Otkazi su veoma nelagodna tema za obe ugovorne strane. Shodno Zakonu o radu, koji u članovima od 175. do 192. detaljno reguliše prestanak radnog odnosa, zaposleni ima pravo da poslodavcu otkaže ugovor o radu. Ipak, otkaz od strane poslodavca je daleko osetljiviji.
Kako biste izbegli greške i pravne posledice, u nastavku dajemo sažetak najvažnijih pitanja, koja obavezno treba da pročitate pre nego što pokrenete otkazni postupak.
Koje grupe otkaznih razloga postoje?
Prema pomenutom Zakonu, otkazni razlozi grupisani su na sledeći način:
- Razlozi za prestanak radnog odnosa koji ne zavise od volje zaposlenog i volje poslodavca;
- Razlozi za otkaz ugovora o radu koji se odnose na radnu sposobnost zaposlenog i njegovo ponašanje;
- Povrede radne obaveze;
- Nepoštovanje radne discipline.
Kada se dostavlja upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu?
Često pitanje koje muči većinu poslodavaca vezuje se za slučaj davanja otkaza zaposlenom iz razloga što ne ostvaruje rezultate rada ili nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi. Nadalje odgovaramo da li je neophodno da se zaposlenom dostavi upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu i da mu se ostavi rok od najmanje osam dana da na takvo upozorenje odgovori?
U opisanom slučaju, poslodavac nije dužan da dostavi zaposlenom upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu. Već je dužan da mu uruči pisano obaveštenje u vezi sa nedostacima u njegovom radu, sa uputstvima kako da rad poboljša. Kao i sa primerenim rokom za poboljšanje rada.
Da li postoji alternativa otkazu ugovora o radu?
U praksi se često dešava da zaposleni skrivi povredu radne obaveze ili nepoštovanje radne discipline. Naredno pitanje je da li u tom slučaju postoji alternativa otkazu?
Poslodavac može, ako smatra da je skrivljena povreda radne obaveze odnosno nepoštovanje radne discipline lakše prirode, odnosno ako smatra da postoje određene olakšavajuće okolnosti, da umesto otkaza primeni neku od Zakonom predviđenih disciplinskih mera:
- privremeno udaljavanje sa rada bez naknade zarade u trajanju od 1 do 15 radnih dana;
- novčanu kaznu u visini do 20% osnovne zarade za mesec u kojem je novčana kazna izrečena, u trajanju do tri meseca (obustava zarade);
- opomenu sa najavom otkaza, u kojoj se navodi da će poslodavac otkazati ugovor o radu zaposlenom bez ponovnog upozorenja, ako ponovi istu povredu radne obaveze ili nepoštovanja radne discipline u narednom roku od šest meseci.
U kom roku poslodavac može otkazati ugovor o radu zaposlenom koji skrivi povredu radne obaveze, odnosno nepoštovanje radne discipline?
Poslodavac može otkazati ugovor o radu zaposlenom u roku od šest meseci od saznanja za otkazni razlog (učinjenu povredu). Dok najkasnije to može biti u roku od godinu dana od dana kada je zaposleni povredu načinio. U suprotnom je prekludiran. Ovo praktično znači da je „zakasnio“ da zbog konkretne povrede otkaže ugovor o radu. Ali i da mora da sačeka da zaposleni učini novu povredu.
Na koji način poslodavac može zaposlenom dostaviti dokumentaciju u vezi sa otkazom?
U skladu sa predmetnim Zakonom, otkaznu dokumentaciju čine ranije pomenuto upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu i Rešenje o otkazu ugovora o radu. A poslodavac ovu dokumentaciju zaposlenom može dostaviti:
- lično u prostorijama poslodavca,
- na adresu prebivališta ili boravišta zaposlenog,
- ako ovakva dostava nije bila moguća, poslodavac o tome sačinjava pismenu belešku, koju objavljuje na oglasnoj tabli; po isteku osam dana od dana objavljivanja, Rešenje se smatra dostavljenim.
Iz iskustva u radu sa mnogobrojnim klijentima, razumemo da je tema prestanka radnog odnosa izuzetno kompleksna. Mi smo tu da vam olakšamo i pružimo usluge pravnog savetovanja. Obratite nam se putem imejl-adrese info.bg@unija.com.
