3. март, 2020

Zakon o agencijskom zapošljavanju

Više prava za „ustupljene zaposlene“?

U Srbiji će, po prvi put, od marta meseca ove godine biti regulisano agencijsko zapošljavanje koje postaje sve popularnije. Zakon o agencijskom zapošljavanju je objavljen u „SL. Glasniku RS“ br. 86/19, kojim se definiše regulatorni okvir za privremeno zapošljavanje.

Cilj ovog Zakona je da pruži zaštitu ustupljenim zaposlenima. Pre svega se misli na jednake zarade, ali i na druge uslove za rad. Sve ovo se radi u nadi da će smanjiti rad na crno. S obzirom na to da u Srbiji prema dostupnim podacima oko 100.000 radnika je zaposleno preko agencija, neminovno je da  će ova promena biti veliki korak napred. Dobra strana novog Zakona je ta što će radnici zaposleni preko agencija imati jedinka prava kao i ostali radnici kod poslodavca. Jednaka prava će dobiti ne vezano za vrstu posla koju obavljaju ili za njihovo radno vreme.

 

Agencija- je preduzeće ili preduzetnik koji sa zaposlenim zaključuje ugovor o radu (trajni ili privremeni) radi privremenog prenošenja poslodavca korisnika radi obavljanja poslova pod nadzorom poslodavca.

Ustupljeni zaposleni–  je lice koje je zaposleno u agenciji i koje je dodeljeno poslodavcu korisniku radi privremenog obavljanja poslova pod njegovim nadzorom.

Poslodavac korisnik- je pravno lice, preduzetnik sa kojim, pod njegovim nadzorom i upravljanjem, dodeljeni radnik privremeno obavlja poslove.

Zakon o agencijskom zapošljavanju je stupio na snagu 14. decembra 2019. godine. Njegova primena je počela 01. marta 2020. godine, osim odredbi koje uređuju same uslove za rad agencija za privremeno zapošljavanje a koje  su u primeni od januara ove godine.  Odredbe koje su već stupile na snagu od decembra/januara su omogućile agencijama da u roku pribave potrebnu propratnu dokumentaciju kako bi do stupanja Zakona na snagu završile sa registracijom i radnim dozvolama.

Kako dobiti radnu dozvolu?

Kao što smo već napomenuli, agencije su imale mogućnost da već od 01. januara 2020. godine dobiju licencu za rad. Odredbama ovog zakona koje su stupile na snagu  su prikazani uslovi za dobijanje odgovarajuće radne dozvole. Ukoliko želite da saznate nešto više o radnim dozvolama, pravilnik o uslovima za izdavanje dozvola za rad agencije za privremeno zapošljavanje i polaganje stručnog ispita za rad te agencije je možete ga pročitati ovde. („Sl. glasnik RS“, br. 96/2019). Ovaj pravilnik je stupio na snagu 8. januara 2020. godine.

Ono što bismo mi izdvojili kao važne napomene iz ovog pravilnika je da:

  1. zakonski zastupnik privrednog društva mora da ima stečeno visoko obrazovanje u trajanju od najmanje 4 godine;
  2. i da ima položen stručni ispit za rad agencija za privremeno zapošljavanje.

Nakon dobijene licence, zakonski zastupnik privrednog društva je u obavezi da u roku od osam dana podnese prijavu Agenciji za privredne registre za upis delatnosti 78.20 (delatnost agencije za privremeno zapošljavanje ) ili 78.30 (ostalo ustupanje ljudskih resursa). Dužan je i da u okviru svog poslovnog imena navede izraz „Agencija za privremeno zapošljavanje“. Dakle od 1.3.2020.godine ustupanjem zaposlenih će moći da se bave samo agencije koje su dobile dozvolu resornog ministarstva da se bave ustupanjem zaposlenih i kao takve se registrovale u APR-u.

Takođe, želeli bi da napomenemo da se radna dozvola dobija na period od pet godina i može se obnavljati neograničen broj puta.

Kako se može izgubiti radna dozvola?

Važno je je napomenuti i situacije u kojima se dozvola oduzima agenciji:

  • ako ne ispunjava uslove koje su iskazane Zakonom;
  • ako nastupe restrikcije kada je reč o osnivanju agencije, članstvu agencije i zastupanju agencije u slučaju da je zakonskom zastupniku zabranjeno da se bavi ovom delatnošću;
  • ako se utvrdi da je agencija načinila prekršaj u roku od godinu dana, i inspekcija utvrdi da agencija ugrožava zaposlene.

Jako bitno je istaći da ako agencija reši da prestane sa radom,  zahtev se može podneti samo ako postoji validni dokaz o isplaćenim zaradama, naknadama zarada i naknadama troškova ustupljenim zaposlenima.

Vrste ugovora za ustupanje zaposlenih

Ugovoreni odnosi koji proističu povodom ustupanja zaposlenog, svode se na dva ugovora:

  • ugovor o radu, koji agencija zaključuje sa zaposlenima i
  • ugovor o ustupanju zaposlenog, koji agencija zaključuje sa poslodavcem korisnikom.

Agencija zaključuje ugovor o radu sa zaposlenim na:

  • određeno ili na
  • neodređeno vreme.

Ugovor na određeno vreme

Kod ugovora na određeno vreme, ustupljeni zaposleni je angažovan samo za period za koji je potpisao ugovor sa poslodavcem korisnikom. Naravno, ako poslodavac proceni da postoje uslovi za ponovno angažovanje ustupljenog radnika, agencija može ponuditi novi ugovor o radu na određeno vreme.  Važno je naglasiti da je ovo moguće samo ako  radnik nije proveo na radu puna 24 meseca preko iste ili druge agencije.  Prema članu 37. Zakona o radu, poslodavac može zaključiti ugovor na određeno vreme čiji period ne može biti duži od 24 meseca sa prekidima ili bez prekida.

Ugovor na neodređeno vreme

Kod ugovora na neodređeno vreme, rad ustupljenog radnika se može predstaviti kroz dva režima rada.

  • prvi predstavlja vreme koje ustupljeni zaposleni provede na radu kod poslodavca korisnika,
  • dok drugi deo režima predstavlja vreme neaktivnosti zaposlenog. Tokom neaktivnog perioda, agencija je u obavezi da obezbedi sve potrebne uslove zaposlenom iako on u tom periodu nije radno angažovan odnosno ustupljen.

Izuzetno od stava 2. člana 37. Zakona o radu, privremeni ugovor o radu (na određeno) može se zaključiti u sledećim slučajevima: kao zamena za privremeno odsutnog radnika do njegovog povratka na posao, do kraja projekta čije je vreme ranije određeno, sa stranim državljaninom u periodu kada ima dozvolu za rad, sa zaposlenim koji će u roku od pet godina ispuniti uslove za penziju.

Ugovor o radu na neodređeno ili određeno vreme pored osnovnih elemenata utvrđenih zakonom sadrži i uput koji zamenjuje aneks tog ugovora ( uput je sastavni deo ugovora o radu kada je u pitanju agencijsko zapošljavanje i potpisivanjem uputa zaposleni prihvata da obavlja poslove kod poslodavca korisnika).  I ugovor o radu i uput se moraju dostaviti zaposlenom pre početka ustupanja.

Situacije koje mogu dovesti do zabrane zaključivanja ugovora
Kod poslodavca korisnika kod koga je organizovan štrajk*
Kod poslodavca kod koga je utvrđeno da postoji višak zaposlenih
Ustupljivanje radnika drugoj Agenciji
Kod poslodavca kod koja je uvedeno skraćeno radno vreme **
Na radnim mestima državnih službenika i službenika u jedinicama lokalne samouprave i autonomne pokrajne
U slučaju kada poslodavac korisnik mora da sprovede javni konkurs za određeno radno mesto

*osim u situacijama kad je tako ugovoreno zbog nedostatka radnika

** kad je uređeno pripisima o radu, bezbednosti, zdravlju na radu, penyijskom i invalidskom osiguranju

Ograničenje broja zaposlenih

Jedna od novina jeste da broj zaposlenih koji sa agencijom imaju zaključen ugovor o radu na određeno vreme kod poslodavca korisnika ne može biti veći od 10% od ukupnog broja zaposlenih kod tog poslodavca. Postoje određeni izuzeci  kada se radi o poslodavcu korisniku koji ima manje od 50 zaposlenih. S druge strane, ovo ograničenje ne važi ako zaposleni angažovani preko agencije imaju zaključene ugovore o radu na neodređeno vreme zaključene sa agencijom.

Primer:
Ako poslodavac korisnik ima između 40 i 49 zaposlenih na dan zaključenja ugovora, poslodavac može da angažuje do 5 ustupljenih zaposlenih na određeno vreme. Važno je napomenuti da zaposleni koji imaju privremeni ugovor sa agencijom ne ulaze u ograničenje od 10% zaposlenih, u slučaju kada korisnik poslodavac ima manje od 50 zaposlenih. U slučaju da firma ima na primer 79 radnika zaposlenih po ugovoru na radu, onda taj poslodavac ne može da zaposli više od 7 ustupljenih radnika.

Uslovi rada ustupljenog zaposlenog

Centrala tačka ovog Zakona je ravnopravnost ustupljenih zaposlenih sa drugim zaposlenima kod istog poslodavca. Zakonom je predviđeno da osnovni uslovi rada kao i zarada budu jednaki za sve zaposlene kod poslodavca korisnika ( bili oni ustupljeni ili ne). Novine ovog Zakona donele su brojna pitanja, pogotovo za poslodavce koji se nisu susretali sa ovim načinom zapošljavanja ranije. Poslodavac korisnik je dužan da obezbedi jednake uslove, dok agencija snosi odgovornost za obračun i isplatu zarade, naknade zarade u naknade troškova. Naravno, svu propratnu dokumentaciju vezanu za sam obračun, poslodavac je u obavezi da dostavi Agenciji najkasnije do 15. dana u tekućem mesecu za prethodni mesec.

Kada je reč o prekidu ugovora ustupljenih radnika, nije tako jednostavno objasniti kao kad je slučaj prekida ugovora kod ostalih zaposlenih kod poslodavca. U ovom slučaju agencija je poslodavac na neki način. Zbog toga pored poslodavca korisnika i agencija može prekinuti ugovor o radu.  Specifičnost ovog slučaja i jeste to da se prestanak zaposlenog  može inicirati i agencija i poslodavac.

Pretpostavke ustupanja

Prema članu 17. ovog  Zakona, ustupljeni zaposleni jeste zaposleni koji:

  • radi u prostorijama poslodavca korisnika,
  • radi za potrebe poslodavca korisnika,
  • ima zaključen ugovor o radu (ili drugi ugovor o ranom angažovanju) sa drugim poslodavcem.

Zakonom o Agencijskom zapošljavanju definisano je da je za rad zaposlenog odgovornost snose poslodavac i poslodavac korisnik.

Obaveze agenicije i poslodavca korisnika prema zaposlenom

Kako bi ustupljeni radnici bili zaštićeni Zakonom, Agencija ima određene obaveze prema ustupljenom radniku. Jedna od njih jeste redovna isplata zarada. Agencija mora da naplaćuje svoje usluge  poslodavcu korisniku, a nikako zaposlenom. Sa druge strane, korisnik poslodavac ima određene obaveze prema ustupljenom zaposlenom. Najvažnija obaveza poslodavca jeste da obezbedi mere zaštite na radu u skladu sa propisima. Obaveze poslodavca nisu podlegle nekim specifičnim promenama, jer korisnik nema nikakve posebne obaveze prema ustupljenom radniku nego prema drugim zaposlenima.

Osnovni uslovi zaposlenja i rada Ugovor o radu uporedivog radnika jednak je ustupljenom radniku:

  • radno vreme,
  • prekovremeni rad,
  • noćni rad,
  • praznici ,
  • plata,
  • prevoz do posla i sa posla,
  • topli obrok,
  • putni troškovi,
  • bezbednost i zdravlje na radu.

Elementi koji ne spadaju u osnovne uslove zaposlenja i rada (može i ne mora se pružiti zaposlenom) –

  • nagrade,
  • bonusi
  • pokloni za decu i pokloni za zaposlene za Novu godinu i Božić,
  • premije,
  • Jubilarne nagrade,
  • zajednička,
  • upotreba poslovnog automobila u privatne svrhe.

Raskid ugovora

Odgovornost poslodavca korisnika je da obavesti agenciju (pismenim putem) o raskidu i pruži dokaze za utvrđivanje razloga za otkaz. Važno je napomenuti da u slučaju nezakonitog otpuštanja, zaposleni ima pravo da pokrene tužbu protiv agencije za preostale plate, i to do 18 zarada.  Ustupljeni zaposleni koji ima ugovor o radu na neodređeno sa agencijom, ima pravo na naknadu zarade u periodu između dva ustupanja poslodavcu.

Kaznene odredbe

Što se tiče kazni, novčanom kaznom u iznosu od 800.000,00 do 1.500.000,00 dinara može se kazniti Agencija ili poslodavac u slučaju da postupaju protivno odredbama ovog Zakona.

Zakonski okvir kao dobar početak

Kao i uvek postoji strah od zloupotreba Zakona. Ono što je važno je da se ovim Zakonom onemogućava dosadašnja praksa agencijskog angažovanja van radnog odnosa, uvodi se ograničenje broja agencijskih zaposlenih kod poslodavca korisnika, obezbeđuju se isti uslovi rada, a posebno jednaka zarada, naknada troškova i druga primanja. Ovaj oblik angažovanja radnika odavno postoji u praksi, ali bez ikakvog pravnog okvira. Zakon je dobro polazno mesto da se stvari u praksi regulišu kako bi se smanjile broje zloupotrebe.

Očekujemo da će donošenje i primena Zakona o agencijskom zapošljavanju u ovu oblast donekle uvesti red. Pre svega se nadamo da će svima omogućiti da na informisan način donose odluke kada je reč o ovom načinu angažovanja radnika.