Posao odobravanja kredita/pozajmica sa inostranstvom u Srbiji uređuje, pre svega, Zakon o deviznom poslovanju Republike Srbije („Sl. glasnik RS“, br. 62/2006, 31/2011, 119/2012, 139/2014 i 30/2018).
A da bismo razumeli ovu tematiku na pravi način, treba da znamo da ovaj Zakon razlikuje dve vrste kreditnih poslova. I to:
- komercijalne kredite
- i finansijske kredite.
U daljem tekstu ćemo sveobuhvatno istražiti i objasniti područje komercijalnih i finansijskih kredita. Kao i relevantne zakonske odredbe koje regulišu proces odobravanja ili ograničavanja istih, te ključne uslove za obavljanje ovakvih poslova.
Ukoliko ste zainteresovani za ovu temu, možete pročitati i povezani članak Finansiranje poslovanja iz inostranstva od strane matičnih privrednih društava.
Šta su komercijalni, a šta finansijski krediti?
Komercijalni krediti su, prema ovom Zakonu, krediti ili zajmovi koji su povezani sa spoljnotrgovinskim prometom robe i usluga. Oni obuhvataju plaćanje unapred i odloženo plaćanje robe i usluga do godinu dana sa kamatom, odnosno preko godinu dana.
Komercijalnim kreditom i zajmom smatra se i finansiranje odloženog plaćanja i plaćanja unapred robe i usluga, koje kreditor ili zajmodavac odobrava dužniku – kupcu po spoljnotrgovinskom prometu robe i usluga, tako što po nalogu kupca izmiruje obavezu neposredno prodavcu.
Finansijski krediti i zajmovi u devizama su krediti/pozajmice koje kreditor, odnosno zajmodavac odobrava dužniku, tako što stavlja sredstva na raspolaganje uplatom na račun dužnika. Pod time se podrazumevaju i svi oblici finansiranja koje odobravaju banke, strane banke i druge strane finansijske institucije.
Finansijskim kreditom i zajmom smatra se i finansiranje trgovine robom ili pružanja usluga u kojem rezident nije ugovorna strana u poslu. A koje odobrava banka.
Odobravanje kredita i Zakon o deviznom poslovanju
Osim što terminološki pravi razliku između navedenih kreditnih poslova, Zakon o deviznom poslovanju predviđa i znatno drugačije uslove za odobravanje istih.
Pritom, odobravanje komercijalnih kredita prema nerezidentima uređuje mnogo slobodnije. Dok odobravanje finansijskih kredita prema nerezidentima značajno ograničava, propisujući restriktivnije uslove za ove pravne poslove.
Tako je, u članu 18. stav 7. Zakona o deviznom poslovanju, definisano da rezident – pravno lice može uzimati kredite i zajmove iz inostranstva i nerezidentima odobravati komercijalne zajmove u svoje ime i za svoj račun i u svoje ime i za tuđ račun. Dok finansijske zajmove može nerezidentima odobriti u svoje ime i za svoj račun, u skladu sa članom 23. ovog Zakona.
Dalje, u članu 23. Zakon predviđa da Narodna banka Srbije (NBS) može da propiše uslove i način obavljanja poslova odobravanja finansijskih kredita prema nerezidentima. Kao i da ovakve poslove može ograničiti radi očuvanja javnog interesa i/ili finansijske stabilnosti.
Dakle, jasno se vidi da Zakon odobravanje komercijalnih kredita prema nerezidentima praktično i ne uslovljava. Međutim, predviđa mogućnost za NBS da propiše posebne uslove i način na koji se mogu odobravati finansijski krediti prema nerezidentima. Te da takve poslove ograniči radi očuvanja javnog interesa i/ili finansijske stabilnosti.
Odobravanje kredita prema NBS
NBS je uslove za obavljanje navedenih kreditnih poslova sa inostranstvom propisala u Odluci o uslovima pod kojima i načinu na koji rezidenti mogu odobravati finansijske zajmove nerezidentima i davati jemstva i druga sredstva obezbeđenja po kreditnim poslovima sa inostranstvom i kreditnim poslovima između nerezidenata („Sl. glasnik RS“, br. 32/2018, 122/2020 i 3/2021).
Odredbama ove Odluke je određeno da rezident – pravno lice može odobriti finansijski zajam nerezidentu – dužniku sa sedištem u državi članici Evropske unije (EU). Dok nerezidentu koji nema sedište u državi članici EU može odobriti finansijski zajam samo ako je taj nerezident u njegovom većinskom vlasništvu.
Dakle, predmetna Odluka pravi razliku između:
- odobravanja finansijskih kredita prema nerezidentu – dužniku sa sedištem u EU
- i odobravanja finansijskih kredita prema nerezidentu – dužniku koji nema sedište u EU.
Pri tome, za odobravanje finansijskih kredita prema nerezidentima sa sedištem u EU ne predviđa nikakve posebne uslove. Dok za odobravanje finansijskog kredita prema nerezidentu koji nema sedište u EU predviđa prilično restriktivne uslove. I to tako što ovaj pravni posao uslovljava većinskim vlasništvom rezidenta u nerezidentnom pravnom licu, kojem se kredit i odobrava.
Predmetnom Odlukom se uređuje i obaveza rezidenta koji odobrava kredit nerezidentu da ugovori i od njega pribavi instrumente obezbeđenja naplate potraživanja.
Takođe, predmetnom Odlukom predviđeno je i pravo NBS da može, radi očuvanja javnog interesa i/ili finansijske stabilnosti, rešenjem na određeni rok ograničiti rezidentu odobravanje kredita/pozajmica prema nerezidentima, na osnovu ocene opravdanosti ograničenja u pojedinačnom slučaju (načelo pojedinačne procene). Istovremeno, vodeći računa o ostvarivanju ciljeva zbog kojih se ta ograničenja utvrđuju (načelo targetiranosti) i srazmernosti tih ograničenja.
A posebno imajući u vidu sledeće:
- efekte odobravanja finansijskog zajma nerezidentu ili davanja jemstva i drugih sredstava obezbeđenja u korist nerezidenta – kreditora u smislu ove odluke koji mogu dovesti do prekomernog priliva ili odliva kapitala iz Republike Srbije;
- solventnost i likvidnost zajmodavca i zajmoprimca u smislu ove odluke ili rezidenta koji u smislu te odluke jemči ili daje sredstva obezbeđenja u korist nerezidenta – kreditora, uključujući njihovu zaduženost u odnosu prema kapitalu;
- adekvatnost datih jemstava i drugih sredstava obezbeđenja i pribavljenih instrumenata obezbeđenja naplate potraživanja koje rezident daje, odnosno pribavlja u smislu ove odluke.
Zakonska obaveza izveštavanja o odobrenim kreditima
Odlukom o izveštavanju o kreditnim poslovima sa inostranstvom („Sl. glasnik RS“, br. 56/2013, 4/2015 i 42/2020) propisana je i obaveza izveštavanja NBS o odobrenim finansijskim kreditima prema nerezidentima.
Kao i rokovi, obrasci i prateća dokumentacija, koju u takvim slučajevima treba podneti.
Neizveštavanje u skladu sa tim propisima ima karakter privrednog prekršaja.
Isto tako, shodno pomenutoj Odluci, rezidenti su odgovorni za tačnost podataka unetih u dostavljenu dokumentaciju.
Pa učesnicima u kreditnim poslovima sa inostranstvom, u skladu sa Zakonom o deviznom poslovanju, mogu biti izrečene novčane kazne. I to:
- od 100.000 do 2.000.000 dinara za rezidenta – pravno lice, ogranak stranog pravnog lica, banku i nerezidenta – pravno lice;
- od 10.000 do 500.000 dinara za rezidenta – preduzetnika;
- i od 5.000 do 150.000 dinara rezidenta – fizičko lice.
Zaključak
Prema relevantnim propisima u Srbiji (pre svega, Zakon o deviznom poslovanju i odgovarajući podzakonski akti), odobravanje kredita/pozajmica od strane rezidenata prema nerezidentima je moguće. Ali je, najpre, potrebno razlikovati:
- komercijalne kredite prema nerezidentima, za koje je pravni režim slobodniji i praktično neuslovljen i
- finansijske kredite prema nerezidentima, za koje propisi predviđaju određena ograničenja, uslove i način na koji mogu biti odobreni.
Dalje, kod finansijskih kredita prema nerezidentima treba voditi računa o tome da li se radi o:
- nerezidentima koji imaju sedište u Evropskoj uniji, prema kojima je moguće odobriti finansijski kredit bez posebnih ograničenja i uslova i
- nerezidentima koji nemaju sedište u Evropskoj uniji, prema kojima je moguće odobriti finansijski kredit samo u slučaju da rezident koji ga odobrava ima većinsko vlasništvo u takvom nerezidentnom pravnom licu.
Takođe, važno je da znamo da je kod odobravanja kredita prema nerezidentima, rezident dužan da ugovori i od nerezidenta pribavi instrumente obezbeđenja naplate potraživanja.
Zatim, treba imati u vidu da Narodna banka Srbije može, radi očuvanja javnog interesa i/ili finansijske stabilnosti, rešenjem na određeni rok ograničiti rezidentu odobravanje kreditnih poslova prema nerezidentima, na osnovu ocene opravdanosti ograničenja u pojedinačnom slučaju (načelo pojedinačne procene), vodeći računa o ostvarivanju ciljeva zbog kojih se ta ograničenja utvrđuju (načelo targetiranosti) i srazmernosti tih ograničenja.
Na kraju, ne smemo zaboraviti i obavezu rezidenata da izveštavaju NBS o kreditnim poslovima sa inostranstvom. Konkretan način predviđen je posebnom Odlukom, čije nepoštovanje predstavlja prekršaj.
Iz iskustva u radu sa mnogobrojnim klijentima znamo da ova tema zahteva pažljiv pristup i duboku saradnju sa stručnjacima.
Da biste stekli sveobuhvatno razumevanje procesa odobravanja kredita prema nerezidentima i dobili jasna uputstva za popunjavanje izveštaja, obratite se našim pravnim savetnicima. Naša imejl adresa je info.bg@unija.com.
