Dobra revizija finansijskih izveštaja daje vašoj dokumentaciji kredibilitet i otvara vam mnoga vrata, ali obezbeđuje i poslovnu sigurnost, jer dokazuje da su informacije u izveštajima realno i objektivno prikazane.
Pored toga što su tačni finansijski izveštaji bitni za opšte poslovanje vašeg preduzeća, jer na osnovu njih možete da donosite dobre poslovne odluke i ubuduće, oni su takođe bitni i za banke i investitore radi procene ekonomskog rizika.
U praksi se ponekad revizija vezuje za blagu nelagodu, jer ipak neko pregleda vašu dokumentaciju i donosi mišljenje koje može uticati na vaše poslovanje. Zato je, radi mirnog sna i sigurnosti, bitno da svoje finansijske izveštaje izrađujete pedantno, ali i da poštujete određene smernice koje obezbeđuju efikasnu reviziju.
Pročitajte u nastavku šta je revizija, kako se bira društvo za reviziju i koji su rokovi.
Šta obuhvata proces revizije finansijskih izveštaja?
Revizija finansijskih izveštaja je postupak provere i ocene finansijskih izveštaja, kao i podataka i metoda koji se primenjuju pri njihovom sastavljanju.
Na osnovu njih, revizor daje nezavisno stručno mišljenje o tome da li finansijski izveštaji u svim materijalno značajnim aspektima daju istinit i pošten prikaz finansijskog stanja i rezultata poslovanja pravnog lica, u skladu sa odgovarajućom regulativom za izradu finansijskih izveštaja.
Dakle, krajnji rezultat obavljene revizije finansijskih izveštaja jeste izdavanje izveštaja, odnosno mišljenja revizora o njihovoj istinitosti i objektivnosti, koje, shodno zakonu i relevantnim Međunarodnim standardima revizije (MSR), može biti:
- pozitivno mišljenje,
- mišljenje sa rezervom,
- uzdržanost od mišljenja
- i negativno mišljenje.
Uslovi i način obavljanja revizije finansijskih izveštaja, obaveznost revizije, ugovaranje revizije, kao i druga pitanja u vezi sa revizijom, regulisana su Zakonom o reviziji.
Predmet i cilj revizije su redovni godišnji pojedinačni i konsolidovani finansijski izveštaji.
Rok za izbor društva za reviziju
Skupština, odnosno organ koji ste utvrdili opštim aktom u svom društvu, bira društvo za reviziju najkasnije do 30. septembra poslovne godine na koju se revizija odnosi.
Prethodno navedeni rok može biti i duži u slučaju revizije konsolidovanih finansijskih izveštaja.
Skupština, odnosno organ utvrđen opštim aktom pravnog lica kod kojeg se vrši revizija, a koje finansijske izveštaje sastavlja sa stanjem na poslednji dan poslovne godine koja je različita od kalendarske, bira društvo za reviziju najkasnije tri meseca pre isteka tako određene poslovne godine na koju se revizija odnosi.
O čemu treba voditi računa prilikom revizije finansijskih izveštaja?
Prilikom revizije finansijskih izveštaja, dužni ste da društvu za reviziju:
- dostavite svu potrebnu dokumentaciju, isprave i izveštaje,
- omogućite pristup svim programima i elektronskim zapisima, uključujući štampani materijal i kopije na elektronskim medijima,
- kao i da pružite sve informacije potrebne za obavljanje revizije.
Takođe ste dužni da, u toku radnog vremena, društvu za reviziju obezbedite pristup i korišćenje poslovnih prostorija za obavljanje revizije. Ali i da obezbedite odgovarajuću opremu i zaposlene.
Nakon revizije, dužni ste da, u sklopu dokumentacije propisane članom 34. Zakona o računovodstvu, uz redovni, odnosno konsolidovani godišnji finansijski izveštaj, dostavite Agenciji i revizorski izveštaj, potpisan kvalifikovanim elektronskim potpisom ključnog revizorskog partnera i sastavljen u skladu sa zakonom i MSR.
Uz revizorski izveštaj, obavezno se prilažu finansijski izveštaji koji su bili predmet revizije.
Samo poštovanjem ovih principa radićete u potpunosti u svom interesu. Transparentnost je ključ u ovom procesu.
Na svakih sedam godina morate da zamenite revizora
Važno je napomenuti da su društva za reviziju dužna da, najkasnije svake sedme godine od početka obavljanja revizije finansijskih izveštaja kod istog obveznika revizije, zamene licenciranog ovlašćenog revizora, potpisnika revizorskog izveštaja, odnosno ključnog revizorskog partnera, osim ako posebnim zakonom nije drukčije uređeno.
Licencirani ovlašćeni revizor, odnosno ključni revizorski partner može ponovo da obavlja reviziju kod istog obveznika dve godine od datuma potpisivanja poslednjeg revizorskog izveštaja za tog obveznika.
Ko ima obavezu vršenja revizije finansijskih izveštaja?
Kao što smo već rekli, obaveza vršenja revizije finansijskih izveštaja propisana je Zakonom o reviziji za pravna lica koja ispunjavaju uslove propisane tim zakonom. Dok je Zakonom o javnim preduzećima propisana za sva javna preduzeća.
Obveznici revizije finansijskih izveštaja su:
- Narodna banka Srbije, banke i druge finansijske institucije nad kojima nadzor vrši NBS, osiguravajuća društva, davaoci finansijskog lizinga, društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima, berze, brokersko-dilerska društva, društva za upravljanje investicionim fondovima, zatvoreni investicioni fondovi, faktoring društva, Centralni registar hartija od vrednosti, platne institucije i institucije elektronskog novca;
- privredna društva, zadruge, ogranci, ustanove koje obavljaju delatnost radi sticanja dobiti i druga pravna lica (udruženja, komore, zadužbine, fondacije, političke organizacije i sl.), koja su razvrstana kao velika ili srednja preduzeća, prema podacima iz finansijskih izveštaja za prethodnu godinu;
- javna društva u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište kapitala, nezavisno od njihove veličine;
- sva pravna lica (mala i mikro) i preduzetnici čiji je poslovni prihod ostvaren u prethodnoj poslovnoj godini prešao iznos od 4.400.000 evra u dinarskoj protivvrednosti;
- matična pravna lica za konsolidovane godišnje finansijske izveštaje;
- javna preduzeća (nezavisno od veličine).
Razvrstavanje pravnih lica i revizija
Ova oblast je uređena Zakonom o računovostvu. Pravna lica razvrstavaju se na mala, srednja i velika.
Ova podela zavisi od prosečnog broja zaposlenih, godišnjeg prihoda i vrednosti imovine utvrdjene na dan sastavljanja redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja.
Razvrstavanje obveznika vrši se prema dolenavedenoj šemi.
Ukoliko je obveznik poslovao cele kalendarske godine, granične vrednosti izražene u EUR i dinarskoj protivvrednosti su:
Velika pravna lica su pravna lica koja prelaze dva kriterijuma za srednja pravna lica.
Novoosnovana pravna lica razvrstavaju se na mikro, mala, srednja ili velika. I to na osnovu podataka iz redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja za poslovnu godinu u kojoj su osnovani i broja meseci poslovanja. Utvrđenu veličinu koriste za tu i narednu poslovnu godinu.
Ne zaboravite, rok je 30. septembar
Podsećamo, rok za odabir i sklapanje ugovora sa revizorskom kućom jeste 30. septembar. Ne zaboravite da obavite svoje obaveze na vreme i tako obezbedite sebi miran san.
Podelite ovaj tekst sa svojim poslovnim partnerima. A ukoliko imate dodatna pitanja, dostupni smo putem info.bg@unija.com.
