Mogli bismo da kažemo da su doprinosi sredstva koja se izdvajaju iz zarade zaposlenog kako bi se obezbedilo pravo na penziju, zdravstvenu zaštitu kao i osiguranje za slučaj nezaposlenosti/gubitka posla. Ovo bi svakako mogla biti uprošćena definicija doprinosa.
Kategorije doprinosa u Srbiji
Na samom početku važno je istaći da se doprinosi koji se vezuju za zaradu u Srbiji dele u 3 kategorije, to su:
- Doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO) 14% na teret zaposlenog i 10 % na teret poslodavca;
- Doprinos za zdravstveno osiguranje 5,15% na teret zaposlenog i poslodavca (ovde je procenat isti);
- Doprinos za nezaposlenost – 0,75%, on isključivo ide na teret zaposlenog.
Dakle, da rezimiramo: Doprinosi na teret zaposlenog ukupno 19,90% – (PIO 14% + zdravstvo 5,15% + nezaposlenost 0,75%); Doprinosi na teret poslodavca ukupno 15,15% – (PIO 10% + zdravstvo 5,15%).
Pored gorepomenutih doprinosa takođe obračunavamo i porez na dohodak. Stopa poreza iznosi 10% i obračunava se na bruto zaradu umanjenu za trenutno propisani neoporezivi iznos zarade (28.423,00 rsd).
Obračun bruto i neto zarade: Razumevanje doprinosa i poreza
U jednom od prethodnih tekstova smo pominjali bruto i neto zaradu, zapravo od kojih se elemenata sastoji. Ono što našim klijentima uvek savetujemo, to je da su prilikom isplate neto zarade, dužni da istovremeno izmire obavezu pripadajućih poreza i doprinosa obračunatih na istu.
Neretko dolazi do zabune kada pominjemo doprinose koje poslodavac treba da obračuna i plati kada je u pitanju ugovor koji se vezuje isključivo za radni odnos.
Kada je u pitanju deo koji se odnosi na samu zaradu, neophodno je da ona bude iskazana u Bruto 1 iznosu. Čest je slučaj da poslodavci ugovore i iskazuju neto iznos. To je uvek onaj deo koji je zaposlenom najvažniji. Važan mu je kako bi znao koliku će naknadu primati za obavljeni rad na svoj tekući račun.
- Neto zarada je iznos naknade zaposlenog bez pripadajućih poreza i doprinosa (prihod zaposlenog);
- Bruto 1 = (neto+porez na zarade 10%+doprinosi na teret zaposlenog 19,90%);
- Bruto 2 (ukupan trošak) = (Bruto 1+doprinosi na teret poslodavca 15,15%).
Na samim obračunskim listićima/platnim listama, koje zaposleni dobijaju nakon isplate zarade, porez i doprinosi na teret zaposlenog/poslodavca su uvek grupisani tačno po stopama, bez obzira na softver u kom se vrši obračun, svaka kategorija doprinosa je prikazana sama za sebe.
**Porez i doprinosi redovan rad
Zapošljavanje penzionera i doprinosi za njihovu zaradu
Jedan od primera koji se ponavlja je i zapošljavanje penzionera.
Kada firma zaposli penzionera za njega se ne plaća doprinos za nezaposlenost. Ako to lice prestane da radi ono ne može biti nezaposleno i ostvariti prava sa biroa. Ukoliko ne radi ima status penzionera i prima penziju.
Penzioner plaća porez 10% + doprinos za penzijsko osiguranje (PIO) 14% + doprinos za zdravstveno osiguranje 5,15%. Na teret poslodavca regularno idu doprinos za PIO (penzijsko i invalidsko osiguranje) 10% i doprinos za zdravstveno osiguranje 5,15%.
**Porez i doprinosi penzioner
Primer iz prakse: Kako dvostruko osiguranje utiče na refundaciju trudničkog bolovanja
Sledeći primer koji navodimo ima za cilj da potencijalno spreči posledice koje bi nastale ukoliko zaposleni u isto vreme ima dve aktivne polise osiguranja. U nastavku teksta ćemo dati objašnjenje.
Primer iz prakse
Jedan od slučajeva koji smo skoro imali se vezuje za obračun trudničkog bolovanja koje je prešlo 30 dana, i prešlo na teret RFZO-a. Prvih 30 dana trudničkog bolovanja ide 100% na teret poslodavca. Nakon što bolovanje pređe 30 dana poslodavac nastavlja da isplaćuje naknadu zaposlenoj, ali ima pravo da od nadležnog RFZO-a traži refundaciju isplaćenih sredstava.
Napomena: Na bolovanje se obračunavaju kompletni porez i doprinosi kao na zaradu.
Nakon što je RFZO-u predata dokumentacija za refundaciju, klijent je kontaktirao sa nama u vezi sredstava koje im je RFZO isplatio. Ispostavilo se da postoji razlika između našeg obračuna i onoga što je fond isplatio poslodavcu.
RFZO je isključio doprinos za nezaposlenost od 0,75% jer se ispostavilo da zaposlena ima dve aktivne polise. Jedna je bila prioritetna i vezana za radni odnos, dok je druga neprioritetna i vezana je za korišćenje porodične penzije. Rekli smo da se korisnicima penzije ne obračunava doprinos za nezaposlenost.
Savet koji smo dobili od RFZO-a je da zaposlenoj skrenemo pažnju da mora odjaviti porodičnu penziju. Zaposlenje samo po sebi ima prioritet kada je u pitanju sam osnov osiguranja.
Obračun poreza i doprinosa kod ugovora o delu
Da bismo napravili razliku prilikom obračuna doprinosa, važno je razlikovati kategorije na osnovu kojih poslodavac može angažovati lica:
- Po osnovu radnog odnosa.
- Po osnovu rada van radnog odnosa.
Postoje i drugi načini angažovanja lica koji ne podrazumevaju zasnivanje radnog odnosa (to se obično dešava kada postoji potreba da se određeni posao obavi jednokratno i u što kraćem vremenskom periodu).
Navodimo primer po osnovu rada van radnog odnosa koji se često ponavlja. Neki naši klijneti imaju nedoumice koje doprinose je potrebno obračunati.
- Ugovor o delu
Ugovor o delu
Ugovor o delu poslodavac zaključuje sa licem koje je angažovao radi obavljanja poslova koji su van njegove delatnosti. Za samo zaključenje ugovora sa fizičkim licem, nije važno da li je to lice nezaposleno, korisnik starosne penzije, student ili neko ko je u radnom odnosu kod nekog drugog poslodavca.
Jedino treba obratiti pažnju ukoliko se ugovor o delu zaključi sa licem koje je korisnik invalidske penzije. U tom slučaju može se desiti da PIO fond pokrene postupak radne procene sposobnosti i da to lice izgubi pravo na penziju.
Porez i doprinosi kod ugovora o delu
- Porez na druge prihode 20% na osnovicu koju čini bruto iznos ugovorene naknade (bruto prihod), umanjen za normirane troškove od 20%;
- Doprinos za PIO 24%
- Doprinos za zdravstveno osiguranje 10,30% (pod uslovom da lice sa kojim je zaključen ugovor nije osigurano po drugom osnovu), ukoliko jeste osigurano po drugom osnovu nije potrebno obračunavati i plaćati doprinos za zdravstveno osiguranje.
**Primer kalkulacije poreza i doprinosa kod ugovora o delu
Plaćanje doprinosa za učenike i studente na stručnoj praksi/nastavi
Za učenike i studente koji imaju obavezu obavljanja stručne prakse ili praktičnoj nastavi propisana je obaveza plaćanja doprinosa za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti. Obveznici plaćanja ovih doprinosa mogu biti organizacija ili ustanova u kojoj se obavlja praksa.
Doprinosi koje su obveznici dužni da izmire su:
- Doprinos za PIO za slučaj invaliditeta i telesnog oštećenja po osnovu povrede na radu i profesionalne bolesti 4%
- Doprinos za zdravstveno osiguranje za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti 2%
Osnovica na koju se obračunavaju i plaćaju doprinosi je najniža mesečna osnovica doprinosa. Ona trenutno iznosi 45.950,00 rsd (ovaj iznos se menja na godišnjem nivou).
Ukoliko je period koji su učenici ili studenti proveli na praksi kraći od mesec dana, doprinosi će se obračunavati na srazmeran deo najniže mesečne osnovice doprinosa.
**Prikaz obračuna doprinosa za ceo mesec
**Srazmerni prikaz obračunatih doprinosa na najnižu mesečnu osnovicu
Zaključak
Radi lakšeg razumevanja i jasnoće šta je potrebno da poslodavac ispoštuje kada je reč o doprinosima, potrebno je utvrditi da li su pitanju radni odnos, ili ugovori van radnog odnosa. Da li lica imaju status zaposlenih /nezaposlenih, korisnika penzije, nerezidenta, studenta, direktora u radnom odnosu/van radnog odnosa.
Od svih navedenih primera zavisi koje stope i pravila ćemo primenjivati da bi obračuni koje radimo u potpunosti bili ispravni, i poslodavac bio siguran da je u svakom trenutku na pravoj strani zakona.
Autor teksta: Milijana Radovanović, Payroll Accountant
