Prava i obaveze poslodavca i zaposlenog u vezi sa korišćenjem godišnjeg odmora

Korišćenje godišnjeg odmora jeste vaše pravo – to nam je uglavnom svima poznato. Ali čim započnemo razgovor na ovu temu, postaje jasno koliko dodatnih pitanja ona povlači za sobom: kada zaposleni stiče pravo na godišnji odmor, kako ga može iskoristiti, da li svi zaposleni imaju pravo na isti broj dana godišnjeg, šta ako se godišnji odmor ne iskoristi i da li on može biti uskraćen…

Zato se u ovom tekstu bavimo upravo tim dilemama. Objasnićemo sva zakonom regulisana prava i obaveze, kako zaposlenih tako i poslodavaca. S tim što malo veći fokus stavljamo na poslodavce, jer se korišćenje godišnjeg odmora neretko pokazuje kao izazov u poslovanju. Saznajte više u nastavku.

Kada zaposleni stiče pravo na korišćenje godišnjeg odmora?

Pravo na korišćenje godišnjeg odmora u kalendarskoj godini stičete nakon mesec dana neprekidnog rada od dana zasnivanja radnog odnosa kod poslodavca. Neprekidni rad podrazumeva i eventualnu privremenu sprečenost zaposlenog za rad, npr. u slučaju bolovanja.

Mi smo i ranije pisali na ovu temu. Ukoliko želite da kompletirate sliku o godišnjem odmoru, u tekstu Naknada za godišnji odmor, regres i naknada za neiskorišćeni odmor možete pronaći odgovore na mnoga pitanja.

Koliko dana godišnjeg odmora zakonski pripada zaposlenom i da li je on isti za sve zaposlene?

Inače, prema Zakonu o radu, u svakoj kalendarskoj godini zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju od najmanje 20 radnih dana.

NAPOMENA: Zakonski minimum od 20 radnih dana može biti uvećan po osnovu radnog iskustva, uslova rada, doprinosa na radu i stručne spreme.

Kojim propisima je uređeno korišćenje godišnjeg odmora?

Propisi koji uređuju prava i obaveze poslodavca i zaposlenog u vezi sa korišćenjem godišnjeg odmora su:

• Zakon o radu,
• poseban zakon kojim je uređena određena oblast, odnosno delatnost,
• poseban kolektivni ugovor za određenu delatnost i
• opšti akti poslodavca (kolektivni ugovor kod poslodavca ili pravilnik o radu, odnosno ugovor o radu za poslodavce koji nemaju opšti akt).

Kako se koristi godišnji odmor?

Godišnji odmor treba da se koristi u tekućoj godini za tu kalendarsku godinu. Ovo, nažalost, nije uvek moguće. Zbog toga je Zakonom dozvoljeno da se deo godišnjeg odmora iz tekuće godine koristi i u narednoj kalendarskoj godini. Rok je najkasnije do 30. juna naredne godine. Mada postoje slučajevi kada se i ceo godišnji odmor može prebaciti za narednu godinu.

Pre korišćenja godišnjeg odmora potrebno je da podnesete zahtev. Zakon ovo ne propisuje kao obavezu, tj. da zaposleni mora da najavi odmor u određenom vremenskom periodu pre početka korišćenja istog, ali ovaj deo treba biti uređen vašim internim pravilima. Zakon o radu propisuje obavezu poslodavca da rešenje o korišćenju godišnjeg odmora zaposlenom dostavi najkasnije 15 dana pre datuma određenog za početak.

To znači da zaposleni može poslodavcu uputiti zahtev za korišćenje godišnjeg odmora i dan pre početka korišćenja odmora. Ukoliko to poslodavcu ne remeti proces rada, on može tada i doneti rešenje o korišćenju godišnjeg odmora.

Poslodavac može da odbije zahtev zaposlenog, ali razlog nikako ne sme da bude rok u kome je on podneo zahtev. Osnov može da bude realna potreba za radom tog zaposlenog za taj period.

Uslovi za korišćenje godišnjeg odmora iz prošle godine

Uslovi pod kojima zaposleni ima pravo da koristi odmor iz prethodne godine u tekućoj godini su:

1. u prethodnoj godini je iskoristio prvi deo godišnjeg odmora u trajanju od najmanje dve radne nedelje neprekidno;
2. prekinuo je godišnji odmor u prethodnoj godini zbog bolesti. Ovo traje do kraja kalendarske godine. Zbog toga zaposleni nije bio u mogućnosti da koristi prvi deo godišnjeg odmora u propisanom trajanju od dve nedelje, ili da ga uopšte započne. Smatra se da uslov o korišćenju prvog dela godišnjeg odmora nije ispunio zbog više sile (bolesti) i, u tom slučaju, zaposleni ima pravo da drugi deo godišnjeg odmora za prethodnu 2019. iskoristi najkasnije do 30. 6. 2020. godine. Po ovom osnovu, postoji identično Mišljenje Ministarstva rada, br. 011-00-463/2016-02 od 18. 7. 2016. godine;
3. zaposleni nije u celosti ili delimično iskoristio godišnji odmor u toj kalendarskoj godini zbog porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i posebne nege deteta.

Kada se gubi pravo na korišćenje godišnjeg odmora?

Da, dobro ste razumeli – pravo na godišnji odmor zaista može da se izgubi. I to u sledećim slučajevima:

1. kada zaposleni preostali deo godišnjeg odmora za 2019. ne iskoristi do 30. 6. 2020. godine;
2. ako se zaposleni vrati sa porodiljskog odsustva ili odsustva sa rada radi nege i posebne nege deteta posle 30. juna;
3. ako zaposleni koristi godišnji odmor iz jednog dela i započne korišćenje krajem 2018. godine, a zbog isteka godine nije u 2019. iskoristio najmanje dve radne nedelje (nije stekao uslov za korišćenje godišnjeg odmora u dva dela). Odnosno, ukoliko je 31. decembra 2019, odnosno od 1. januara 2020. godine prekinuo korišćenje godišnjeg odmora i radio je jedno vreme u januaru (nije nastavio da koristi u kontinuitetu ceo godišnji odmor), gubi pravo da koristi preostali deo godišnjeg odmora za 2019. godinu u 2020. godini.

Izuzeci

Dakle, kao što smo u jednom od naslova pomenuli, postoje tri izuzetka od pravila da godišnji odmor mora da se iskoristi u trajanju od dve nedelje u kalendarskoj godini na koju se odnosi, da bi drugi deo mogao da se iskoristi do 30. juna naredne godine:

1. Zaposlenoj se daje pravo da, čl. 73. st. 4. Zakona o radu, zbog porodiljskog odsustva, odsustva sa rada zbog nege novorođenog deteta i zbog posebne nege deteta, ako nije uspela da godišnji odmor za tekuću kalendarsku godinu iskoristi u celini ili delimično u toj godini, isti u celosti ili preostali deo iskoristi u periodu od 1. januara do 30. juna;
2. Ukoliko zaposleni započne godišnji odmor u kalendarskoj godini na koju se isti odnosi, pa ga pre proteka od dve radne nedelje prekine zbog bolesti koja traje do kraja kalendarske godine i zbog toga nije u mogućnosti da ima iskorišćeni prvi deo godišnjeg odmora u celini;
3. Ako je zaposleni celu kalendarsku bio na bolovanju ili je radio prvi deo godine, pa onda koristio bolovanje do kraja godine i zbog toga nije stigao da koristi ni prvi deo godišnjeg odmora. On gubi pravo na taj prvi deo, ali ovaj zaposleni može do 30. juna naredne godine iskoristiti drugi deo godišnjeg odmora (gorepomenuto mišljenje ministarstva).

Postupanje suprotno Zakonu

Ukoliko zaposleni ne iskoristi godišnji odmor do zakonskog roka (30. 6. 2020) svojom odlukom, neiskorišćeni dani mu propadaju. Ovaj postupak nije kažnjiv.

Ali, ukoliko dani godišnjeg odmora nisu iskorišćeni krivicom poslodavca, on je dužan da mu nadoknadi štetu. Ako dođe do sudskog spora, zaposleni mora da dokaže da odmor nije iskoristio krivicom poslodavca. To znači da mora da dokaže da je tražio godišnji odmor i da mu je zahtev odbijen ili da je prekinuo korišćenje godišnjeg odmora na zahtev poslodavca, a kasnije nije mogao da ga iskoristi.

Novčane kazne

Čl. 275 predmetnog Zakona utvrđeno je da će se poslodavac kazniti novčanom kaznom od 400.000 do 1.000.000 dinara za prekršaj, a odgovorno lice u pravnom licu od 20.000 do 40.000 dinara.

Poreski tretman naknade za neiskorišćeni godišnji odmor

Pitanje poreskog tretmana naknade za neiskorišćeni godišnji odmor koju poslodavac isplaćuje u slučaju prestanka radnog odnosa često je sporno. Postojala su različita tumačenja da li je ta naknada predmet oporezivanja, a ako jeste – da li ima karakter zarade ili drugog prihoda.

Prema odredbi čl. 76. st. 1. Zakona o radu, u slučaju prestanka radnog odnosa, poslodavac je dužan da zaposlenom koji nije iskoristio godišnji odmor u celini ili delimično, isplati novčanu naknadu umesto korišćenja godišnjeg odmora. Visina ove isplate je prosečna zarada u prethodnih 12 meseci, srazmerno broju dana neiskorišćenog godišnjeg odmora. Odredbom istog člana stav 2. Zakona, propisano je da ova naknada ima karakter naknade štete, s tim da nije precizirano o kakvoj šteti je reč. S druge strane, odredbama čl. 105. Zakona, propisano je da se zaradom smatraju sva primanja iz radnog odnosa osim onih koja su navedena u tom članu. Pritom, među primanjima koja nemaju karakter zarade, nije navedena naknada za neiskorišćeni godišnji odmor iz čl. 76. Zakona o radu.

Suština Mišljenja Ministarstva finansija i Ministarstva za rad je da novčana naknada za neiskorišćeni godišnji odmor predstavlja primanje zaposlenog koje ima karakter zarade. Na ovo primanje obračunava se i plaća porez na zarade i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje, na osnovicu koju čini iznos novčane naknade kao bruto kategorije koja u sebi sadrži porez i doprinose koji se plaćaju iz zarade.

Zaključak

Na kraju, možemo zaključiti da je korišćenje godišnjeg odmora važno, ne samo za zaposlene nego i za poslodavce. Kako tokom trajanja radnog odnosa tako i usled njegovog prestanka. Godišnji odmor u oba slučaja nosi sa sobom određene zakonske obaveze i finansijske implikacije – stoga je bitno postupati u skladu sa propisima.

Zato smo se potrudili da vam približimo ovu temu. A naš tim stručnjaka za obračun zarada i pravni savetnik stoje vam na raspolaganju za sva dodatna pitanja. Javite nam se. Tu smo da vam damo najbolju ponudu.