Finansiranje poslovanja iz inostranstva: Matična nerezidentna društva u Srbiji
18. децембар, 2023

FINANSIRANJE POSLOVANJA IZ INOSTRANSTVA OD STRANE MATIČNIH PRIVREDNIH DRUŠTAVA

Tržište Republike Srbije postalo izuzetno interesantno za strane ulagače. Ta zainteresovanost se u velikoj meri ogleda u osnivanju privrednih društava u Republici Srbiji od strane osnivača koji su strana (nerezidentna) pravna ili fizička lica.

Kao jedan od osnovnih izazova sa kojima se strani osnivači u svom poslovanju susreću jeste pitanje na koji način mogu finansirati poslovanje privrednog društva u Republici Srbiji i na koji način mogu održavati likvidnost istog.

U ovom tekstu ćemo izložiti dva najčešća načina finansiranja privrednih društava registrovanih u Republici Srbiji od strane osnivača koji su nerezidenti:

  • Finansiranje poslovanja iz inostranstva kroz dodatne uplatne koje ne uvećavaju osnovni kapital;
  • Finansiranje poslovanja iz inostranstva kroz pozajmice osnivača nerezidenta.

Finansiranje poslovanja iz inostranstva kroz dodatne uplatne koje ne uvećavaju osnovni kapital

Zakonom o privrednim društvima Republike Srbije članovima 178. 179. i 180. predviđena je mogućnost vršenja dodatnih uplata osnivača i članova društva kojima se ne povećava osnovni kapital društva.

Osnivačkim aktom ili odlukom skupštine može se utvrditi obaveza članova društva da, pored uplate upisanog osnovnog kapitala, izvrše dodatne uplate društvu srazmerno visini svog udela u društvu. Osnivačkim aktom ili odlukom skupštine može biti određena drugačija srazmera ili utvrđen tačan iznos dodatnih uplata.

Dodatne uplate mogu biti samo u novcu.

Odluka skupštine kojom se utvrđuje obaveza na dodatne uplate donosi se jednoglasno. Osim ako je osnivačkim aktom za donošenje te odluke predviđena druga većina. Dodatne uplate mogu se vratiti članovima društva samo ako nisu neophodne za pokriće gubitaka društva ili za namirenje poverilaca društva. Dodatne uplate se ne mogu vratiti članu društva pre uplate, odnosno unosa celokupnog upisanog uloga u društvo.

Imajući u vidu da se dodatnim uplatama ne uvećava osnovni kapital društva vršenje ovakve uplate nije predmet registracije kod odgovarajućeg registra. Taj registar je u ovom slučaju Agencija za privredne registre Republike Srbije.

Međutim kod vraćanja dodatnih uplata Zakon o privrednim društvima ovaj postupak u jednoj meri izjednačava sa postupkom smanjenja osnovnog kapitala. U ovim slučajevima do smanjenja osnovnog kapitala svakako ne dolazi.

Kod vraćanja dodatnih uplata postoji obaveza registracije Odluke o vraćanju dodatnih uplata i objavljivanju iste na internet stranici registra. Ova odluka treba da stoji na sajtu Agencija za privredne registre 3 meseca. Za razliku od postupka registracije smanjenja registrovanog kapitala društva, gde je uobičajeno da postoji drugi korak, u slučaju dodatnih uplata koje nikada nisu transformisane u kapital, Registrator ne može doneti nikakvo Rešenje o smanjenju dodatnih uplata ili bilo kojoj drugoj registraciji nakon proteka tri meseca. Dodatne uplate se ne registruju, stoga nema promena u registrovanim podacima tokom ovog perioda.

Finansiranje poslovanja iz inostranstva kroz pozajmice osnivača nerezidenta


Strani osnivač, bilo da je pravno ili fizičko lice, ima pravo da uplati pozajmicu privrednom društvu registrovanom u Republici Srbiji. Ovi poslovi su precizno regulisani Zakonom o deviznom poslovanju Republike Srbije. Zakon ih klasifikuje kao kreditne poslove sa inostranstvom. Na osnovu ovog zakona, osnivač može pružiti finansijsku podršku društvu u vidu pozajmice. Važno je da prati propisane uslove i odredbe kako bi obezbedio zakonito izvršavanje finansijskih transakcija između stranih i domaćih entiteta.

Finansijski kredit

Konkretnije još ovakav posao predstavlja takozvani finansijski kredit.

Zakon o deviznom poslovanju predviđa da se finansijski krediti iz inostranstva mogu koristiti za plaćanje uvoza roba i usluga, finansiranje investicionih radova u inostranstvu koji su deo rezidentne delatnosti, i za refinansiranje prethodnih kredita iz inostranstva. Zakon takođe definiše da se finansijski krediti iz inostranstva mogu koristiti i u druge namene ali samo pod uslovima koje određuje Narodna banka Srbije.

NBS je Odlukom o načinu i uslovima korišćenja finansijskih kredita iz inostranstva za namene iz člana 21. stav 2. Zakona o deviznom poslovanju propisala bliže uslove i način na koji se finansijski krediti i zajmovi iz inostranstva u devizama mogu koristiti i za druge namene odnosno nisu namenjeni za plaćanje uvoza robe i usluga, finansiranje izvođenja investicionih radova u inostranstvu i otplatu ranije korišćenih kredita iz inostranstva.

Prema tački 2. Odluke, finansijski kredit i zajam može da bude otplaćen tek nakon isteka jedne godine od datuma njegovog korišćenja. Ukoliko je korišćenje kredita i zajma ugovoreno u više tranši – ovaj rok se za svaku pojedinačnu tranšu računa od datuma korišćenja te tranše. Ako se finansijski kredit i zajam otplaćuje u više rata, otplata može da počne tek nakon isteka šest meseci od datuma svakog korišćenja tog kredita i zajma, a vrši se u srazmernim ratama do otplate ukupnog iznosa kredita.

Primaoc pozajmice odnosno kredita iz inostranstva ima obavezu obaveštavanja NBS o prijemu ovakve pozajmice odnosno kredita.

ZAKLJUČAK

Na kraju možemo zaključiti da su oba navedena načina finansiranja legitimna i prisutna u pravnom prometu Republike Srbije. Svaki sa sobom nosi određene obaveze  primaoca i određeni postupak koji nije naročito komplikovan , ali je neophodno da bude ispoštovan.

Ova tema može da bude komplikovana i iz iskustva znamo da često zahteva i stručnjaka iz ove oblasti. Za dodatna pitanja i savete možete posetiti našu stranicu za pravno savetovanje ili nam možete pisati na info.bg@unija.com.