Da li stranac može biti jedini vlasnik firme u Srbiji?

Prema relevantnim propisima Republike Srbije, osnivač i apsolutni vlasnik privrednog društva u Republici Srbiji može biti domaće ili strano pravno ili fizičko lice. To znači da i strana lica, kako fizička tako i pravna, mogu biti osnivači i vlasnici privrednih društava u Srbiji, odnosno da stranac može biti vlasnik firme u Republici Srbiji.

Ako želite širi pregled pravila i prakse, pročitajte i naš vodič o poslovanju stranog lica u Srbiji.

Sada znamo da stranac može da bude vlasnik. Pored toga dobro je da znamo i koje su to sve pravne forme privrednih društava koje postoje u Republici Srbiji. Prema Zakonu o privrednim društvima Republike Srbije imamo:

• ortačko društvo;
• komanditno društvo;
• društvo s ograničenom odgovornošću;
• akcionarsko društvo.

Osim navedenih pravnih formi privrednu delatnost u Republici Srbiji mogu obavljati i preduzetnici. To su fizika lica koja obavljaju delatnost u cilju ostvarivanja dobiti i koja su kao takva registrovana u skladu sa relevantnim propisima.

Takođe imamo još dve vrste entiteta preko kojih strano pravno lice može obavljati privrednu delatnost na tržištu i teritoriji Republike Srbije. To su:

• Ogranak i
• Predstavništvo stranog pravnog lica.

Od pravnih formi privrednih društava koje predviđa i definiše Zakon o privrednim društvima najčešći oblik organizovanja jeste Društvo sa ograničenom odgovornošću. Osim ove pravne forme stranci se neretko odlučuju i da se registruju kao preduzetnici. Strana pravna lica se, sa druge strane, često registruju/osnivaju i Predstavništva i Ogranke u Republici Srbiji.

Nakon što smo se upoznali sa najčešćim pravnim formama i vrstama entiteta kroz koje stranci (strana domaća i pravna lica) obavljaju delatnost na tržištu i teritoriji Republike Srbije važno je da znamo koje su prednosti i mane svakog od navedenih oblika/entiteta.

Društvo s ograničenom odgovornošću

Društvo s ograničenom odgovornošću (U daljem tekstu: „DOO“) najčešća pravna forma u kojoj stranci biraju da posluju i obavljaju delatnost na teritoriji Republike Srbije. To uopšte nije slučajno jer ova pravna forma pruža niz pogodnosti i prednosti od kojih ističemo sledeće:

• DOO ima svojstvo pravnog lica. Direktna posledica toga je činjenica da Osnivač (vlasnik) ne odgovara za obaveze DOO svojom imovinom. DOO za svoje obaveze odgovara sopstvenom imovinom;
• DOO se relativno lako može osnovati/registrovati i za sam postupak registracije prisustvo osnivača/vlasnika i njegov dolazak u Srbiju nije neophodan;
• Strancu za registraciju/osnivanje DOO nije potrebna jedinstvena dozvola za boravak i rad u Srbiji;
• Prilično nizak minimalni osnovni kapital koji iznosi 100,00 dinara (cca 1,00 EUR). To čini da troškovi registracije/osnivanja budu relativno niski, naročito kada se uporede sa zemljama u EU i okruženju.

Preduzetnik

Kako smo već naveli Preduzetnik je poslovno sposobno fizičko lice koje obavlja delatnost u cilju ostvarivanja prihoda i koje je kao takvo registrovano u skladu sa zakonom o registraciji.

Preduzetnik dakle nema svojstvo pravnog lica. Kod njega ne postoji odvojenost privatne imovine preduzetnika od imovine „preduzetničke radnje“ kao privrednog subjekta. Zbog ovoga preduzetnik odgovara za obaveze svoje „preduzetničke radnje“ svojom celom imovinom.

Strana fizička lica da bi mogla da se registruju kao preduzetnici neophodno je da prethodno pribave odgovarajuću jedinstvenu dozvolu za boravak i rad u Srbiji. Za detaljnije objašnjenje postupka i uslova, pogledajte naš vodič o boravišnoj i radnoj dozvoli za strance u Srbiji.

Ogranak stranog pravnog lica

Ogranak stranog privrednog društva je njegov izdvojeni organizacioni deo preko koga to društvo obavlja delatnost u Republici Srbiji u skladu sa zakonom.

To je entitet koji stoji na raspolaganju samo stranim pravnim licima. Njegova najveća prednost jeste ta što je postupak gašenja/deregistracije znatno jednostavniji i brži u odnosu na DOO. To ga čini pogodnim za strana pravna lica koja se uključuju na tržište Republike Srbije radi učešća u projektima koji nemaju stalan karakter već su ograničenog trajanja.

Predstavništvo stranog privrednog društva

Predstavništvo stranog privrednog društva (u daljem tekstu: predstavništvo) je njegov izdvojen organizacioni deo koji može obavljati prethodne i pripremne radnje u cilju zaključenja pravnog posla tog društva. Najznačajnije karakteristike predstvaništva su:

• Predstavništvo nema svojstvo pravnog lica.
• Predstavništvo može zaključivati samo pravne poslove u vezi svog tekućeg poslovanja.
• Strano privredno društvo odgovara za obaveze prema trećim licima koje nastanu u poslovanju njegovog predstavništva.
• Predstavništvo je prilično ograničeno. Ono može obavljati pripremne radnje u cilju zaključenja pravnog posla tog društva ali to je upravo idealno u nekim situacijama.

U praksi, stranac vlasnik firme najčešće bira DOO zbog ograničene odgovornosti i jednostavne registracije. Ogranak i predstavništvo pogodniji kada se ulazi na tržište postepeno ili projektno.

Stranac vlasnik firme u Srbiji: pravno savetovanje

Dakle, kada bismo sumirali izloženo glavni zaključak jeste da strana fizička i/ili pravna lica mogu biti apsolutni vlasnici i osnivači „kompanije“ u Republici Srbiji. Na raspolaganju imaju nekoliko pravnih formi i oblika u kojima mogu obavljati delatnost u Srbiji. Prilikom odlučivanja za oblik/entitet kroz koji će se uzeti učešće na tržištu Republike Srbije od ključnog značaja je poznavanje prednosti i mana koje svaki od navedenih oblika/entiteta nosi sa sobom. U praksi pomaže i pravno savetovanje pre samog osnivanja sve u cilju izbegavanj anepotrebnih grešaka. Stranac vlasnik firme u Srbiji treba da izabere oblik (DOO, preduzetnik, ogranak ili predstavništvo) prema:

• planiranom obimu posla,
• trajanju projekta i
• nivou rizika.