Vlada Srbije objavila je Nacrt uredbe o uslovima i kriterijumima usklađenosti horizontalne državne pomoći. Ovom uredbom bliže se definišu pravila po kojima se podsticaji za MSP u Srbiji mogu dodeljivati, a više detalja pronađite u nastavku.
Ovom prilikom vas podsećamo i da je u toku još jedan konkurs za dodelu subvencija u turizmu – otvoren do 30. septembra – o kojem smo pisali u tekstu Subvencije za pokretanje biznisa 2025: Raspisani novi programi finansijske podrške.
Horizontalna državna pomoć: šta je i kome je namenjena
Horizontalna državna pomoć je ona koja je dodeljena u skladu s uslovima i kriterijumima predmetne uredbe. A sve s ciljem podsticanja razvoja različitih privrednih aktivnosti, poput istraživanja, inovacija, obrazovanja, zapošljavanja, infrastrukture, kao i sanacije šteta nastalih usled prirodnih nepogoda.
Da bi se smatrala usklađenom, pomoć mora da bude transparentna. To znači da se njen tačan iznos mora moći unapred izračunati, bez potrebe za dodatnom procenom rizika, što se odnosi i na oblike pomoći koji se moraju izraziti u bruto novčanoj vrednosti.
Između ostalog, oblici pomoći koji ispunjavaju kriterijum transparentnosti jesu:
- subvencije,
- subvencionisane kamatne stope,
- krediti sa poznatim referentnim kamatama,
- državne garancije,
- poreske olakšice
- i drugi zakonski instrumenti (npr. podsticaji koji se dodeljuju u vidu besplatnih ili subvencionisanih usluga savetovanja pod određenim uslovima).
Dok su, kako se u uredbi navodi, primenljivi na sve sektore, osim u slučajevima zatvaranja neprofitabilnih rudnika uglja ili kada je pomoć uslovljena izvozom, korišćenjem domaćih proizvoda, sedištem korisnika u Srbiji ili obavezom da rezultati istraživanja ostanu u zemlji. Takođe, pomoć ne može biti vezana za davanje prednosti domaćoj robi ili uslovljena nabavkom proizvoda i usluga samo iz Srbije.
Efekat podsticaja kao kriterijum za dodelu pomoći
Pored transparentnosti, važan kriterijum jeste efekat podsticaja. Prema tome, da bi se pomoć smatrala podsticajnom, moraju biti ispunjeni sledeći uslovi.
Zahtev se mora podneti pre početka radova na projektu. Mora sadržati podatke o učesniku, detaljan opis projekta, planirani budžet, lokaciju i željeni oblik pomoći. Ako se daje kroz fiskalne olakšice koje su važile pre početka projekta ili ako je zahtev podnet kasnije, ali u skladu s novim fiskalnim šemama koje zamenjuju stare, pomoć će se smatrati podsticajnom. U tom kontekstu, početak projekta podrazumeva bilo koju pravno obavezujuću radnju.
Takođe, pomoć uvek ima podsticajni efekat kada se dodeljuje mikro firmama. I to za energetsko snabdevanje, zapošljavanje i sanaciju šteta od prirodnih katastrofa, pod jednakim uslovima za sve. Osim u tim slučajevima, pomoć ne može biti dodeljena subjektima koji se nalaze u teškoćama ili im je prethodno naložen povraćaj nelegalne pomoći. Ovim se dodatno štiti tržišna konkurencija i transparentnost u raspodeli državnih sredstava.
Podsticaji za MSP: intenzitet, vrste i pravila
Što se tiče intenziteta pomoći, on se određuje na osnovu opravdanih troškova, bez PDV-a i drugih refundabilnih troškova. U slučaju kada se pomoć isplaćuje u ratama, iznosi se diskontuju, odnosno izražavaju u sadašnjoj vrednosti koristeći odgovarajuću diskontnu stopu. Dan donošenja akta o dodeli ili zaključenja ugovora smatra se danom kada je pomoć formalno dodeljena.
Ovde treba pomenuti i da postoje posebni slučajevi kada se intenzitet pomoći uvećava za 10%. Na primer, kod predujma, kada nema metodologije za obračun iznosa pomoći ili je predviđena obaveza vraćanja u slučaju uspešnosti projekta (po kamatnoj stopi ne nižoj od diskontne).
Dok horizontalna državna pomoć obuhvata:
- ulaganja,
- savetodavne usluge,
- učešće na sajmovima i projektima evropske teritorijalne saradnje,
- kao i snabdevanje energentima – posebno u kriznim situacijama na tržištu energije.
Ulaganja
Kada govorimo o ulaganjima MSP, opravdani troškovi na koje se pomoć može odnositi obuhvataju tri kategorije:
- ulaganje u materijalnu i nematerijalnu imovinu (uključujući jednokratne troškove koji se ne mogu amortizovati),
- procenjene troškove zarada za novootvorena radna mesta u vezi sa projektom tokom dvogodišnjeg perioda,
- ili kombinaciju ova dva oblika, ali tako da ukupni iznos ne premašuje veći pojedinačni trošak.
Ulaganje u materijalnu i nematerijalnu imovinu odnosi se na osnivanje novog pravnog lica, proširenje postojećih kapaciteta, uvođenje novih proizvoda ili usluga, izmene u poslovnim procesima ili preuzimanje imovine drugog privrednog subjekta; pri čemu je uslov da imovina bude korišćena isključivo od strane korisnika pomoći, kupljena od nepovezanih lica i da ostane u bilansu stanja korisnika najmanje tri godine.
S druge strane, troškovi zarada za novootvorena radna mesta odnose se na iznose koje poslodavac stvarno isplaćuje zaposlenima. Dakle, u bruto iznosu – pre odbitaka poreza i doprinosa. Ovde se pomoć može dodeliti samo ako broj zaposlenih nakon završetka projekta bude veći nego što je bio u prethodnih godinu dana i ako novoformirana radna mesta ostanu aktivna/popunjena u roku od tri godine od završetka projekta.
Podsticaji za ulaganja iznose do 20% opravdanih troškova za mikro i mala pravna lica, odnosno do 10% za srednja. Maksimalni iznos po projektu iznosi 8,25 miliona evra.
Savetovanje kao podsticaj za MSP
Zatim, savetodavne usluge mogu biti subvencionisane do 50% opravdanih troškova, s tim što se izuzimaju poresko i pravno savetovanje i reklamiranje. Maksimalni iznos pomoći u ovoj kategoriji je 2,2 miliona evra po projektu.
Učešće na sajmovima i evropskim projektima
Učešće na sajmovima takođe se subvencioniše do 50% troškova. Pritom se priznaju troškovi zakupa, postavljanja i vođenja štanda na sajmovima na kojima firma prvi put nastupa. Maksimalni godišnji iznos po korisniku je isti kao za savetovanje, tj. 2,2 miliona evra.
A isto važi i za učešće u projektima evropske teritorijalne saradnje, s tim da ova kategorija obuhvata širi spektar troškova.
Podsticaji za MSP u Srbiji kroz subvencije za inovacije, infrastrukturu i zapošljavanje
U okviru državne pomoći, mikro, mala i srednja pravna lica u Srbiji mogu ostvariti pravo na podsticaje za niz važnih oblasti – od istraživanja i razvoja, preko infrastrukturnih ulaganja, do usavršavanja i zapošljavanja kadrova. Više o tome pročitajte u nastavku.
Subvencije za inovacije
Ove subvencije mogu se dodeliti za:
- osnovna istraživanja (do 100 odsto),
- industrijska (50 procenata),
- eksperimentalna istraživanja (25 odsto),
- studije izvodljivosti (do 50 odsto)
- i njihove kombinacije.
Procenti mogu biti i uvećani, naročito ako se projekti sprovode u saradnji s drugim zemljama, istraživačkim organizacijama ili u manje razvijenim područjima, dok troškovi koji se priznaju uključuju zarade, opremu, zgrade, zemlju, spoljne usluge, kao i operativne i režijske troškove.
Maksimalni iznosi pomoći po projektu su:
- do 55 miliona evra za osnovna istraživanja,
- do 35 miliona za industrijska,
- do 25 miliona za eksperimentalni razvoj
- i do 8,25 miliona evra za studije izvodljivosti.
Pomoć može biti i unapred isplaćena (predujam), uz obavezu povraćaja ako projekat uspe, što dodatno omogućava povećanje ukupnog iznosa za 50%.
Subvencije za nauku, infrastrukturu i inovativne klastere
Državna pomoć se može dodeliti i za ulaganja u istraživačku infrastrukturu (laboratorije, baze podataka i sl.). Maksimalan intenzitet pomoći je do 50%, odnosno do 60% ako učestvuje i zemlja EU, a iznos može ići do 35 miliona evra. Ukoliko korisnik učestvuje sa najmanje 10% ulaganja, tada može imati pogodnosti – ali proporcionalno uloženom.
Što se tiče inovativnih klastera, tu se pomoć deli na investicionu (za vlasnika) i operativnu (za operatora). Pristup klasteru mora biti jednak za sve po tržišnim uslovima, osim ako neko učestvuje sa najmanje 10% ulaganja. Maksimalna pomoć po klasteru je 10 miliona evra.
Subvencije za usavršavanje i zapošljavanje
Najzad, MSP pod određenim uslovima mogu dobiti državnu pomoć u visini do čak 100% opravdanih troškova vezanih za inovacije, uključujući i angažovanje visokoobrazovanog kadra iz drugih organizacija. Osoblje mora biti kvalifikovano i sa najmanje pet godina relevantnog iskustva.
Državna pomoć za usavršavanje pokriva troškove predavača, polaznika, saveta i administracije, uz osnovni intenzitet do 50 odsto. Povećanje je moguće do 70 procenata za osobe sa invaliditetom, teže zapošljive i MSP, sa maksimalno tri miliona evra po projektu. Važno je da obuke nisu zakonska obaveza.
Za zapošljavanje teže zapošljivih lica (stariji od 50 godina, osobe bez kvalifikacija, pripadnici manjina i drugi), država može subvencionisati zarade do 50 odsto troškova, najviše 5,5 miliona evra godišnje po firmi. Dok je za zapošljavanje osoba sa invaliditetom moguće dobiti do 75 odsto pomoći na troškove zarada, maksimalno 11 miliona evra godišnje po firmi.
Zaključak: Šta podsticaji za MSP donose kompanijama u Srbiji?
Na kraju, možemo zaključiti da podsticaji za MSP u Srbiji predstavljaju važan mehanizam za unapređenje privrede. Ova podrška omogućava kompanijama da lakše prepoznaju i iskoriste razvojne prilike. Zbog toga vam savetujemo da svakako razmotrite dostupne mere.
Ukoliko su vam ove informacije bile korisne, pozivamo vas da pogledate i ostale novosti na našem sajtu. To možete učiniti klikom na dugme ispod.
Izvor: Biznis.rs
