naknada za godišnji odmor
24. августа, 2019

Naknada za godišnji odmor, regres i naknada za neiskorišćeni odmor

Na osnovu naših razgovora sa klijentima, obično je leto period kada ima mnogo pitanja koja se tiču poslovanja. Radnici odlaze na godišnje odmore ili službena putovanja i terenski rad… Nedostatak raspoloživih radnika i povećani obim posla prosto primora na drugačiju organizaciju i proveravanje aktuelnih propisa.

Javljaju se pitanja o načinima korišćenja godišnjeg, naročito za one koji rade na daljinu, o regresu, nadoknadama, naknadama za iskorišćeni godišnji odmor, odnosno naknadama za neiskorišćeni godišnji odmor ako dođe do prekida radnog odnosa… Usled čestih promena propisa i zakona, ipak je dobro informisati se na vreme.

Sva ta pitanja smo sakupili i primetili da se uglavnom svode na nekoliko ključnih tema. U ovom tekstu ćemo se fokusirati upravo na godišnje odmore, prava na godišnji i naknade.

Pravo na godišnji odmor

Pravo na godišnji odmor je jedno od najosnovnijih prava zaposlenih iz radnih odnosa. Prema Zakonu o radu, u svakoj kalendarskoj godini zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju od najmanje 20 radnih dana.

Iako smo svesni da ovo u praksi, nažalost, nije uvek tako, bitno je da poznajete svoja prava, odnosno prava zaposlenih.

Zaposleni se ne može odreći prava na godišnji odmor. Niko ne može ni da mu uskrati pravo na godišnji odmor ili da ga zameni novčanom naknadom (izuzev u slučajevima prestanka radnog odnosa).

Dužina i način korišćenja godišnjeg odmora su definisani opštim aktom i ugovorom o radu. Iskustvo govori da većina poslodavca koristi ovu zakonsku odredbu i daje mogućnost zaposlenima da koriste godišnji odmor u maksimalnom trajanju od 20 radnih dana.

Nije loše napomenuti da zakonski minimum od 20 radnih dana može biti uvećan po osnovu radnog iskustva, uslova rada, doprinosa na radu i stručne spreme.

Kada zaposleni stiče pravo na godišnji odmor

Prema članu 68. Zakona o radu, zaposleni stiče pravo na korišćenje godišnjeg odmora  u kalendarskoj godini posle navršenih mesec dana neprekidnog rada od datuma početka radnog odnosa kod poslodavca. Neprekidni rad podrazumeva i eventualnu privremenu sprečenost zaposlenog za rad, npr. u slučaju bolovanja.

Zaposleni ima pravo na dvanaestinu godišnjeg odmora za svaki mesec dana rada u kalendarskoj godini kada je zasnovao radni odnos ili kada mu prestaje radni odnos.

Šta to znači?

Ukoliko zaposleni ima pravo na 20 dana godišnjeg odmora, to bi značilo da bi njegovo pravo na mesečnom nivou bilo nešto manje od 2 radna dana.

naknada za neiskorišćeni godišnji odmor

Način korišćenja godišnjeg odmora

Godišnji odmor se koristi najčešće u dva ili više delova, s tim što bi prvi deo trebalo iskoristiti u trajanju od najmanje dve radne nedelje neprekidno, i to leti kada je manji obim posla.

Preostali dani godišnjeg odmora za kalendarsku godinu se moraju iskoristiti najkasnije do 30. juna naredne godine. Primer: preostale dane godišnjeg odmora za 2019. godinu treba iskoristiti najkasnije do 30. juna 2020.godine.

Poslodavac dostavlja zaposlenom rešenje o korišćenju godišnjeg odmora najkasnije 15 dana pre datuma određenog za početak korišćenje godišnjeg odmora.

Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora trebalo bi da sadrži informacije:

  • periodu korišćenja odmora i
  • datum povratka zaposlenog na posao.

U izuzetnim slučajevima, poslodavac može izmeniti vreme određeno za korišćenje godišnjeg odmora ako to zahtevaju potrebe posla. U tim slučajevima poslodavac je dužan da obavesti zaposlenog o izmenama najkasnije pet radnih dana pre korišćenja godišnjeg odmora.

U slučaju korišćenja kolektivnog godišnjeg odmora, poslodavac ima obavezu da obavesti zaposlene o tome, najmanje 15 dana pre dana početka kolektivnog godišnjeg odmora.

Naknada zarade za vreme godišnjeg odmora

Prema Zakonu o radu, svaki zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci za vreme korišćenja godišnjeg odmora. Naše iskustvo govori da jedna od najvećih nedoumica predstavlja upravo način obračuna navedene prosečne zarade za prethodnih 12 meseci.

U obračun prosečne zarade za prethodnih 12 meseci ulaze sva primanja koja imaju karakter zarade:

  • Isplaćena zarada po satu za efektivne sati rada
  • Prekovremeni rad
  • Bonusi, stimulacije
  • Regres, naknada za topli obrok
  • Različite beneficije za zaposlenog u vidu upotrebe službenog automobila, stana i sl.

Šta NE ulazi u obračun prosečne zarade za prethodnih 12 meseci:

  • Isplaćena naknada za sate provedene na bolovanju (redovno, bolovanje do 30 dana, bolovanje preko 30 dana, trudničko i porodiljsko bolovanje , kao i posebna nega deteta)
  • Naknada za godišnji odmor, državni i verski praznik, slobodne dane i dr.
  • Naknada za prevoz

Regres za korišćenje godišnjeg odmora

Regres je pravo zaposlenog na naknadu troškova za korišćenje godišnjeg odmora. Zakonom nije propisana visina i način isplate regresa.

Regres se isplaćuje u skladu sa opštim aktom poslodavca i ugovorom o radu. Poslodavac odlučuje da li će se regres isplaćivati jednom mesečno ili jednom godišnje u skladu sa odlukom i opštim aktom poslodavca.

Poslodavac može isplaćivati regres zajedno sa zaradom ili u vidu odvojene isplate, uz obavezu kontrole obračuna poreza i doprinosa. Regres za korišćenje godišnjeg odmora ne predstavlja zaradu već naknadu troškova za korišćenje godišnjeg odmora. Prilikom obračuna regres ima tretman obračuna kao zarada, jer se na njega plaćaju porez i doprinosi kao na zaradu.

Naknada za neiskorišćeni godišnji odmor

Prema članu 76 Zakona o radu, u slučaju prestanka radnog odnosa, poslodavac je dužan da zaposlenom koji nije iskoristio godišnji odmor u celini ili delimično, isplati novčanu naknadu u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, srazmerno broju dana neiskorišćenog godišnjeg odmora.

Pravo na novčanu naknadu zaposleni ima bez obzira na koji način je došlo do prestanka radnog odnosa. Novčana naknada za neiskorišćeni godišnji odmor predstavlja primanje zaposlenog, pa samim tim ima karakter zarade.

Na ovo primanje se obračunavaju i plaćaju porez na zarade i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje, na osnovicu koju čini iznos novčane naknade kao bruto iznos koji u sebi sadrži porez i doprinose koji se plaćaju iz zarade.

 

Na kraju, treba naglasiti pored svih prava i obaveza da je godišnji odmor dobar za vašu produktivnost na poslu, a najpre za vaše zdravlje. Poslovni svet je danas izuzetno užurban i lako zaboravimo da se odmorimo. Koristite godišnje odmore prema zakonskim rokovima. Pred vama je još mnogo sezona uspešnog rada.

Podelite ovaj tekst sa prijateljima i poznanicima za koje mislite da treba da pročitaju više o godišnjim odmorima, i eventualno odluče da se konačno malo odmore.