Transferne cene su cene po kojima povezana lica međusobno obavljaju transakcije, kao što su prodaja dobara, pružanje usluga ili prenos intelektualne svojine. Transferne cene su važan mehanizam u poslovanju multinacionalnih kompanija, ali predstavljaju i značajan izvor potencijalnih poreskih rizika. Pravilna primena transfernih cena zahteva temeljnu analizu i poznavanje međunarodnih standarda i pravnih zahteva svake zemlje. Pravilna analiza transfernih cena omogućava kompanijama da posluju efikasno i usklađeno sa zakonskim normama, minimizujući rizik od poreskih sporova i dodatnih troškova.
Kako bismo vam olakšali razumevanje ove kompleksne teme, možete besplatno preuzeti snimak našeg webinara “Transferne cene” ovde.
Povezana lica i značaj transfernih cena
Povezanim licima smatraju se preduzeća koja su deo iste grupe ili imaju zajednički kontrolni interes. Ovo znači da međusobnim transakcijama mogu uticati na raspodelu dobiti unutar grupe. Transferne cene direktno utiču na prihode i rashode svake od povezanih strana i na njihovu poresku osnovicu u različitim državama. Budući da različite zemlje imaju različite poreske stope, postavljanje transfernih cena može uticati na to gde će kompanija ostvarivati veću ili manju dobit i samim tim plaćati više ili manje poreza.
Princip „van dohvata ruke“
Transferne cene se definišu na osnovu principa „van dohvata ruke“ (arm’s length principle). On podrazumeva da transakcije između povezanih lica treba da budu po cenama koje bi važile između nepovezanih, nezavisnih subjekata u uporedivim uslovima. Ovaj princip, razvijen od strane Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), predstavlja temeljnu smernicu za multinacionalne kompanije i poreske uprave širom sveta.
OECD smernice i dokumentacija o transfernim cenama
OECD smernice o transfernim cenama za multinacionalna preduzeća i poreske uprave predstavljaju međunarodno prihvaćen okvir za određivanje transfernih cena. Smernice su razvijene kako bi pomogle kompanijama da utvrde cene koje su u skladu sa principom „van dohvata ruke“, dok poreskim upravama omogućavaju kontrolu pravilne primene transfernih cena. Ove smernice su posebno korisne u smanjenju rizika od dvostrukog oporezivanja i u rešavanju sporova između različitih poreskih jurisdikcija.
OECD smernice definišu pet glavnih metoda za određivanje transfernih cena, a izbor metode zavisi od prirode transakcije, tipa dobara ili usluga i dostupnosti tržišnih podataka.
Dokumentacija o transfernim cenama
Pored principa „van dohvata ruke“, OECD smernice naglašavaju potrebu za detaljnom dokumentacijom i transparentnošću, koja obuhvata:
- Master File (centralni dosije) – pruža opšte informacije o kompaniji na globalnom nivou,
- Local File (lokalni dosije) – sadrži informacije specifične za svaku pojedinačnu zemlju u kojoj kompanija posluje.
Kompletna dokumentacija o transfernim cenama uključuje:
- opšte informacije o kompaniji,
- podatke o povezanim preduzećima,
- opis i obim transakcija među povezanim stranama,
- metodologiju koja je korišćena za utvrđivanje tržišnih cena.
Posebno važan deo dokumentacije je funkcionalna analiza kao osnova za izbor najprikladnije metode za određivanje transfernih cena za pojedinačne transakcije. Ova analiza uzima u obzir stvarne uslove i okolnosti, kao što su aktivnosti kompanija i priroda transakcija koje obavljaju. Na osnovu funkcionalne analize, kompanija može izabrati metodu koja najbolje odgovara konkretnim transakcijama, kako bi transferne cene bile u skladu sa tržišnim uslovima.
Detaljnija objašnjenja o metodologijama i analizi možete pronaći u našem besplatnom snimku webinara “Transferne cene” koji je dostupan za preuzimanje ovde.
Benchmarking analiza i određivanje marže
Jedan od ključnih aspekata transfernih cena prema OECD smernicama jeste i određivanje odgovarajuće marže za transakcije između povezanih lica. Metode poput metode dodatka na trošak (Cost Plus Method) i metode preprodajne cene (Resale Price Method) zasnivaju se na utvrđivanju prikladne marže, koja bi trebalo da bude u skladu sa maržom ostvarenom u uporedivim transakcijama na slobodnom tržištu.
Pri određivanju marže, kompanije analiziraju uporedive transakcije između nepovezanih subjekata, uzimajući u obzir industriju, tržišne uslove, obim proizvodnje ili prodaje i specifičnosti proizvoda ili usluga. OECD smernice preporučuju upotrebu komparativne analize sličnih kompanija ili transakcija (tzv. benchmarking analiza), pri čemu se istražuju slične kompanije koje posluju pod uporedivim tržišnim uslovima kako bi se utvrdio odgovarajući opseg marže.
U praksi, metod transakcione neto marže (Transactional Net Margin Method – TNMM) često se koristi u multinacionalnim kompanijama za određivanje transferne cene, jer omogućava fleksibilniji pristup. TNMM omogućava utvrđivanje neto profitne marže koju bi povezana strana trebalo da ostvari u transakciji, poredeći je sa neto profitnim marginama koje ostvaruju nezavisne kompanije slične po funkciji i riziku. Pravilno određena marža doprinosi realističnom prikazu transfernih cena, smanjujući rizik od poremećaja poreske osnovice u različitim jurisdikcijama.
Poreske implikacije i kaznene odredbe
Države širom sveta pooštravaju kontrolu transfernih cena kako bi sprečile izbegavanje poreza i obezbedile pravednu raspodelu poreskih prihoda. U brojnim jurisdikcijama kompanije su obavezne da vode detaljnu dokumentaciju o transfernim cenama, uključujući informacije o korišćenoj metodi, analizu tržišnih uslova i podatke o uporedivim transakcijama.
Ukoliko se utvrdi da transakcije između povezanih lica nisu u skladu s principom „van dohvata ruke“, poreski organi mogu izvršiti prilagođavanje transfernih cena, što rezultira dodatnim iznosom poreza. Mere koje poreski organi mogu primeniti odnose se na:
- Povećanje poreza na dobit – poreska osnovica se koriguje na tržišnu vrednost,
- Kamate na dodatni porez – obračunavaju se na sve dodatne obaveze po osnovu korekcija,
- Kaznene mere – za kompanije koje ne vode adekvatnu dokumentaciju ili ne predaju izveštaj o transfernim cenama u zakonskom roku.
Transferne cene: Izazovi i rizici u praksi
Transferne cene u praksi donose niz izazova i rizika. Najveći izazovi uključuju složenost u određivanju odgovarajuće metode za analizu transfernih cena, kao i rizik od pogrešno utvrđene marže ili neusklađenosti s lokalnim zakonima. Dodatno, kompanije se suočavaju s visokim kaznama zbog neadekvatne ili nepotpune dokumentacije, što naglašava potrebu za pažljivom pripremom i vođenjem evidencije o transfernim cenama.
Zato je ključno da u ovim procesima sarađujete sa partnerima od poverenja – stručnjacima koji imaju iskustvo i duboko razumevanje ove kompleksne oblasti. Iskusni partneri mogu pomoći da izbegnete greške i osigurate usklađenost sa relevantnim zakonima i međunarodnim standardima, kao što je propisano u Pravilniku o transfernim cenama i metodama koji donosi Poreska uprava Republike Srbije.
U Uniji se bavimo:
- Izradom dokumentacije o transfernim cenama,
- Funkcionalnim analizama i izborom odgovarajuće metode,
- Benchmarking analizama.
Mi smo i ranije pisali o transfernim cenama i nešto više o tome možete pročitati u naša dva teksta:
Uporedni prikaz obaveza u regionu
| Srbija | Slovenija | Hrvatska | BiH | Crna Gora | Severna Makedonija | |
| Ko je obavezan da priprema TP dokumentaciju | Subjekti sa transakcijama sa povezanim licima tokom godine. | Subjekti sa transakcijama sa povezanim licima tokom godine. | Subjekti sa transakcijama sa povezanim licima tokom godine. | Subjekti sa transakcijama sa povezanim licima tokom godine. | Subjekti sa transakcijama sa povezanim licima tokom godine. | Poreski obveznici sa prihodom preko 300 mil. MKD (oko 4.869.550 evra) i transakcijama sa povezanim licima. |
| Prag materijalnosti za TP dokumentaciju | Transakcije do 8 mil. dinara (oko 69.000 EUR) mogu biti u sažetom obliku. | Nema praga materijalnosti. | Nema praga materijalnosti. | Nema praga materijalnosti. | Transakcije do 69.000 EUR mogu biti u sažetom obliku. | Sažeti izveštaj za transakcije do 10 mil. MKD (oko 162.285 EUR) ili sa rezidentima Severne Makedonije. |
| Učestalost pripreme dokumentacije | Godišnje ako je bilo transakcija sa povezanim licima | Godišnje ako je bilo transakcija sa povezanim licima | Godišnje ako je bilo transakcija sa povezanim licima | Godišnje ako je bilo transakcija sa povezanim licima | Godišnje ako je bilo transakcija sa povezanim licima | Godišnje ako su ispunjeni gore navedeni uslovi |
| Rokovi za TP dokumentaciju i obelodanjivanje | 180 dana od isteka perioda za koji se obračunava porez. | 3 meseca od isteka perioda za koji se obračunava porez. | 4 meseca nakon završetka poslovne godine. TP dokumentacija – na zahtev poreskih organa. | Na zahtev poreskih organa. | 3 meseca nakon završetka poslovne godine za velike obveznike (do 2027. rok produžen do 30. juna), 45 dana po zahtevu poreskih organa za ostale. | Krajnji rok za CIT prijave i TP dokumentaciju je 30. septembar tekuće godine za prethodnu godinu. |
| Jezik dokumentacije | Lokalni jezik | Lokalni jezik | Lokalni jezik | Lokalni jezik | Lokalni jezik | Lokalni jezik |
| Obaveza objavljivanja podataka o TP u poreskoj rijavi | Obavezno obelodanjivanje prihoda i rashoda i poreskih prilagođavanja na osnovu TP analize. | Obavezno obelodanjivanje prihoda i rashoda i uticaja transakcija na osnovu TP analize. | Obavezno obelodanjivanje transakcija i prilagođavanja u PD-IPO obrascu na osnovu TP analize. | Obavezno obelodanjivanje prihoda i rashoda i poreskih prilagođavanja na osnovu TP analize. | Obavezno obelodanjivanje prihoda i rashoda i poreskih prilagođavanja na osnovu TP analize. | Obavezno obelodanjivanje prihoda i rashoda i poreskih prilagođavanja na osnovu TP analize. |
| Kazne | Od 100.000 RSD (oko 800 EUR) do 2 mil. RSD (oko 16.500 EUR) za pravno lice, do 100.000 RSD za odgovorno lice. | Od 800 do 15.000 EUR za pravna lica, do 30.000 EUR za velike kompanije. | Do 200.000 HRK (oko 27.000 EUR) za firmu i 20.000 HRK za odgovorno lice. | 3.000-100.000 BAM za obveznika, 2.500-10.000 BAM za odgovorno lice; kazne se uvećavaju 50% za ponovljene prekršaje. | Od 1.000 do 20.000 EUR. | Od 300 do 6.000 EUR za pravna lica u zavisnosti od veličine; 50 do 500 EUR za odgovorna lica. |
Da biste se detaljno informisali i unapredili svoje razumevanje transfernih cena, preuzmite naš besplatan snimak ovde.
Besplatan webinar: Saznajte sve o transfernim cenama
Pozivamo vas da učestvujete u našem besplatnom webinaru na temu transfernih cena. Ovo je jedinstvena prilika da steknete praktično znanje i razjasnite sve nedoumice vezane za transferne cene.
Šta možete očekivati?
Na webinaru ćemo detaljno obraditi sledeće teme:
- Osnove transfernih cena i princip „van dohvata ruke“,
- OECD smernice i metode za određivanje transfernih cena,
- Kako smanjiti rizik od dodatnih troškova poreza i kazni od strane Poreske uprave
Detalji webinara:
- Datum: 04. 12. 2024.
- Vreme: 13.00 časova
- Predavač: Dragana Ašić Ratkovac, Business Manager Consulting
Ne propustite priliku da saznate kako pravilno upravljati transfernim cenama i zaštititi svoje poslovanje prema međunarodnim standardima.
Zašto učestvovati?
Ovaj webinar je posebno koristan za:
- Menadžere finansija i računovodstva,
- Poreske savetnike,
- Vlasnike i rukovodioce kompanija.
Sačuvajte mesto u kalendaru i pridružite nam se kako biste unapredili svoje poslovanje i osigurali usklađenost sa zakonskim normama.
Kako se prijaviti?
Prijavite se ovde. Obećavamo sadržajan program i korisne savete za svakodnevno poslovanje!
Ako ste propustili webinar, ne brinite – snimak našeg webinara možete preuzeti ovde i saznati sve što vam je potrebno za efikasno upravljanje transfernim cenama.
