Privatno zdravstveno osiguranje za zaposlene jedan je od najtraženijih benefita koje poslodavac može da obezbedi. Premija je, uz propisane uslove, neoporeziva do 8.677 dinara mesečno po zaposlenom, za isplate od 1. februara 2026. do 31. januara 2027. godine.

Pored službenog automobila, mobilnog telefona i edukacije, sve veći značaj imaju benefiti koji doprinose sigurnosti i dobrobiti zaposlenih. Imajući u vidu koliko je zdravlje važno, posebno mesto među njima zauzima dodatno, odnosno dobrovoljno privatno osiguranje za zaposlene, a pre svega dobrovoljno zdravstveno osiguranje.

U nastavku objašnjavamo poreski tretman premija dobrovoljnog zdravstvenog i penzijskog osiguranja, kolektivnog osiguranja od posledica nezgode i životnog osiguranja zaposlenih.

Šta je privatno zdravstveno osiguranje za zaposlene

Privatno (dobrovoljno) zdravstveno osiguranje za zaposlene osiguraniku obezbeđuje zdravstvenu zaštitu i daje mu mogućnost da koristi usluge privatnih ordinacija i laboratorija. Reč je o dodatnom nivou zdravstvene zaštite pojedinca i može se zaključiti nezavisno od obaveznog zdravstvenog osiguranja.

Dobrovoljno (privatno) zdravstveno osiguranje za zaposlene je pogodnost. Ova vrsta osigiranja ne predstavlja obavezu poslodavca. Uplata dobrovoljnog (privatnog) zdravstvenog osiguranja za zaposlene ne oslobađa poslodavca od obaveze plaćanja doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje.

Zakonom o porezu na dohodak građana i Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje predviđena su određena oslobođenja kada su u pitanju premije za privatno zdravstveno osiguranje.

Poslodavci se najčešće odlučuju za osnovni paket dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja. Ovaj paket uključuje preglede lekara opšte prakse, laboratorijske analize i sistematski pregled za zaposlene. Privatnim zdravstvenim osiguranjem poslodavac pokazuje brigu o svojim zaposlenima. Svakako da se na ovaj način obezbeđuje veća lojalnost i efikasnost, pri čemu se smanjuje broj odsustva zbog bolovanja.

Premija dodatnog dobrovoljnog penzijskog osiguranja

Pored obaveznog socijalnog osiguranja zaposlenih, postoje i vidovi osiguranja koji su na dobrovoljnoj osnovi. Ovde se postavlja pitanje poreskog tretmana plaćene premije za takve oblike osiguranja zaposlenih. Zakonom o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima propisana je mogućnost dobrovoljnog privatnog penzijskog osiguranja.

Fizička lica, koja bi da obezbede dodatne prihode u poznim godinama, pored uobičajene redovne penzije, mogu samostalno ili posredstvom poslodavca, uplaćivati doprinose u dobrovoljni penzijski fond. Poslodavac nema obavezu plaćanja premije dobrovoljnog osiguranja za zaposlene. Ipak je odredbama člana 119. stav 5 Zakona o radu propisano da poslodavac može zaposlenima da uplaćuje premije za dobrovoljno dodatno penzijsko osiguranje. Potrebno je da poslodavac ovo pravo zaposlenog definiše opštim aktom odnosno ugovorom o radu.

U skladu sa odredbama člana 105, stav 3 Zakona, plaćena premija dobrovoljnog osiguranja se ne smatra zaradom. Zbog toga se na nju ne obračunavaju i ne plaćaju doprinosi za socijalno osiguranje, ukoliko drugim zakonom nije drugačije uredjeno.

Medjutim, Zakonom o porezu na dohodak gradjana i Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje propisan je drugačiiji način uređivanja dobrovoljnog osiguranja.

Članom 14b stav 1. Zakona o porezu na dohodak građana zaradom se smatraju i premije svih vidova dobrovoljnog osiguranja. To uključije i penzijski doprinos u dobrovoljni penzijski fond, koje poslodavac plaća za zaposlene – osiguranike uključene u dobrovoljno osiguranje, odnosno za zaposlene – članove dobrovoljnog penzijskog fonda, u skladu sa zakonom koji uređuje dobrovoljno osiguranje, odnosno dobrovoljne penzijske fondove i penzijske planove.

Šta se ne smatra zaradom

Premija osiguranja koju poslodavac plaća za sve zaposlene kod neživotnog kolektivnog osiguranja od posledica nezgode, uključujući osiguranje od povreda na radu i profesionalnih oboljenja i kolektivno osiguranje za slučaj težih bolesti i hirurških intervencija, kao i premija kolektivnog osiguranja života za slučaj smrti zaposlenog usled bolesti, koju poslodavac plaća za sve zaposlene, ne smatra se zaradom.

Premija dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja, odnosno penzijski doprinos u dobrovoljni penzijski fond, koje poslodavac plaća za zaposlene – osiguranike, odnosno članove dobrovoljnog penzijskog fonda, u skladu sa propisima kojima se uređuju navedene oblasti, do iznosa koji je oslobođen od plaćanja doprinosa u skladu sa zakonom kojim se uređuju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje, ne smatra se zaradom.

Poreski tretman premija dobrovoljnog privatnog osiguranja za zaposlene

Odredbama člana 21a Zakona o porezu na dohodak propisano je izuzimanje iz oporezivanja porezom na zarade za:

• premiju za dobrovoljno zdravstveno osiguranje, koju poslodavac obustavlja i plaća iz zarade zaposlenog odnosno osiguranika uključenog u dobrovoljno zdravstveno osiguranje, u skladu sa zakonima kojima se uređuje dobrovoljno zdravstveno osiguranje;
• penzijski doprinos u dobrovoljni penzijski fond koji poslodavac obustavlja i plaća iz zarade zaposlenog odnosno člana dobrovoljnog penzijskog fonda, prema zakonu kojim se uređuju doborovoljni penzijski fond i penzijski planovi.

Ukoliko poslodavac, u skladu sa ugovorom o osiguranju, uplati premiju u celini i odjednom za period od 12 meseci, ima pravo da po tom osnovu koristi mesečni neoporeziv iznos. On iznosi 8.677 dinara (12 meseci x 8.677 dinara).

Prema odredbama člana 13. stav 3 Zakona o doprinosima , osnovica doprinosa za zaposlene i za poslodavce je iznos koji predstavlja zbir premije za dobrovoljno zdravstveno osiguranje. Nju poslodavac na teret sopstvenih sredstava plaća za zaposlene odnosno osiguranike uključene u dobrovoljno zdravstveno osiguranje u Republici. Poslodavac ovo čini u skladu sa propisima kojima se uređuje dobrovoljno zdravstveno osiguranje i penzijskog doprinosa u dobrovoljni penzijski fond koji poslodavac na teret sopstvenih sredstava plaća za zaposlene odnosno članove dobrovoljnog penzijskog fonda u skladu sa propisima kojima se uređuju dobrovoljni penzijski fondovi i penzijski planovi, umanjeni za iznos od 8.677 dinara mesečno.

Opcija 1 – Poslodavac plaća premiju dobrovoljnog osiguranja u svoje ime, a za račun zaposlenog

Poslodavac može da ugovori dodatno osiguranje za svoje zaposlene. U tom slučaju sa osiguravajućom kućom sklapa ugovor u svoje ime, od osiguravajuće kuće dobija račun, a sam račun ima tretman poslovnog troška.

U slučajevima kada poslodavac na teret sopstvenih sredstava plaća premije dobrovoljnog osiguranja za zaposlenog (u svoje ime, a za račun zaposlenog) porez i doprinosi se ne plaćaju do iznosa od 8.677 dinara mesečno.

Ukoliko poslodavac plaća premije dobrovoljnog osiguranja preko neoporezivog iznosa od 8.677 dinara, iznos premije koji prelazi ovaj neopreziv iznos predstavlja zaradu zaposlenog. Na nju se plaćaju porezi i doprinosi na obavezno socijalno osiguranje.

Opcija 2 – Poslodavac plaća premiju dobrovoljnog osiguranja u ime i za račun zaposlenog

Ukoliko poslodavac u ime i za račun zaposlenog vrši plaćanje premija za dobrovoljno osiguranje, porez na zarade se ne plaća na iznos od 8.677 dinara mesečno. Doprinosi za obavezno socijalno osiguranje plaćaju se na ukupno plaćenu premiju za dobrovoljno osiguranje.

Može se zaključiti, da je uopšteno povoljnija opcija da poslodavac ugovori osiguranje. U prvom slučaju premije, porez i doprinosi se ne plaćaju do određenog iznosa. U drugom slučaju, na premije se ne plaća porez do određenog iznosa, ali se plaćaju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje.

Kolektivno osiguranje zaposlenih od posledica nesrećnog slučaja

Članom 53. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu definisana je obaveza poslodavca da osigura zaposlene od povreda na radu, profesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi sa radom na radnom mestu i radnoj okolini, radi obezbeđivanja naknade štete.

Zakon o porezu na dohodak građana predviđa u članu 14b stav 2. tačka 1) da se zaradom ne smatra premija koju poslodavac plaća za sve zaposlene kod kolektivnog osiguranja od posledica nezgode, uključujući osiguranje od povreda na radu i profesionalnih oboljenja i kolektivnog osiguranja za slučaj težih bolesti i hirurških intervencija, kao i kolektivno osiguranje za slučaj smrti usled bolesti. Na navedene premije ne plaća se porez na zarade.

Odredbama člana 119. Zakona o radu, poslodavac može zaposlenima uplaćivati premiju kolektivnog osiguranja od posledica nezgoda i kolektivno osiguranje za slučaj težih bolesti i hirurških intervencija. Uplaćena premija ne smatra se zaradom zaposlenog u smislu člana 105. stav 3. Zakona o radu.  Na premije kolektivnog osiguranja koje ispunjavaju uslove propisane Zakonom o porezu na dohodak građana ne obračunavaju se doprinosi za obavezno socijalno osiguranje.

Osiguranje od posledica nezgode, uključujući osiguranje od povreda na radu i profesionalnih oboljenja spada u neživotna osiguranja (član 9. stav 1. tačka 1 Zakona o osiguranju ).

Dakle, poslodavac ima obavezu da osigura zaposlene od povreda na radu i profesionalnih oboljenja. Kada je reč o poreskom tretmanu, premija kolektivnog osiguranja od posledica nezgode, uključujući osiguranje od povreda na radu i profesionalnih oboljenja, ne smatra se zaradom, pod uslovima propisanim Zakonom o porezu na dohodak građana, uključujući uslov da poslodavac premiju plaća za sve zaposlene.

Kada kolektivno osiguranje zaposlenih ima poreski tretman zarade?

U slučaju da poslodavac premiju kolektivnog osiguranja ne plaća za sve zaposlene, već samo za određene kategorije zaposlenih, ne može se primeniti poresko oslobođenje iz člana 14b stav 2. tačka 1) Zakona o porezu na dohodak građana. U tom slučaju plaćena premija ima poreski tretman zarade u skladu sa odredbama člana 14b stav 1. Zakona o porezu na dohodak građana.

Takođe, ukoliko bi se kolektivno osiguranje od posledica nezgode ugovorilo kao dopunsko osiguranje uz životno osiguranje zaposlenih, ne mogu se primeniti odredbe kojima je propisano da se porez i doprinos ne plaćaju na kolektivno osiguranje zaposlenih od posledica nezgoda. Odredbama člana 8. stav 1. tačka 4) podtačka 1) Zakona o osiguranju, kao vrsta životnog osiguranja propisano je dopunsko osiguranje od posledica nezgode, te se ukupan iznos premije za životno osiguranje tretira kao zarada, na koju se obračunavaju porez i doprinosi.

Plaćanje premije životnog osiguranja za zaposlene

U slučajevima kada poslodavac ugovori životno osiguranje samo za određene zaposlene (u skladu sa Zakonom o osiguranju) i plaća premiju osiguravajućem društvu, plaćena premija životnog osiguranja za te zaposlene imala bi tretman zarade. Propisima nije predviđena obaveza poslodavca da ugovara ovu vrstu osiguranja za zaposlene. Zbog toga nije propisan ni neoporeziv iznos ove premije.

Premija kolektivnog osiguranja života za slučaj smrti zaposlenog usled bolesti koju poslodavac plaća za sve zaposlene ne smatra se zaradom.

Poslodavac može da plaća životno osiguranje samo za određene zaposlene. Međutim time ih stavlja u povoljniji položaj u odnosu na ostale zaposlene i tada se plaćena premija smatra zaradom. U ovom slučaju, na plaćenu premiju životnog osiguranja određenog zaposlenog, poslodavac bi imao obavezu da obračuna i uplati porez na zarade i doprinose za obavezno socijalno osiguranje na teret zaposlenog i na teret poslodavca.

Saglasno odredbama člana 9. Zakona o porezu na dobit pravnih lica, uplaćena premija životnog osiguranja, obzirom da predstavlja zaradu zaposlenog, predstavlja poreski priznat rashod u poreskom bilansu.

Kako da pravilno obračunate privatno zdravstveno osiguranje za zaposlene?

Pravilan poreski tretman premija osiguranja zavisi od toga kako je osiguranje ugovoreno, ko plaća premiju i da li su ispunjeni zakonski uslovi, a greške se lako prenesu na obračun zarada za sve zaposlene. Ukoliko razmišljate o uvođenju ovog benefita ili želite da proverite da li ga trenutno pravilno obračunavate, naš tim za obračun zarada rado će vam pomoći. Pošaljite nam upit na sales@unija.com ili putem kontakt forme, a mi ćemo vam odgovoriti u najkraćem roku.