Obračun zarada u Srbiji

Obračun zarada u Srbiji je proces koji obuhvata nekoliko ključnih elemenata i specifičnosti, koje je važno razumeti. U ovom vodiču ćemo objasniti osnovne komponente, poput poreza, doprinosa i drugih relevantnih faktora.

Šta sve čini zaradu?

Pre svega, zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu koja se utvrđuje u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu. Ona se sastoji od:

• zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu,
• zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrada, bonusi i sl.)
• i drugih primanja po osnovu radnog odnosa, a u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu.

Zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu sastoji se iz osnovne zarade, dela zarade za radni učinak i uvećane zarade.

• Osnovna zarada predstavlja zaradu na koju je zaposleni zaključio ugovor o radu.
• Radni učinak određuje se na osnovu kvaliteta i obima obavljenog posla, kao i odnosa zaposlenog prema radnim obavezama. Elementi za utvrđivanje zarade po osnovu radnog učinka utvrđuju se opštim aktima poslodavca.
• Dok je pravo zaposlenog na uvećanu zaradu definisano članom 108. Zakona o radu.

Dakle, gorepomenutom odredbom definisano je da zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu, i to:

• za rad na dan praznika koji je neradni dan – najmanje 110% od osnovice;
• za rad noću, ako takav rad bude vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade – najmanje 26% od osnovice;
• za prekovremeni rad – najmanje 26% od osnovice;
• po osnovu minulog rada – najmanje 0,4% od osnovice.

A pored navedenog, zaposleni u skladu sa Zakonom o radu ima pravo i na:

• topli obrok, osim ako poslodavac ovo pravno nije obezbedio na drugi način
• i regres za korišćenje godišnjeg odmora.

Ova primanja imaju karakter zarade i podležu oporezivanju na isti način kao i zarada. Između ostalog, kao i bonusi, nagrade i stimulacije.

Bruto i neto zarada

Bruto zarada predstavlja ukupni iznos koji poslodavac isplaćuje za zaposlenog, uključujući poreze i doprinose koji se plaćaju iz zarade i na zaradu. Ona se može razložiti na bruto 1 i bruto 2.

Bruto 1 predstavlja iznos koji se sastoji iz neto zarade zaposlenog uvećane za porez i doprinose koji se plaćaju na teret zaposlenog.

Bruto 2 zarada predstavlja iznos koji se sastoji od bruto 1 iznosa uvećanog za porez i doprinose koji se plaćaju na teret poslodavca, a ovo ujedno predstavlja i ukupan trošak koji poslodavac ima po osnovu zarade zaposlenog.

Neto zarada je iznos koji zaposleni prima nakon odbitka poreza i doprinosa iz zarade.

Kako je zarada definisana Zakonom o radu u bruto 1 iznosu, prilikom njenog ugovaranja sa zaposlenim, ugovorom o radu ugovora se bruto 1 osnovna zarada.

Važno je pomenuti da se plata formira i u skladu sa koeficijentom, o čemu više možete pročitati u našem tekstu Koeficijent plate – kako se obračunava vaša plata.

Porezi i doprinosi

Kada govorimo o obračunu zarada u Srbiji, ne smemo izostaviti sledeće ključne komponente.

To su:

1. Porez na dohodak: Stopa poreza na zarade iznosi 10%. Ovaj porez se obračunava na bruto 1 zaradu nakon odbitka neoporezivog iznosa, koji se usklađuje na godišnjem nivou i primenjuje za isplate od 1. 1. do 31. 12, dok se za isplate koje se vrše u novoj kalendarskoj godini primenjuje novi usklađeni iznos.
2. Doprinosi za obavezno socijalno osiguranje: Doprinosi se dele na deo koji se plaća na teret zaposlenog i deo koji se plaća na teret poslodavca. Doprinosi uključuju:

• Penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO): 14% na teret zaposlenog i 10% na teret poslodavca;
• Zdravstveno osiguranje: 5,15% na teret zaposlenog i 5,15% na teret poslodavca;
• Osiguranje za slučaj nezaposlenosti: 0.75% na teret zaposlenog, dok se ovaj doprinos na teret poslodavca ne plaća počev od 1. 1. 2019. godine, nakon izmene Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.

Osnovica na koju se plaćaju porez i doprinosi predstavlja – za poreze bruto 1 zaradu umanjenu za neoporezivi iznos zarada, a za doprinose bruto 1 zaradu, s tim da osnovica za doprinose ne može biti viša od najviše mesečne osnovice.

Detaljnije o strukturi zarade, kao i kompletnom procesu obračuna možete saznati u našem tekstu Obračun zarada: Sve što treba da znate za poslovanje bez stresa.

Specifičnosti obračuna zarada

U nastavku navodimo neke od specifičnosti u našoj zemlji koje treba uzeti u obzir.

Neoporezivi deo zarade

Postoji neoporezivi deo zarade koji se usklađuje jednom godišnje. Trenutno, ovaj iznos je 28.423 rsd mesečno i važi za isplate zarada i naknada zarada za period od 1. 2. 2025. do 31. 1. 2026. godine, dok će za isplate u narednoj kalendarskoj godini biti utvrđen novi neoporezivi iznos. Ovo predstavlja iznos za koji se umanjuje poreska osnovica zarade zaposlenog. Za lica koja rade nepuno radno vreme, neoporezivi iznos umanjuje se srazmerno vremenu tog lica u odnosu na puno radno vreme.

Neoporezivi iznos zarade primenjuje se samo kod osnovice za plaćanje poreza, dok ovaj iznos ne umanjuje osnovicu za plaćanje poreza i doprinosa.

Maksimalna i najniža mesečna osnovica doprinosa

Doprinosi se obračunavaju na propisanu osnovicu koju čini iznos zarade koja se isplaćuje zaposlenom (bruto 1 iznos). Međutim, ako je zarada koja se isplaćuje viša od najviše mesečne osnovice doprinosa, obračun i plaćanje doprinosa vrši se na najvišu mesečnu osnovicu prema članu 41. Zakona o doprinosima.

Iznos najviše mesečne osnovice doprinosa menja se na godišnjem nivou, a služi za obračun i plaćanje doprinosa počev od 1. januara godine za koju se utvrđuju i plaćaju doprinosi. Iznos najviše mesečne osnovice doprinosa za 2025. godinu iznosi 656.425 RSD i primenjuje se za isplate zarada u periodu od 1. 1. do 31. 12. 2025. godine.

S druge strane, u skladu sa članom 36. Zakona, mesečna osnovica doprinosa ne može biti niža od najniže mesečne osnovice doprinosa. Iznos najniže mesečne osnovice doprinosa utvrđuje se svake godine i za 2025. godinu iznosi 45.950 RSD.

Minimalna zarada

Zatim, shodno članu 111. Zakona o radu, zaposleni ima pravo na minimalnu zaradu, te poslodavac ne može zaposlenom ugovoriti zaradu koja je ispod minimalne a koja važi za mesec za koji se vrši isplata. Više o minimalnoj zaradi pronađite u članku Minimalna zarada u Srbiji. Zaposleni koji prima minimalac, ima još pravo na uvećanu zaradu po osnovu:

• minulog rada,
• toplog obroka,
• regresa,
• kao i za prekovremeni rad i rad na dan praznika i druga primanja u skladu sa Zakonom o radu, opštim aktom i ugovorom o radu.

Ostale specifičnosti

• Na kraju, zaposleni ima pravo i na naknadu za dolazak i odlazak sa posla u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, osim ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz. Za isplate dokumentovanih naknada za prevoz propisan je neoporezivi iznos do visine cene mesečne prevozne karte u javnom saobraćaju, odnosno do visine stvarnih troškova prevoza, a najviše do 5.630 RSD mesečno. Ukoliko troškovi naknade za prevoz prevazilaze neoporezivi iznos, na razliku plaća se porez od 10%. Što se tiče glavnog grada, ovde pročitajte sve o izmenama koje su nastale po uvođenju besplatnog javnog prevoza.
• Oporezivanje drugih prihoda: Prihodi iz drugih izvora, kao što su honorari, ugovor o dopunskom radu, ugovor o delu i drugi, imaju različite stope oporezivanja i doprinosa.
• Rok za isplatu zarade – rok za isplatu zarade je najkasnije do kraja tekućeg meseca za prethodni mesec.

Zaključak

Najzad, možemo zaključiti da razumevanje svih komponenti obračuna zarada može biti složeno, ali je krucijalno za tačno isplaćivanje zarada i ispunjavanje zakonskih obaveza. Koristeći naš kalkulator za obračun zarada, možete lako izračunati neto zaradu uzimajući u obzir sve relevantne poreze i doprinose, a za detaljnije informacije i savete, obratite se našem stručnom timu.