Protekle godine dosta se u javnosti pričalo o zagađenom vazduhu. Eko taksa je bila aktuelna.
Životna sredina je mesto u kome svi mi živimo. Zajedno. Zajedničko dobro. Ipak i dalje je svi ne čuvamo na isti način. Kako bi se javno dobro sačuvalo država mora da reaguje. Da donese Zakone. O tome koliko su dobri i da li ih treba menjati nećemo ovde. Verujemo da stručna javnost ima mnogo više na kaže na tu temu. Pre svega stručnije.
Mi ćemo ovde govoriti o Zakonu.
Zakon o zaštiti životne sredine
Zakon o zaštiti životne sredine predviđa način korišćenja i zaštite različitih prirodnih bogatstava javnih dobara. Takođe predviđa i način upravljanja opasnim materijama i otpadom. U skladu sa Zakonom o zaštiti životne sredine:
- Republika Srbija,
- autonomna pokrajina,
- jedinica lokalne samouprave,
- pravna i
- fizička lica
odgovorna su za svaku aktivnost kojom menjaju ili mogu promeniti stanje i uslove u životnoj sredini. Odgovorni su za nepreduzimanje mera zaštite životne sredine, u skladu sa zakonom.
Kontrola i standardi
Kontrolu korišćenja i zaštitu prirodnih resursa i dobara obezbeđuju organi i organizacije Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave.
U Republici Srbiji primenjuju se srpski standardi za upravljanje i sertifikaciju sistema upravljanja zaštitom životne sredine. Pravna lica, preduzetnici i organizacije mogu sertifikovati svoj sistem upravljanja zaštitom životne sredine u skladu sa standardom SRPS ISO 14001. Primena standarda ISO 14001 i Sertifikat kao dokaz njegove primene jasno pokazuje da se organizacija brine o životnoj sredini. To doprinosi lojalnosti korisnika i poslovnih partnera koji mogu biti sigurni u doprinos organizacije održivom razvoju i lokalnoj zajednici.
Agencija za zaštitu životne sredine – uloga
Agencija za zaštitu životne sredine vodi evidenciju o izvorima zagađivanja životne sredine. To čini kroz Nacionalni registar izvora zagađivanja životne sredine, dok Lokalni registar vodi organ jedinice lokalne samouprave. Svaki zagađivač je dužan da u skladu sa zakonom dostavi propisane podatke o izvorima zagađivanja koji nastaju njegovim privređivanjem. To čini o svom trošku i u propisanom roku. Agencija za zaštitu životne sredine vrši kontrolu dostavljanja podataka za Nacionalni registar izvora zagađivanja životne sredine. Takođe vrši i kontrolu tačnosti dostavljenih podataka. Ove poslove obavlja samostalno ili u saradnji sa nadležnom inspekcijskom službom. Agencija inicira pokretanje prekršajnih postupaka protiv obveznika izveštavanja za Nacionalni registar izvora zagađivanja, koji nisu dostavili potrebne podatke, nisu dostavili potrebne podatke na propisan način i u zakonskom roku, ili su dostavili netačne podatke.
Obaveze pravnih i fizičkih lica
Pravno i fizičko lice dužno je da u obavljanju svoje aktivnosti obezbedi zaštitu životne sredine, i to:
1) primenom i sprovođenjem propisa o zaštiti životne sredine;
2) održivim korišćenjem prirodnih resursa, dobara i energije;
3) uvođenjem energetski efikasnijih tehnologija i korišćenjem obnovljivih prirodnih resursa;
4) upotrebom proizvoda, procesa, tehnologija i prakse koji manje ugrožavaju životnu sredinu;
5) preduzimanjem mera prevencije ili otklanjanja posledica ugrožavanja i štete po životnu sredinu;
6) vođenjem evidencije na propisani način o potrošnji sirovina i energije, ispuštanju zagađujućih materija i energije, klasifikaciji, karakteristikama i količinama otpada, kao i o drugim podacima i njihovo dostavljanje nadležnim organima;
7) kontrolom aktivnosti i rada postrojenja koji mogu predstavljati rizik ili prouzrokovati opasnost po životnu sredinu i zdravlje ljudi;
8) drugim merama u skladu sa zakonom.
Poreske, carinske i druge olakšice ili oslobađanja od obaveze plaćanja mogu se utvrditi za pravna i fizička lica koja primenjuju tehnologije, proizvode i stavljaju u promet proizvode čiji je uticaj povoljniji od drugih sličnih. Ovo važi i za sve one koji koriste obnovljive izvore energije, opremu i uređaje koji neposredno služe zaštiti životne sredine. Ovo se može učiniti pod uslovima i na način utvrđen posebnim zakonom.
Kaznene odredbe i naknade
Za nepoštovanje Zakona o zaštiti životne sredine, pravnim licima se može odrediti novčana kazna od 1.500.000 od 3.000.000 RSD za privredni prestup. Za prekršaje kazna je od 500.000 do 1.000.000 RSD. Za nepoštovanje Zakona o zaštiti životne sredine mogu se novčano kazniti i odgovorna lica u okviru pravnog lica u iznosu od 25.000 do 200.000 dinara.
U cilju suzbijanja zagađivanja i potrošnje prirodnih bogatstava Zakon o naknadama za korišćenje javnih dobara član 99 propisuje naknade za zaštitu životne sredine:
1) naknada za korišćenje ribarskog područja;
2) naknada za korišćenje zaštićenog područja;
3) naknada za sakupljanje, korišćenje i promet vrsta divlje flore, faune i gljiva;
4) naknade za zagađivanje životne sredine;
5) naknada za zaštitu i unapređivanje životne sredine;
6) naknada za proizvode koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada;
7) naknada za ambalažu ili upakovan proizvod koji posle upotrebe postaje ambalažni otpad;
8) naknada za zagađivanje voda.
Naknada za korišćenje ribarskog područja
Obveznik naknade za korišćenje ribarskog područja jeste korisnik ribarskog područja.
Osnovica naknade za korišćenje ribarskog područja je vrednost izdatih dozvola za privredni ribolov, odnosno vrednost dozvola za rekreativni ribolov. Vrednost dozvole za privredni ribolov utvrđuje korisnik ribarskog područja. Ovi čini uz saglasnost ministarstva u čijoj su nadležnosti zaštita i održivo korišćenje ribljeg fonda. Vrednost dozvole se utvrđuje najkasnije do 1. septembra tekuće godine za narednu godinu. Visina naknade za korišćenje ribarskog područja iznosi 15% od vrednosti dozvole za privredni ribolov, odnosno 10% od vrednosti dozvole za rekreativni ribolov. Naknadu za korišćenje ribarskog područja utvrđuje obveznik naknade za tromesečni period. Ovo se čini na propisanom obrascu. Isti se dostavlja i plaća nadležnom ministarstvu u roku od 15 dana po isteku tromesečnog perioda.
Naknada za korišćenje zaštićenog područja
Naknada za korišćenje zaštićenog područja plaća se za:
1) obavljanje delatnosti u zaštićenom području (delatnost putničkih agencija, tur-operatora, usluge rezervacije i prateće aktivnosti; delatnosti restorana i pokretnih ugostiteljskih objekata; delatnost trgovine, zanatskih usluga; rudarstva; energetike; saobraćaja i dr.);
2) postavljanje vikendica i drugih nekomercijalnih objekata za odmor u zaštićenom području;
3) upotrebu vozila na motorni pogon na zaštićenom području;
4) održavanje turističkih, rekreativnih, sportskih i drugih manifestacija i aktivnosti;
5) korišćenje imena i znaka zaštićenog područja;
6) posetu zaštićenom području, njegovim delovima i objektima;
7) za zauzeće prostora za objekte koji svojim izgledom narušavaju svojstva zaštićenog područja, a koji su u vlasništvu pravnog lica, preduzetnika ili fizičkog lica.
Visinu naknade za korišćenje zaštićenog područja svojim aktom utvrđuje upravljač zaštićenog područja rešenjem za kalendarsku godinu.
Naknada za sakupljanje, korišćenje i promet zaštićenih vrsta divlje flore, faune i gljiva
Osnovica naknade za sakupljanje, korišćenje i promet zaštićenih vrsta divlje flore, faune i gljiva je jedinična vrednost odobrenih zaštićenih vrsta divlje flore i gljiva za sakupljanje po kilogramu (kg), odnosno vrednost odobrene divlje faune za sakupljanje po jedinki (komad). Visina naknade za sakupljanje, korišćenje i promet zaštićenih vrsta divlje flore, faune i gljiva utvrđuje se primenom stope od 10% na osnovicu. Plaća se u roku od 15 dana od dana dostavljanja obaveštenja o odobrenoj količini zaštićenih vrsta divlje flore i gljiva, odnosno obaveštenja o odobrenim jedinkama divlje faune za sakupljanje.
Naknade za zagađivanje životne sredine
Naknade za zagađivanje životne sredine su:
1) naknada za emisije SO2, NO2, praškaste materije i proizvedeni ili odloženi otpad
Utvrđena naknada se plaća akontaciono. Plaća se na osnovu obaveze koja je utvrđena za prethodnu godinu u roku od 15 dana po isteku tromesečja kada je iznos utvrđene obaveze jednak ili veći od 1.000.000 dinara, a manji od 12.000.000 dinara. Plaće se u roku od 15 dana od isteka meseca, kada je iznos utvrđene obaveze jednak ili veći od 12.000.000 dinara.
Obveznik je dužan da dostavi Agenciji za zaštitu životne sredine godišnji izveštaj o količinama emisija:
- SO2,
- NO2,
- praškastih materija i
- otpada
u Nacionalni registar izvora zagađivanja. Rok je 31. marta tekuće godine za prethodnu godinu. To se čini unosom podataka u informacioni sistem Nacionalnog registra izvora zagađivanja.
2) naknada za supstance koje oštećuju ozonski omotač
Osnovica naknade za supstance koje oštećuju ozonski omotač je količina uvezene supstance izražena u kilogramima (kg). Utvrđivanje naknade za supstance koje oštećuju ozonski omotač vrši ministarstvo u čijoj su nadležnosti poslovi zaštite životne sredine. Ministarstvo to čini rešenjem, najkasnije u roku od 30 dana od dana dostavljanja jedinstvene carinske isprave. Jedinstvenu carinsku ispravu obveznik naknade dužan je da dostavi ministarstvu u čijoj su nadležnosti poslovi zaštite životne sredine. To mora da uradi najkasnije u roku od osam dana od dana uvoza supstanci koje oštećuju ozonski omotač.
3) naknada za plastične polietilenske kese
Osnovica naknade za plastične kese je količina proizvedenih, odnosno uvezenih plastičnih kesa na tržištu Republike Srbije, izraženih u tonama (t). Utvrđivanje naknade za plastične kese vrši ministarstvo u čijoj su nadležnosti poslovi zaštite životne sredine rešenjem za kalendarsku godinu na osnovu izveštaja Agencije za zaštitu životne sredine. Agencija za zaštitu životne sredine dužna je da godišnji izveštaj dostavi ministarstvu u čijoj su nadležnosti poslovi zaštite životne sredine do 30. aprila tekuće godine za prethodnu godinu. Utvrđena obaveza plaća se u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja.
Možda će vas interesovati: Došao je kraj plastičnim kesama
Naknada za zaštitu i unapređivanje životne sredine
Obveznik naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine je:
1) pravno lice i preduzetnik koje obavlja određene aktivnosti koje utiču na životnu sredinu, odnosno fizičko lice koje utiče na životnu sredinu;
2) vlasnik teretnih vozila. Lica koja obavljaju transport nafte i naftnih derivata, odnosno sirovina, proizvoda i poluproizvoda hemijskih i drugih opasnih materija iz industrije ili za industriju na teritoriji jedinice lokalne samouprave sa statusom ugrožene životne sredine na području od značaja za Republiku Srbiju.
Osnovica naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine za obavljanje aktivnosti je količina zagađenja, odnosno stepen negativnog uticaja na životnu sredinu koje nastaje obavljanjem aktivnosti. Visinu naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine svojim aktom utvrđuje jedinica lokalne samouprave. Utvrđena obaveza plaća se u jednakim mesečnim ratama, u roku od 15 dana po isteku meseca. Do utvrđivanja naknade za tekuću godinu, obveznik naknade plaća akontaciju u visini mesečne obaveze za prethodnu godinu.
Naknada za proizvode koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada
Proizvodi koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada su:
1) gume – spoljni pneumatici;
2) baterije i akumulatori;
3) mineralna i sintetička ulja, osim baznih mineralnih i sintetičkih ulja koja se koriste kao sirovina u proizvodnji novog proizvoda i maziva i ulja koja se ne mogu sakupiti radi tretmana;
4) električni i elektronski proizvodi čiji rad zavisi od električne struje ili elektromagnetnih polja, kao i proizvodi namenjeni za proizvodnju, prenos i merenje struje i elektromagnetnih polja, za korišćenje kod napona koji ne prelazi 1.000 V za naizmeničnu struju i 1500 V za jednosmernu struju.
5) Vozilo kategorije M1 ili N1, motorno vozilo sa tri točka, osim motornih tricikala (kategorija L5 – teški tricikl), u skladu sa propisima koji uređuju bezbednost saobraćaja na putevima;
6) Lekovi koji posle isteklog roka ostaju u posedu i sakupljaju se od građana.
Osnovica naknade za proizvode koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada je količina proizvedenih, odnosno uvezenih proizvoda. Utvrđivanje naknade za proizvode koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada vrši ministarstvo u čijoj su nadležnosti poslovi zaštite životne sredine. To čini rešenjem za kalendarsku godinu na osnovu Izveštaja Agencije za zaštitu životne sredine. Agencija je dužna da ministarstvu dostavi Izveštaj do 30. aprila tekuće godine za prethodnu godinu.
Obveznik naknade dužan je da vodi dnevnu evidenciju o količini i vrsti proizvedenih i uvezenih proizvoda koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada. Na osnovu tih podataka izrađuje godišnji izveštaj o količini i vrsti proizvedenih i uvezenih proizvoda koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada stavljenih na tržište Republike Srbije.
Naknada za ambalažu ili upakovan proizvod koji posle upotrebe postaje ambalažni otpad
Osnovica naknade za ambalažu je količina ambalaže izražena u kilogramima. Naknada za ambalažu se utvrđuje za ambalažu ili upakovan proizvod prema vrsti (papir/karton, plastika, staklo, metal, drvo i ostalo) i količini ambalaže. Godišnji izveštaj obveznik naknade dostavlja Agenciji za zaštitu životne sredine najkasnije do 31. marta tekuće godine. To se čini unosom podataka u informacioni sistem nacionalnog registra izvora zagađivanja za prethodnu kalendarsku godinu. Agencija za zaštitu životne sredine dužna je da godišnji izveštaj dostavi ministarstvu nadležnom za poslove zaštite životne sredine. Rok je 30. aprila tekuće godine za prethodnu godinu. Nakon toga ministarstvo rešenjem utvrđuje naknadu.
Naknada za zagađivanje voda
Obveznik plaćanja naknade za zagađivanje vode je pravno lice, preduzetnik, odnosno fizičko lice koje:
- ispušta otpadne vode kojima se neposredno zagađuju vode recipijenta ili se pogoršava njihov kvalitet i uslovi njegovog korišćenja. To uključuje lica koja:
- ispušta otpadne vode na osnovu vodnih dozvola ili rešenja o objedinjenim uslovima zaštite životne sredine (integrisane dozvole, studije procene uticaja i dr.).
- pri obavljanju komunalne delatnosti ispuštaju otpadne vode u sistem javne kanalizacije ili u septičke ili sabirne jame, u količini većoj od 30 metara kubnih (m3) dnevno,
- kao i pravna lica koja ispuštaju sanitarne i druge otpadne vode, a kojima voda nije isporučena putem objekata javnog snabdevanja vodom (vodovodom);
- proizvodi ili uvozi mineralna đubriva, hemijska sredstva za zaštitu bilja i deterdžente na bazi fosfata i stavlja ih u promet na tržište na području Republike Srbije.Osnovica naknade za zagađivanje voda je količina ispuštene otpadne vode izražena u metrima kubnim (m3) i količina zagađenja izražena u kilogramima (kg) u ispuštenoj otpadnoj vodi, odnosno količina izražena u kilogramima (kg) azota, odnosno količina hemijskih sredstava za zaštitu bilja i Utvrđivanje naknade za zagađivanje voda vrši ministarstvo u čijoj su nadležnosti poslovi zaštite životne sredine rešenjem na osnovu godišnjeg izveštaja Agencije za zaštitu životne sredine.
Obveznik naknade za neposredno zagađivanje voda dostavlja Agenciji za zaštitu životne sredine godišnji izveštaj. Rok je najkasnije do 31. marta tekuće godine. To se čini unosom podataka u informacioni sistem nacionalnog registra izvora zagađivanja za prethodnu kalendarsku godinu. Agencija za zaštitu životne sredine dužna je da godišnji izveštaj dostavi ministarstvu u čijoj su nadležnosti poslovi zaštite životne sredine. Rok je 30. aprila tekuće godine za prethodnu.
Obveznik naknade za posredno zagađivanje vode koji proizvodi ili uvozi na tržište Republike Srbije mineralna đubriva, odnosno sredstva za zaštitu bilja, odnosno deterdžente sa fosfatima, dužan je da, na propisanom obrascu, njihovu vrstu i količinu prijavi ministarstvu u čijoj su nadležnosti poslovi zaštite životne sredine. To je Agencija za zaštitu životne sredine. Rok je najkasnije do 31. marta tekuće godine za prethodnu godinu. Uprava carina prijavljuje ministarstvu u čijoj su nadležnosti poslovi zaštite životne sredine – Agenciji za zaštitu životne sredine:
- uvoznika,
- vrstu i količinu uvezenih mineralnih đubriva,
- sredstava za zaštitu bilja i deterdženata.
