Zakon o agencijskom zapošljavanju

Pored mnogih oblasti koje smo obradili, u Srbiji će, od marta meseca ove godine, po prvi put biti regulisano agencijsko zapošljavanje, koje postaje sve popularnije. Zato smo odmah pripremili tekst i na ovu temu. Inače, Zakon o agencijskom zapošljavanju objavljen je u „Sl. glasniku RS“, br. 86/19 i njime se definiše regulatorni okvir za privremeno zapošljavanje.

U nastavku pronađite najznačajnije informacije.

Cilj Zakona o agencijskom zapošljavanju: Više prava za ustupljene zaposlene

Cilj ovog Zakona je pružanje zaštite ustupljenim zaposlenima. Pre svega se misli na jednake zarade, ali i na druge uslove za rad. Sve ovo se radi u nadi da će smanjiti rad na crno, a s obzirom na to da je u Srbiji, prema dostupnim podacima, oko 100.000 radnika zaposleno preko agencija, neminovno je da će ova promena biti veliki korak napred. Dobra strana novog Zakona je ta što će radnici zaposleni preko agencija imati jednaka prava kao i ostali radnici kod poslodavca. I to nevezano za vrstu posla koji obavljaju ili za njihovo radno vreme.

Zakon o agencijskom zapošljavanju je stupio na snagu 14. decembra 2019. godine, dok je njegova primena počela 1. marta 2020, osim odredbi koje uređuju same uslove rada agencija za privremeno zapošljavanje. One su u primeni od januara ove godine, da bi agencije mogle u roku da pribave potrebnu propratnu dokumentaciju i do stupanja Zakona na snagu završe sa registracijom i radnim dozvolama.

Kako do radne dozvole: Šta kaže Zakon o agencijskom zapošljavanju?

Kao što smo već napomenuli, agencije su do 1. 1. 2020. imale mogućnost da dobiju licencu za rad. Odredbama koje su već stupile na snagu prikazani su uslovi za dobijanje odgovarajuće radne dozvole, pa ukoliko želite da saznate nešto više o tome, možete pročitati na donjem linku.

Pravilnik o uslovima za izdavanje dozvole za rad agencije za privremeno zapošljavanje i polaganje stručnog ispita za rad te agencije

Ovaj Pravilnik je stupio na snagu 8. januara 2020. godine, a ono što bismo mi izdvojili kao važno iz ovog Pravilnika je da:

• zakonski zastupnik privrednog društva mora da ima stečeno visoko obrazovanje u trajanju od najmanje 4 godine i
• položen stručni ispit za rad agencija za privremeno zapošljavanje.

Nakon dobijene licence, zakonski zastupnik privrednog društva je u obavezi da u roku od osam dana podnese prijavu Agenciji za privredne registre za upis delatnosti 78.20 (delatnost agencije za privremeno zapošljavanje ) ili 78.30 (ostalo ustupanje ljudskih resursa). Dužan je i da u okviru svog poslovnog imena navede izraz „Agencija za privremeno zapošljavanje“.

Dakle, od 1. 3. 2020. godine, ustupanjem zaposlenih će moći da se bave samo agencije koje su dobile dozvolu resornog ministarstva i kao takve se registrovale u APR-u.

Takođe, želeli bismo da napomenemo da se radna dozvola dobija na period od pet godina i može se obnavljati neograničen broj puta.

Kako se može izgubiti radna dozvola?

Važno je napomenuti i u kojim situacijama se dozvola oduzima agenciji:

• ako ne ispunjava uslove koji su iskazani Zakonom;
• ako nastupe restrikcije kada je reč o osnivanju agencije, članstvu agencije i zastupanju agencije u slučaju da je zakonskom zastupniku zabranjeno da se bavi ovom delatnošću;
• ako se utvrdi da je agencija načinila prekršaj u roku od godinu dana i inspekcija utvrdi da agencija ugrožava zaposlene.

Jako je bitno istaći da, ako agencija reši da prestane sa radom, zahtev može podneti samo ako postoji validni dokaz o isplaćenim zaradama, naknadama zarada i naknadama troškova ustupljenim zaposlenima.

Vrste ugovora prilikom ustupanja zaposlenih koje propisuje Zakon o agencijskom zapošljavanju

Ugovorni odnosi koji proističu iz ustupanja zaposlenog, svode se na dva ugovora:

• ugovor o radu, koji agencija zaključuje sa zaposlenima i
• ugovor o ustupanju zaposlenog, koji agencija zaključuje sa poslodavcem korisnikom.

Agencija sa zaposlenima zaključuje ugovor na:

• određeno ili
• neodređeno vreme.

Ugovor na određeno vreme

Kod ugovora na određeno vreme, ustupljeni zaposleni je angažovan samo za period za koji je potpisao ugovor sa poslodavcem korisnikom. Naravno, ako poslodavac proceni da postoje uslovi za ponovno angažovanje ustupljenog radnika, agencija može ponuditi novi ugovor o radu na određeno vreme. Važno je naglasiti da je ovo moguće samo ako radnik nije proveo na radu puna 24 meseca preko iste ili druge agencije. Prema članu 37. Zakona o radu, poslodavac može zaključiti ugovor na određeno vreme čiji period ne može biti duži od 24 meseca sa prekidima ili bez prekida.

Izuzetno od stava 2. istog člana Zakona, privremeni ugovor o radu (na određeno) može se zaključiti u sledećim slučajevima:

• kao zamena za privremeno odsutnog radnika do njegovog povratka na posao,
• do kraja projekta čije je vreme ranije određeno,
• sa stranim državljaninom u periodu kada ima dozvolu za rad i
• sa zaposlenim koji će u roku od pet godina ispuniti uslove za penziju.

Ugovor na neodređeno vreme

Kod ugovora na neodređeno vreme, rad ustupljenog radnika se može predstaviti kroz dva režima rada:

• prvi predstavlja vreme koje ustupljeni zaposleni provede na radu kod poslodavca korisnika,
• dok drugi deo režima predstavlja vreme neaktivnosti zaposlenog. Tokom neaktivnog perioda, agencija je u obavezi da obezbedi sve potrebne uslove zaposlenom, iako on u tom periodu nije radno angažovan, odnosno ustupljen.

Ugovor o radu na neodređeno ili određeno vreme, pored osnovnih elemenata utvrđenih zakonom, sadrži i uput koji zamenjuje aneks tog ugovora (uput je sastavni deo ugovora o radu kada je u pitanju agencijsko zapošljavanje, čijim potpisivanjem zaposleni prihvata da obavlja poslove kod poslodavca korisnika). I ugovor o radu i uput se moraju dostaviti zaposlenom pre početka ustupanja.

*osim u situacijama kad je tako ugovoreno zbog nedostatka radnika

**kad je uređeno propisima o radu, bezbednosti, zdravlju na radu, penzijskom i invalidskom osiguranju

Zakon o agencijskom zapošljavanju i praksa

U sledećim naslovima, razmotrićemo najbitnije delove predmetnog Zakona, koji će sigurno značiti poslodavcima koji razmišljaju o zapošljavanju radnika preko agencije.

Ograničenje broja radnika

Jedna od novina jeste da broj zaposlenih koji sa agencijom imaju zaključen ugovor o radu na određeno vreme kod poslodavca korisnika ne može biti veći od 10% od ukupnog broja zaposlenih kod tog poslodavca. Postoje određeni izuzeci kada se radi o poslodavcu korisniku koji ima manje od 50 zaposlenih. S druge strane, ovo ograničenje ne važi ako zaposleni angažovani preko agencije imaju zaključene ugovore o radu na neodređeno vreme sa agencijom.

Primer: Ako poslodavac korisnik ima između 40 i 49 zaposlenih na dan zaključenja ugovora, može da angažuje do 5 ustupljenih zaposlenih na određeno vreme. Važno je napomenuti da u tom slučaju zaposleni koji imaju privremeni ugovor sa agencijom ne ulaze u ograničenje od 10%. U slučaju da firma ima, recimo, 79 radnika, onda taj poslodavac ne može da zaposli više od 7 ustupljenih radnika.

Uslovi rada ustupljenog zaposlenog

Centralna tačka ovog Zakona je ravnopravnost ustupljenih zaposlenih sa drugim zaposlenima kod istog poslodavca. Kao što smo rekli, Zakonom je predviđeno da osnovni uslovi rada, kao i zarada budu jednaki za sve zaposlene kod poslodavca korisnika (bili oni ustupljeni ili ne). Novine su međutim donele brojna pitanja, pogotovo za poslodavce koji se nisu susretali sa ovim načinom zapošljavanja ranije. Zato ponavljamo da je poslodavac korisnik dužan da obezbedi jednake uslove, dok agencija snosi odgovornost za obračun i isplatu zarade, naknade zarade i naknade troškova. Naravno, svu propratnu dokumentaciju vezanu za sam obračun, poslodavac je u obavezi da dostavi agenciji najkasnije do 15. dana u tekućem mesecu za prethodni mesec.

Raskid ugovora

Kada je reč o prekidu ugovora ustupljenih radnika, nije tako jednostavno objasniti kao raskid ugovora kod ostalih zaposlenih kod poslodavca. U ovom slučaju, agencija je poslodavac na neki način. Zbog toga, pored poslodavca korisnika, i agencija može prekinuti ugovor o radu. Specifičnost i jeste to da prestanak ugovora zaposlenog može inicirati i agencija i poslodavac.

Odgovornost poslodavca korisnika je da obavesti agenciju (pismenim putem) o raskidu i pruži dokaze za utvrđivanje razloga za otkaz. Važno je napomenuti da u slučaju nezakonitog otpuštanja, zaposleni ima pravo da pokrene tužbu protiv agencije za preostale plate, i to do 18 zarada. Ustupljeni zaposleni koji ima ugovor o radu na neodređeno sa agencijom, ima pravo na naknadu zarade u periodu između dva ustupanja poslodavcu.

Ostale obaveze agencije i poslodavca korisnika prema ustupljenom zaposlenom

Kako bi ustupljeni radnici bili zaštićeni Zakonom, agencija ima određene obaveze prema njima. Jedna od njih jeste redovna isplata zarada. Agencija mora da naplaćuje svoje usluge poslodavcu korisniku, a nikako zaposlenom. Sa druge strane, i korisnik poslodavac ima određene obaveze prema ustupljenom zaposlenom. Najvažnija jeste da obezbedi mere zaštite na radu u skladu sa propisima. Inače, obaveze poslodavca nisu podlegle nekim specifičnim promenama.

Osnovni uslovi zaposlenja i rada, tj. ugovor o radu uporedivog radnika jednak je ustupljenom radniku:

• radno vreme,
• prekovremeni rad,
• noćni rad,
• praznici,
• plata,
• prevoz do posla i sa posla,
• topli obrok,
• putni troškovi,
• bezbednost i zdravlje na radu.

Dok elementi koji ne spadaju u osnovne uslove zaposlenja i rada (može i ne mora se pružiti zaposlenom) jesu:

• nagrade,
• bonusi,
• pokloni za decu i zaposlene za Novu godinu i Božić,
• premije,
• jubilarne nagrade,
• upotreba poslovnog automobila u privatne svrhe.

Pretpostavke ustupanja

Prema članu 17. Zakona, ustupljeni zaposleni jeste onaj koji:

• radi u prostorijama poslodavca korisnika,
• radi za potrebe poslodavca korisnika,
• ima zaključen ugovor o radu (ili drugi ugovor o radnom angažovanju) sa drugim poslodavcem.

Zakonom o agencijskom zapošljavanju definisano je da za rad zaposlenog odgovornost snose agencija i poslodavac korisnik.

Kaznene odredbe

Što se tiče kazni, novčanom kaznom u iznosu od 800.000,00 do 1.500.000,00 dinara može se kazniti Agencija ili poslodavac u slučaju da postupaju protivno odredbama ovog Zakona.

Zaključak: Zašto je važno poštovati Zakon o agencijskom zapošljavanju?

Kao i uvek, postoji strah od zloupotreba Zakona. Ono što je važno je da se ovim Zakonom onemogućava dosadašnja praksa agencijskog angažovanja van radnog odnosa, uvodi se ograničenje broja agencijskih zaposlenih kod poslodavca korisnika, obezbeđuju se isti uslovi rada, a posebno jednaka zarada, naknada troškova i druga primanja. Ovaj oblik angažovanja radnika odavno postoji u praksi, ali bez ikakvog pravnog okvira. Zakon je dobra polazna tačka da se stvari u praksi regulišu, kako bi se smanjile brojne zloupotrebe.

Očekujemo da će donošenje i primena Zakona o agencijskom zapošljavanju u ovu oblast donekle uvesti red. Pre svega se nadamo da će svima omogućiti da na informisan način donose odluke kada je reč o ovom načinu angažovanja radnika.

Za više ovakvih tekstova, redovno posećujte našu sekciju Vesti.