Ministarstvo finansija je nedavno objavilo poziv svim zainteresovanim učesnicima za učešće u javnoj raspravi u vezi nacrta Zakona o nacionalnom jednošalterskom sistemu. Do 29. septembra 2025. godine primedbe, predloge, sugestije i komentare od strane građana, stručne javnosti i privrede se mogu poslati pisanim putem na adresu Ministarstvo finansija. Postoji mogućnost i slanja elektronskim putem na adresu konsultacije.digitalizacija@mfin.gov.rs na portalu ekonsultacije.gov.rs. U ovom tekstu objašnjavamo šta donosi Zakon o nacionalnom jednošalterskom sistemu, kome se primenjuje i koji su ključni rokovi i obaveze.
Zakon o nacionalnom jednošalterskom sistemu u Srbiji će u budućnosti omogućiti elektronsko povezivanje i razmenu podataka između različitih korisnika sistema. Omogući će i podnošenje zahteva i donošenje odluka vezanih za uvoz, izvoz i tranzit robe. Cilj ovog zakona je da pojednostavi, ubrza i digitalizuje administrativne procese povezane sa carinskim i trgovinskim procedurama.
Zakon o nacionalnom jednošalterskom sistemu: definicija, podsistemi i nadzor
U nastavku iznosimo osnovne odredbe Zakona o nacionalnom jednošalterskom sistemu.
Nacionalni jednošalterski sistem podrazumeva softversko rešenje koji omogućava razmenu podataka između korisnika sistema, a kojim se omogućava podnošenje zahteva i drugih isprava, kao i donošenje odluka u elektronskom formi u vezi sa uvozom, izvozom i tranzitom robe.
Na osnovu predloga, predviđeno je da sistem funkcioniše kroz više podsistema i servisa:
- eksterni portal (posredstvom kojeg bi eksterni korisnici podnosili zahteve)
- interni portal,
- veb servis za razmenu poruka,
- servis za komunikaciju sa eksternim i internim sistema putem elektronske pošte,
- servis za integraciju sa informacionim sistemom uprave carina za automatizovani uvoz, izvoz i tranzit i sistemom za upravljanje carinskim odlukama,
- servise za kvantitativni otpis,
- evidenciju odluka.
Nadzor nad sprovođenjem ovog zakona, radi obezbeđenja njegove pune primene je povereno Ministarstvu finansija – Uprava carina. Ministarstvo ima ulogu operatora sistema i biće odgovorno da:
- omogući pristup sistemu eksternim korisnicima,
- vrši koordinaciju rada svih korisnika u vezi sa sistemom,
- bavi razvojem, implementacijom i održavanjem i da obezbedi uredno funkcionisanje sistema,
- ažurno upravlja pravima pristupa internih i eksternih korisnika sistema.
Eksterni i interni korisnici nacionalnog jednošalterskog sistema
Zakonom su predviđene dve grupe korisnika sistema:
- eksterni korisnik – pravno, fizičko lice, preduzetnik i organ državne uprave koji bi u postupku nastupali kao stranka ili zastupnik stranke. Pomenuta lica bi putem sistema podnosili zahteve i preuzimali odluke u vezi sa uvozom i izvozom.
- interni korisnik – državni organi ili organizacije koji bi na osnovu njihove nadležnosti učestvovali u postupku izdavanja odluka ili koji bi obezbeđivali potrebne podatke radi izdavanja isprava.
Interni korisnici koji poseduju sopstveni informacioni sistem za prihvatanje i obradu zahteva eksternih korisnika moći će da budu direktno povezani na sistem. U slučaju onih internih korisnika koji nemaju sopstveni informacioni sistem predviđeno da rade kroz jednošalterski sistem.
Interni korisnik će biti u obavezi da zaključi poseban sporazum sa operatorom sistema, a po potrebi i sa drugim internim korisnicima sistema u roku od 180 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. Pored toga, interni korisnici su dužni da imenuju odgovorno lice kao administratora radi funkcionisanja sistema.
Sa druge strane, eksterni korisnici registruju korisnički nalog na portalu sistema na osnovu prethodno registrovanog naloga na portalu za elektronsku identifikaciju. Na portalu sistema predviđeno je da eksternog korisnika predstavlja zakonski zastupnik ili ovlašćeno lice. To je administrator kome će zakonski zastupnik dodati korisničke privilegije.
Rokovi, obaveze i kazne prema Zakonu o nacionalnom jednošalterskom sistemu
Propisan je rok od 180 dana od stupanja na snagu ovog zakona tokom kojeg bi ministar finansija trebalo da propiše uslove za:
- pristup sistemu od strane operatora,
- funkcionisanje i razmenu podataka u sistemu,
- vrste izveštaja i
- način izveštavanja i sistema.
Isti rok je određen i za operatora sistema koji bi trebalo da na svojoj internet prezentaciji objavi uputstvo o načinu korišćenja samog sistema.
Propisane su i kaznene odredbe. Za pravno lice – internog korisnika predviđena je novčana kazna u iznosu od 200.000 do 2.000.000 dinara ukoliko:
- ne omogući povezivanje sa sistemom,
- ne preuzima i ne razmenjuje podatke,
- ne potpiše sporazum o saradnji sa operaterom,
- ne unese papirna dokumenta nakon prestanka vanrednih okolnosti ili
- ne unese važeće odluke u predviđenom roku.
Novčana kazna je propisana i za odgovorna lica kog gorenavedenih korisnika u iznosu od 50.000 do 150.000 dinara.
Sa druge strane, novčana kazna u iznosu od 50.000 do 150.000 dinara je predviđena i za odgovorno lice operatora sistema ukoliko bi došlo do kršenja odredbi o bezbednost i zaštiti sistema.
Globalni trendovi u implementaciji jednošalterskih sistema
Slični zakoni o jednošalterskim sistemima postoje u mnogim državama sveta. Naravno da ni jedna od država nema identičan zakon kao naš u Srbiji. Važno je da budemo svesni da je Zakon o nacionalnom jednošalterskom sistemu u Srbiji deo globalnog trenda digitalizacije carinskih i trgovinskih procedura. Mnoge zemlje širom sveta implementiraju slične sisteme u cilju pojednostavljenja administrativnih procesa i ubrzanja postupaka vezanih za uvoz, izvoz i tranzit.
Slični sistemi u svetu postoje kod:
- Kanade. U ovoj zemlji je uspostavljen Single Window System. Ovaj sistem omogućava efikasnu razmenu podataka između vladinih agencija i privrede, slično kao što se predviđa u Srbiji.
- Sjedinjenih Američkih Državea koje imaju ACE (Automated Commercial Environment). Ovo je sistem koji omogućava elektronsku razmenu podataka između carinskih vlasti i privrede, posebno u vezi sa uvozom i izvozom.
- Japana koji primenjuje Japan Customs Single Window System, koji omogućava automatizovanu razmenu podataka između vladinih agencija u vezi sa carinskim i trgovinskim procesima.
Ni zemlje u regionu Balkana ne zaostaju, jer su i one implementirale slične zakone u svoje zakonodavstvo. Neke od zemalja regiona koje imaju slučne zakone su: Crna Gora, Bosna, Severna Makedonija i Albanija.
Svi ovi zakoni su slični i svi imaju isti cilj, a to je da se proces digitalizuje i automatizuje. Svaka zemlja ima svoje specifičnosti zato što zakon i njegove okvire prilagođava svojim pravnim okvirima i potrebama trgovinskih i carinskih procedura. Baš kao i Srbiji, i ostale zemlje u regionu rade na usklađivanju sa EU standardima i procesima zato što je digitalizacija i integracija u jedinstveno tržište ključni priroritet za region.
Zaključak
Ideja je da Zakon o nacionalnom jednošalterskom sistemu u Srbiji unapredi efikasnost i transparentnost carinskih i trgovinskih procesa kroz digitalizaciju. Poznato je da e birokratija nešto što često usporava procese, ali kroz ovaj Zakon je predviđeno da se omogući jednostavnija i brža razmena podataka i da se na taj način smanji birokratsko opterećenje i ubrza postupak.
Za najnovije vesti i detalje o sličnim temama, pratite našu stranicu za vesti. Na njoj redovno objavljujemo novosti o promena zakona, savete o poslovanju, ali teme iz oblasti obračuna zarada, računovodstva, poreskog i pravnog savetovanja. Posetite našu stranicu i pišite nam ukoliko imate neka pitanja, a naši stručnjaci će se potruditi da pripreme ponudu i odgovor za vas.
