Prema Zakonu o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji i Zakonu o radu Republike Srbije, praznici i slobodni dani predstavljaju pravo zaposlenih da na dane koji se praznuju neradno odsustvuju sa rada, uz naknadu zarade.
Iako je Zakon jasan i nedvosmislen, često u praksi nailazimo na sledeća pitanja:
- Šta ako mi je to inače slobodan dan – da li mi sleduje dodatni slobodan dan?
- Šta se dešava ako praznik padne u nedelju – da li se uvek prenosi na ponedeljak ili postoje izuzeci?
- Šta ako radim za praznik – da li imam duplu dnevnicu?
- Šta ako koristim odmor u toku nekog od praznika?
Ovo su samo neka od pitanja koja se svake godine iznova otvaraju među zaposlenima. Očekivanja većine zaposlenih su često ista, više slobodnih dana i veća zarada, međutim Zakon ipak postavlja jasna pravila.
Praznici i slobodni dani kada padaju na neradan dan
U skladu sa Zakonom o radu Republike Srbije, zaposleni ima pravo na dnevni odmor u trajanju od 12 časova. Uz to ima pravo i na nedeljni odmor u trajanju od najmanje jednog, a često i dva dana. Zakon garantuje nedeljni odmor, ali ne nužno subotu i nedelju.
To znači da vaš slobodan dan može pasti bilo kada u nedelji , pa tako i na praznik. Kada će zaposleni koristiti nedeljni odmor zavisi od rasporeda radnog vremena koji utvrđuje poslodavac.
S tim u vezi, ako praznik pada na dan kada zaposleni po rasporedu ima slobodan dan (nedeljni odmor), taj dan se ne prenosi. Zaposleni ne dobija dodatni slobodan dan. Drugim rečima, pravo na odmor se već smatra iskorišćenim kroz redovan raspored rada. Praznik u tom slučaju nema dodatni efekat za zaposlenog.
Kada praznik padne u nedelju, važno je razlikovati o kom prazniku se radi. Kod državnih praznika koji se neradno praznuju, taj dan se obično prenosi na prvi naredni radni dan, najčešće ponedeljak. U praksi može doći i do prenosa na utorak ukoliko praznik traje dva dana a prema kalendaru obeležava se u nedelju i ponedeljak kao što je slučaj sa Danom državnosti (15. i 16. februar ove godine). Tada zaposleni koji inače ima slobodan vikend može dobiti dodatne neradne dane u okviru prenosa praznika.
Međutim, kod određenih verskih praznika, pravilo je drugačije – oni se po pravilu praznuju isključivo na dan kada padaju, bez automatskog prenosa na naredni radni dan.
Praznici i slobodni dani kada zaposleni radi
Način isplate zarade tokom praznika zavisi od toga da li zaposleni tog dana radi, kao i od njegovog utvrđenog rasporeda radnog vremena.
- Ako zaposleni ne radi tokom državnog ili verskog praznika koji se neradno praznuje, ima pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade iz prethodnih 12 meseci;
- U situacijama kada zaposleni ipak radi na dan praznika, njegova arade se uvećava, I to najmanje za 110% osnovne zarade, što se u praksi često opisuje kao „dupla dnevnica“;
- Međutim, ako praznik padne na dan koji zaposleni po rasporedu inače ne bi radio (npr. nedeljni odmor), tada ne postoji pravo na dodatnu naknadu za taj dan, jer se smatra da zaposleni nije bio u obavezi da radi.
Godišnji odmor i praznici: kako se obračunavaju
Kada zaposleni koristi godišnji odmor u periodu praznika, taj dan se ne računa kao godišnji odmor, već kao praznik. U praksi to znači da zaposleni zapravo pored dana godišnjeg odmora dobija i dodatni slobodan dan za praznik. Nekada su to i dva dana. Zato se često dešava da se odmor planira baš na ovaj način. Kada su praznici u pitanju, većina zaposlenih očekuje više slobodnog vremena i veću zaradu. Zakon, međutim, ide drugim putem. On balansira između prava zaposlenih i potreba poslodavca.
Rezultat? Praznici jesu prilika za odmor, ali ne uvek na način na koji bismo svi želeli.
Iako smo se potrudili da vam kroz ovaj tekst odgovorimo na neka od najčešćih pitanja, svesni smo da svaka kompanija ima svoje specifične situacije i dileme. Pitanja zaposlenih zahtevaju tačan i pažljivo formulisan odgovor. Znamo da u svakodnevnom poslovanju nije uvek lako pronaći vreme i sigurnost da se na njih adekvatno odgovori.
Zato je tu tim Unije ETL. Svakodnevno pratimo ove teme i pružamo podršku kompanijama u tumačenju propisa, ali i obračuna zarada za vreme paznika. Bilo da vam je potrebno jednokratno savetovanje ili dugoročna i stabilna podrška, stojimo vam na raspolaganju.
Imate pitanje ili vam je potrebna podrška?
Najčešća pitanja u vezi sa praznicima i slobodnim danima u Srbiji
Šta ako mi je to inače slobodan dan – da li mi sleduje dodatni slobodan dan?
Ne po automatizmu. Ako praznik padne baš na dan kada po rasporedu svakako ne radiš, to samo po sebi ne znači da dobijaš još jedan slobodan dan. Zakon garantuje nedeljni odmor, ali on ne mora uvek da bude baš subota ili nedelja, pa zato dosta zavisi od rasporeda rada kod poslodavca.
Šta se dešava ako praznik padne u nedelju – da li se uvek prenosi na ponedeljak ili postoje izuzeci?
Ne prenosi se baš svaki praznik. Kada državni praznik padne u nedelju, neradni postaje i prvi naredni radni dan, ali to pravilo ne važi automatski i za verske praznike. Kod njih se praznik uglavnom koristi baš na datum kada pada, bez „prebacivanja“ na ponedeljak.
Šta ako radim za praznik – da li imam duplu dnevnicu?
U praksi se često kaže „dupla dnevnica“, ali zakon to preciznije definiše kao uvećanu zaradu od najmanje 110% od osnovice za rad na dan praznika koji je neradni dan. Dakle, imaš pravo na više od redovne zarade, a tačan obračun zavisi od tvoje osnovice i pravila kod poslodavca.
Šta ako koristim odmor u toku nekog od praznika?
Tu je pravilo zapravo povoljno za zaposlenog. Ako ti tokom godišnjeg odmora „upadne“ praznik koji je neradni dan, taj datum se ne računa u dane godišnjeg odmora, već ostaje praznik. Drugim rečima, ne trošiš dan odmora na dan koji je ionako neradan po zakonu.
