Kapitalni dobitak, ali i gubitak, predstavljaju značajan segment poreskog bilansa pravnih lica – naročito u transakcijama koje uključuju nepokretnosti, udele, HoV, digitalnu imovinu i druge dugoročne investicije. Njihov poreski tretman propisan je članovima 27-31. Zakona o porezu na dobit pravnih lica, s tim što primena odredaba u ovom domenu u velikoj meri zavisi i od računovodstvenih klasifikacija, odnosa između povezanih lica i tumačenja Ministarstva finansija kroz zvanična mišljenja.
Zato vam donosimo detaljan vodič kroz pravilan poreski tretman kapitalnih dobitaka. U nastavku teksta pročitajte sve što vaša firma mora da zna.
Šta je kapitalni dobitak?
Kapitalni dobitak je prihod koji pravno lice ostvari prodajom, odnosno drugim prenosom uz naknadu određene vrste imovine. U to spadaju:
- nepokretnosti koje su korišćene kao osnovno sredstvo u obavljanju delatnosti;
- prava intelektualne i industrijske svojine;
- dugoročni finansijski plasmani, kao što su udeli u kapitalu, akcije i druge hartije od vrednosti, osim određenih državnih obveznica i dužničkih hartija koje izdaju država, lokalna samouprava ili NBS;
- investicione jedinice u fondovima i
- digitalna imovina, pod uslovima propisanim posebnim zakonima.
On se utvrđuje kao razlika između prodajne i nabavne cene imovine, pri čemu se pod nabavnom cenom podrazumeva cena po kojoj je imovina stečena, umanjena za obračunatu amortizaciju, a u pojedinim slučajevima i korigovana na fer vrednost u skladu sa međunarodnim računovodstvenim standardima. Ukoliko je ta razlika negativna, reč je o kapitalnom gubitku.
Šta se (ne) smatra kapitalnim dobitkom?
Nakon što smo objasnili sam pojam, kada je u pitanju kapitalni dobitak pravnih lica, važno je istaći da se on ostvaruje isključivo prenosom navedene imovine uz naknadu. Na primer, prodaja opreme ne podleže utvrđivanju kapitalnog dobitka. Takođe, ukoliko je neka nepokretnost klasifikovana kao zaliha (recimo, stan izgrađen radi prodaje), prihod od prodaje takve imovine ne tretira se kao kapitalni dobitak, već kao prihod od redovnog poslovanja.
S druge strane, kada se nepokretnost vodi kao osnovno sredstvo ili investiciona nekretnina (npr. za izdavanje ili radi očekivanog porasta vrednosti) i proda se, tada se kapitalna dobit ostvaruje. A ako je ista nepokretnost neposredno pred prodaju reklasifikovana iz osnovnog sredstva u zalihu, prodajom se i dalje ostvaruje kapitalna dobit.
U slučaju prenosa prava na nepokretnost bez prava svojine, poput prava korišćenja, prihod se ne smatra kapitalnim dobitkom, već prihodom od poslovanja. Isto tako, prodaja stanova zaposlenima po povlašćenim uslovima, kada je obveznik po zakonu ili internoj politici dužan da ih proda po ceni nižoj od knjigovodstvene vrednosti, ne generiše kapitalni gubitak. Međutim, prodaja stanova koji su prethodno bili u svojini obveznika i prodati su po ceni višoj od nabavne, smatra se kapitalnom dobiti.
Iz navedenog primećujemo da postoje određeni izuzeci koji ne spadaju u grupu kapitalne dobiti. Ako ovde niste pronašli primere koji odgovaraju vašoj situaciji, slobodno nam pišite. Saznajte kako da ih pravilno evidentirate i legalno izbegnete plaćanje ovog poreza.
Kapitalni dobitak pravnih lica i poreski bilans
Kapitalni dobici i gubici koji su iskazani u bilansu uspeha ne prenose se automatski u poreski bilans. Oni se prvo isključuju iz dobiti, a zatim ponovo uključuju u poresku osnovicu – ali u skladu sa metodologijom i definicijama koje propisuje predmetni Zakon. Time se obezbeđuje da poreska osnovica bude zasnovana na poreski priznatim, a ne isključivo računovodstvenim vrednostima.
Inače, Zakon omogućuje prebijanje kapitalnih gubitaka i dobitaka u toku iste poreske godine. A ako i nakon prebijanja postoji višak kapitalnih gubitaka, isti se mogu preneti i koristiti za umanjenje kapitalnih dobitaka u narednih pet godina. Prebijanje se vrši isključivo između kapitalnih gubitaka i dobitaka, bez mogućnosti kompenzacije sa drugim vrstama prihoda ili rashoda.
Unos nepokretnosti kao osnov za utvrđivanje kapitalne dobiti
Kada pravno lice unosi nepokretnost kao nenovčani ulog u drugo pravno lice i time stiče udeo u kapitalu, to se smatra prenosom uz naknadu i podleže obračunu kapitalne dobiti. Razlika između tržišne vrednosti nepokretnosti na dan unosa i njene nabavne vrednosti, umanjene za amortizaciju, predstavlja kapitalni dobitak pravnih lica i uključuje se u oporezivu dobit. Osim u slučajevima kada postoji zakonski osnov za odlaganje poreske obaveze, kao što je statusna promena.
Dakle, Zakon dozvoljava odlaganje poreske obaveze kod statusnih promena, kao što su pripajanja i spajanja privrednih društava. I to pod uslovom da vlasnici imovine koja se prenosi dobiju akcije ili udeo u društvu sticaocu. Ukoliko se deo naknade daje u novcu, bitno je da ta novčana naknada ne prelazi 10% nominalne vrednosti primljenih akcija ili udela. U suprotnom, smatraće se da je kapitalni dobitak ostvaren u momentu statusne promene i oporezivaće se shodno opštim pravilima.
Možda će vas zanimati i Poreski tretman prenosa celokupne ili dela imovine obveznika sa aspekta Zakona o PDV-u od 1. januara 2025. godine.
Unos nepokretnosti kao osnivačkog uloga
U slučaju kada pravno lice stiče nepokretnost putem osnivačkog uloga, član 29. stav 6. Zakona o porezu na dobit pravnih lica propisuje da se, za potrebe utvrđivanja kapitalnog dobitka, nabavna cena te nepokretnosti smatra tržišnom vrednošću na dan unosa. Ipak, pitanje da li se tako utvrđena vrednost mora umanjiti za iznos amortizacije ostaje otvoreno.
U ranijem mišljenju ministarstva, br. 430-00-499/2016-04 iz 2017. godine, nije bilo izričito navedeno da se vrednost umanjuje za amortizaciju. Međutim, novijim mišljenjem, br. 000483052 2023 10520 004 000 011 003 iz 2024. godine, ministarstvo zauzima jasan stav – tržišna vrednost se mora umanjiti za amortizaciju koja je evidentirana u skladu sa Zakonom.
Ovakav stav je konzistentan sa opštom logikom poreskog tretmana imovine, jer amortizacija predstavlja trošak korišćenja i smanjenje vrednosti kroz vreme. Stoga, kao takva mora biti uključena u izračunavanje stvarnog kapitalnog dobitka.
Unos nepokretnosti u kapital zavisnog društva (uz dodatna ulaganja)
Potom, kada pravno lice unosi nepokretnost kao nenovčani ulog u kapital drugog društva koje je u njegovom vlasništvu, takav prenos se, u smislu člana 27. Zakona, smatra prenosom uz naknadu. Posledično, može doći do ostvarivanja kapitalnog dobitka koji se uključuje u oporezivu dobit.
A ako su pre prenosa na toj nepokretnosti izvršena dodatna ulaganja, ista se, shodno mišljenju ministarstva br. 413-00-2744/2010-04, uključuju u nabavnu vrednost. I to pod uslovom da su knjižena u skladu sa računovodstvenim propisima i međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja.
Tako utvrđena nabavna vrednost se, naravno, dalje umanjuje za iznos obračunate amortizacije u skladu sa Zakonom.
S obzirom na to da se radi o transakciji između povezanih lica, prodajna cena u svrhu utvrđivanja kapitalne dobiti ne može biti niža od tržišne vrednosti nepokretnosti koju je utvrdio licencirani procenitelj. Razlika između te tržišne vrednosti i amortizovane nabavne vrednosti čini kapitalni dobitak pravnih lica, koji se uključuje u poresku osnovicu u godini kada se prenos vrši.
Kapitalni dobitak pravnih lica: Šta nerezidenti treba da znaju?
Za nerezidente koji ostvare kapitalnu dobit prodajom određene vrste imovine na teritoriji Republike Srbije primenjuje se poreska stopa od 20%. Osim ako međunarodni ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja predviđa drugačiji tretman. Nerezident je dužan da imenuje poreskog punomoćnika i podnese poresku prijavu u roku od 30 dana od dana ostvarivanja prihoda, dok se obaveza plaćanja poreza po rešenju Poreske uprave mora izvršiti u roku od 15 dana od dana prijema istog.
Kapitalni gubici i obezvređivanje nepokretnosti
U praksi se često javljaju situacije u kojima je nepokretnost prethodno obezvređena (u smislu umanjenja njene knjigovodstvene vrednosti), a kasnije prodata. Kada govorimo o ovim situacijama, treba pomenuti da one mogu dovesti do tzv. dvostruke poreske olakšice, jer se:
- s jedne strane, priznaje kapitalni gubitak, ukoliko je prodajna cena manja od umanjene nabavne vrednosti,
- a s druge strane, u godini otuđenja priznaje i ranije nepriznati rashod obezvređivanja prema čl. 22v Zakona.
Prema mišljenju Ministarstva finansija, br. 430-00-306/2016-04 rashodi po osnovu obezvređenja priznaju se u godini kada se imovina otuđi, ako ranije nisu bili priznati. Takođe, kapitalni dobitak/gubitak pravnih lica utvrđuje se prema razlici prodajne i nabavne cene, pri čemu se obezvređenje ne oduzima dodatno kao korekcija nabavne vrednosti.
U praksi, obveznik koji je obezvredio nepokretnost i onda je prodao, može istovremeno priznati kapitalni gubitak i rashod obezvređenja. To mu omogućava veću poresku olakšicu nego obvezniku koji nije imao obezvređenje.
Nepokretnosti stečene pre 2004. godine i kapitalni dobitak pravnih lica
Kod prodaje nepokretnosti stečenih pre 1. januara 2004. godine primenjuje se posebna metodologija utvrđivanja nabavne vrednosti, imajući u vidu tada važeće propise o revalorizaciji i obračunu amortizacije. Nabavna vrednost u tom slučaju utvrđuje se kao knjigovodstvena vrednost nepokretnosti na dan 31. decembra 2003. godine, uvećana za revalorizaciju do tog dana pa umanjena za obračunatu računovodstvenu amortizaciju do istog datuma. Kao i za poresku amortizaciju obračunatu od 1. 1. 2004. do dana prodaje.
Zaključak
Na kraju, možemo zaključiti da kapitalni dobitak, iako naizgled jednostavan, u praksi jeste složen i sporan segment poreskog tretmana kod pravnih lica. Brojni faktori, od klasifikacije imovine, obračuna amortizacije i eventualnog obezvređenja preko statusnih promena i odnosa sa povezanim licima, zahtevaju detaljno razumevanje zakona. Ali i njihovu pažljivu primenu.
Poreski efekti ovih transakcija mogu imati značajan uticaj na rezultat i likvidnost obveznika. Zato blagovremeno poresko planiranje i konsultacije sa stručnjacima nisu samo preporuka, već nužnost. Lako možete izbeći poreske rizike i osigurati pravnu sigurnost u poslovanju. Naš tim savetnika će vam rado pomoći.
Unija ETL nudi usluge savetovanja. Sigurni smo da imamo rešenje za vas. Ukoliko imate dodatna pitanja ili dileme u vezi sa oporezivanjem kapitalnih dobitaka, javite nam se. To možete učiniti klikom na dugme ispod.
