Najčešća pitanja poslodavaca o naknadama za vreme bolovanja

Zbog same osetljivosti teme bolovanja poslodavcima se često nameću mnogobrojna pitanja. Poslodavcima je, zbog promene propisa, a najviše zbog sigurnosti i same osetljivosti ove teme lakše ukoliko sva pitanja mogu da provere sa službama koje vrše obračun zarada i koji prate sve aktuelnosti vezane za bolovanje. Kao računovodstvena kuća radimo sa poslodavcima i kompanijama svakodnevno i pomažemo im da otklone neke svoje dileme i pitanja. Jedni od najčešćih su svakako: Kako se utvrđuje osnova i visina naknade za vreme privremene sprečenosti za rad? Koji su to razlozi zbog kojih može doći do privremene sprečenosti za rad? Kako postupiti ukoliko zaposleni zloupotrebi svoje pravo na bolovanje, i slično?

U nastavku donosimo odgovore na najčešća pitanja.

Naknada za vreme privremene sprečenosti za rad

U skladu sa odredbama člana 73. Zakona o zdravstvenom osiguranju („Sl. glasnik RS“ br. 25/2019, 92/2023 i 109/2025-dr.zakon), naknada za vreme privremene sprečenosti za rad pripada osiguranicima ako je zdravstveno stanje osiguranika, odnosno člana njegove uže porodice takvo da je osiguranik sprečen za rad. Razlozi privremene sprečenosti za rad propisani zakonom su:

• Privremeno sprečen za rad usled bolesti ili povrede van rada;
• Privremeno sprečen za rad usled profesionalne bolesti ili povrede na radu;
• Privremeno sprečen za rad zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće;
• Privremeno sprečen za rad zbog propisane mere obavezne izolacije kao kliconoše ili zbog pojave zaraznih bolesti u njegovoj okolini;
• Privremeno sprečen za rad zbog nege bolesnog, odnosno povređenog člana uže porodice, pod uslovima utvrđenim ovim zakonom;
• Privremeno sprečen za rad zbog dobrovoljnog davanja organa i tkiva, izuzev dobrovoljnog davanja krvi;
• Privremeno sprečen za rad jer je određen kao pratilac bolesnog osiguranog lica upućenog na lečenje ili lekarski pregled u drugo mesto, odnosno dok boravi kao pratilac u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi.

Obaveze zaposlenog i isplata naknade zarade

U skladu sa odredbama člana 103. Zakona o radu, zaposleni je dužan da najkasnije u roku od 3 dana obavesti poslodavca o nastupanju privremene sprečenosti za rad. Ova sprečenost za rad utvrđuje se u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju. Zaposleni je pritom dužan da dostavi potvrdu lekara, koja sadrži i vreme očekivane sprečenosti za rad. Potvrdu izdaje lekar koji je, po propisima o zdravstvenom osiguranju, ovlašćen da proceni privremenu sprečenost za rad.

Naknada zarade zavisi od razloga privremene sprečenosti za rad. Ona može se kretati u intervalu od 65% do 100% od osnova za naknadu zarade u skladu sa članom 95. Zakona o zdravstvenom osiguranju.

U svim navedenim slučajevima poslodavac iz svojih sredstava vrši isplatu naknade zarade za prvih 30 dana sprečenosti za rad zaposlenog, a od 31. dana sprečenosti za rad, isplatu naknade zarade vrši iz svojih sredstava Republički fond za zdravstveno osiguranje, saglasno odredbama člana 101. Zakona o zdravstvenom osiguranju. Izuzetno, ukoliko je sprečenost za rad zaposlenog nastupila zbog povrede na radu ili profesionalne bolesti, naknada zarade pada na teret poslodavca od prvog dana privremene sprečenosti za rad. Za osiguranika kome je prestao radni odnos u +toku korišćenja prava na naknadu zarade zbog povrede na radu ili profesionalne bolesti isplatu naknade zarade obezbeđuje Republički fond od dana prestanka radnog odnosa osiguranika.

Takođe, izuzetak je da se od prvog dana sprečenosti za rad naknada zarade isplaćuje iz sredstava Fonda u slučajevima kada je sprečenost za rad nastupila zbog:

• Dobrovoljnog davanja tkiva i organa;
• Nege bolesnog deteta mlađeg od 3 godine – majci, ocu, usvojitelju ili drugom osiguraniku koji se stara o detetu.

Visina naknade zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti

Za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad do 30 dana, saglasno odredbama člana 115. Zakona o radu, zaposleni ima pravo na naknadu zarade:

1. Najmanje u visini 65% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim što ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa ovim zakonom, ako je sprečenost za rad prouzrokovana bolešću ili povredom van rada, ako zakonom nije drukčije određeno;
2. U visini od 100% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim što ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa ovim zakonom, ako je sprečenost za rad prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću, ako zakonom nije drugačije određeno.

U skladu sa članom 95. Zakona o zdravstvenom osiguranju, naknada zarade za vreme privremene sprečenosti za rad zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće iznosi 100% od osnova. Za prvih 30 dana sprečenosti za rad naknadu isplaćuje poslodavac iz svojih sredstava. Od 31. dana sprečenosti za rad naknada zarade takođe iznosi 100% od osnova.

Kada je u pitanju:

• bolovanje zbog povrede na radu ili
• profesionalnog oboljenja,
• kao i bolovanje radi dobrovoljnog davanja tkiva i organa

naknada zarade se isplaćuje u visini od 100% prosečne zarade za prethodnih 12 meseci pre meseca u kom je nastupila privremena sprečenost za rad. U slučaju bolovanja radi nege deteta do tri godine naknada zarade isplaćuje u visini od 65% prosečne zarade ostvarene u prethodnih 12 meseci.

Osnovica i obračun naknade zarade za vreme bolovanja

U obračun naknade za bolovanje koje isplaćuje poslodavac ulaze:

• isplaćena zarada za efektivne sate rada,
• uvećanje zarade (rad na dan praznika, noću, po smenama, prekovremeno) i
• druga primanja koja imaju karakter zarade (topli obrok, regres, terenski dodatak, dodatak za odvojen život,službeno vozilo i drugo).

Prilikom utvrđivanja osnovice za obračun naknade zarade, uzimaju se u obzir:

• efektivni sati rada u prethodnih 12 meseci koje prethode mesecu u kome je nastupila privremena sprečenost za rad, kao i
• prosečna zarada za tih 12 meseci. 

Najviši osnov za naknadu zarade čini prosek najviših mesečnih osnovica na koji se plaća doprinos za mesece koji ulaze u prosečan iznos zarade. Ukoliko zaposleni nije imao prethodno osiguranje za svih 12 meseci koji prethode obračunu, on se, za one mesece gde ne postoji zarada, vrši po minimalnoj zaradi za taj mesec.

Naknada zarade zbog nege obolelog ili povređenog člana uže porodice

U skladu sa odredbama člana 78. Zakona o zdravstvenom osiguranju, osiguraniku pripada naknada zarade zbog nege obolelog, odnosno povređenog člana uže porodice mlađeg od sedam godina života ili člana uže porodice starijeg od sedam godina života koji je teško telesno ili duševno ometen u razvoju, najduže do 15 dana, a ako je oboleli, odnosno povređeni član uže porodice stariji od sedam godina, a nije teško telesno ili duševno ometen u razvoju, najduže do sedam dana.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, kada postoje opravdani razlozi koji se odnose na zdravstveno stanje člana uže porodice, prvostepena lekarska komisija može produžiti trajanje privremene sprečenosti za rad zbog nege člana uže porodice, najduže do 30 dana za negu deteta mlađeg od sedam godina života ili člana uže porodice starijeg od sedam godina života koji je teško telesno ili duševno ometen u razvoju, odnosno do 14 dana za negu člana uže porodice koji je stariji od sedam godina života, a nije teško telesno ili duševno ometen u razvoju.

U slučaju teškog oštećenja zdravstvenog stanja deteta do navršenih 18 godina života:

• usled teškog oštećenja moždanih struktura,
• maligne bolesti, ili
• drugog teškog pogoršanja zdravstvenog stanja deteta

lekarska komisija Fonda može da produži pravo na naknadu zarade zbog nege člana uže porodice.

Visina naknade zarade za ove osiguranike, na teret sredstava poslodavca, kao i na teret sredstava Fonda, iznosi 100% od osnova, u skladu sa odredbama člana 95. Zakona o zdravstvenom osiguranju.

Osnov za naknadu zarade za preduzetnike, sveštenike, javne beležnike i javne izvršitelje

U skladu sa odredbama člana 89. Zakona o zdravstvenom osiguranju, osnov za naknadu zarade za:

• preduzetnike,
• sveštenike i verske službenike,
• javne beležnike i javne izvršitelje,

Čini prosečna mesečna osnovica na koju je plaćen doprinos za obavezno zdravstveno osiguranje u skladu sa zakonom, utvrđena tokom 12 meseci koji prethode mesecu u kojem je nastupio slučaj po kojem se stiče pravo na naknadu zarade. Ukoliko je u tom periodu i po tom osnovu osiguranja bio osiguran kraće, osnov za naknadu zarade čini osnovica na koju je plaćen doprinos za obavezno zdravstveno osiguranje, utvrđena prema vremenu za koje je bio osiguran u tom periodu. Ako osiguranik u prethodnih 12 meseci nije obavljao delatnost preduzetnika, versku službu, poslove javnog beležnika ili izvršitelja, osnov za naknadu zarade čini najniža mesečna osnovica za doprinos za obavezno socijalno osiguranje za mesece u kojima se nije obavljala navedena delatnost.

Pravo na bolovanje u otkaznom roku

Zaposleni ima pravo na bolovanje za vreme trajanja otkaznog roka, do prestanka radnog odnosa. To se ne odnosi na trudničko i porodiljsko bolovanje. Ukoliko je zaposlena ostala u drugom stanju za vreme trajanja radnog odnosa, poslodavac ne može da joj da otkaz. Zaposlena ne može da dobije otkaz sve do kraja porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta.

Takođe, privremena sprečenost za rad nikako ne može biti razlog za otkaz, osim u slučaju kad je došlo do zloupotrebe od strane zaposlenog ili je zaposleni proglašen za tehnološki višak.

Zloupotreba prava na bolovanje

Ukoliko poslodavac posumnja da zaposleni zloupotrebljava pravo na bolovanje, on može podneti zahtev nadležnom zdravstvenom organu. Zdravstveni organ je onda utvrditi radne sposobnosti zaposlenog. Ukoliko se ispostavi da su sumnje osnovane, može otkazati zaposlenom ugovor o radu. Pre toga, neophodno je poslati zaposlenom pisano obaveštenje o razlozima otkaza.

Ostvarivanje prava na bolovanje zaposlenog koji radi kod više poslodavaca

Ukoliko zaposleni radi kod više poslodavaca, svojstvo osiguranika utvrđuje se na osnovu prijave koju podnosi poslodavac kod koga zaposleni radi veći broj časova nedeljno. Ukoliko zaposleni kod poslodavaca radi isti broj časova nedeljno, svojstvo osiguranika utvrđuje se na osnovu prijave poslodavca koji je prvi podneo prijavu.

Bolovanje i godišnji odmor

U skladu sa odredbama člana 70. Zakona o radu, zaposleni koji se za vreme korišćenja godišnjeg odmora razboli i otvori bolovanje, ima pravo da po isteku bolovanja nastavi da koristi godišnji odmor. Po isteku bolovanja zaposleni je dužan da se javi na rad poslodavcu. O nastavku korišćenja godišnjeg odmora poslodavac donosi novo rešenje, u skladu sa članom 75. Zakona o radu. Zaposleni ne može na svoju inicijativu da produži korišćenje prekinutog godišnjeg odmora odmah po prestanku bolovanja. Mora da ima odgovarajuće rešenje poslodavca kojim mu se utvrđuje preostali broj dana godišnjeg odmora i period korišćenja.

Bolovanje zaposlenih i stručna podrška za kompanije

Bolovanje je tema koja u praksi otvara brojna pitanja, kako za zaposlene, tako i za poslodavce. Zbog čestih nedoumica u vezi sa pravom na naknadu, visinom isplate, rokovima i obavezama, važno je da poslodavci imaju stručnu podršku i pouzdane informacije. Na taj način mogu lakše da primene propise, izbegnu greške i obezbede pravilno postupanje u svakoj konkretnoj situaciji.

Najčešće postavljena pitanja o bolovanju