U prethodnom periodu, došlo je do mnogobrojnih izmena i dopuna zakona. Iako nekad deluje da se one donose mnogo brže nego što možemo da ispratimo, verujemo da svaka od njih ima za cilj unapređenje našeg poslovnog okruženja. Ovoga puta, u fokusu je novousvojeni set poreskih zakona.
Naime, Parlament Republike Srbije je, na sednici održanoj 6. decembra 2019, usvojio Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica. Nove izmene i dopune primenjivaće se na utvrđivanje, obračunavanje i plaćanje poreske obaveze za poreski period koji počinje 2020. godine, dok se jedna odredba primenjuje od ove godine. To je odredba po kojoj se na teret rashoda banke priznaje iznos rashoda utvrđen u bilansu uspeha banke po osnovu umanjenja duga koji snosi banka u visini koja je utvrđena u skladu sa zakonom kojim je uređena konverzija stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima.
U nastavku delimo sa vama više o ovome.
Unija o zakonskim promenama
Pre nego što pređemo na izmene koje donosi novi set poreskih zakona, izdvajamo ranije objavljivane tekstove koje možete pogledati klikom na linkove. Ako ste propustili neku od važnih regulatornih promena, sada je pravi trenutak da se informišete ili podsetite. Pogledajte šta su naši stručnjaci rekli za portal eKapija.
Šta konkretno za privredu znače izmene Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje
Firme u manjoj opasnosti od oduzimanja PIB-a
Veće takse za registraciju i izdavanje saobraćajnih i vozačkih dozvola
Od 1. januara 2020. godine notari podnose poreske prijave za kupovinu nekretnine umesto građana
Olakšice za banke i investicione fondove
Od 1. januara bez poreza na električna i hibridna vozila
Razlog za novi set poreskih zakona
Naravno da su promene zakona neophodne, ali kad ih ima dosta, kao u prethodnom periodu, uvek se zapitamo koji je razlog? Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) je, u septembru 2013. godine, objavila predlog aktivnosti kojima se u sistem međunarodnog oporezivanja uvode nova pravila. Nakon toga, napravljen je plan koji se sastoji od petnaest aktivnosti donetih u cilju sprečavanja erozije poreske osnovice i premeštanja dobiti u zemlje sa niskom ili nepostojećom poreskom stopom – u kojima se ekonomska aktivnost uopšte ne odvija ili se odvija u malom obimu. Kako je Srbija početkom 2018. godine postala član Inkluzivnog okvira BEPS-a i time preuzela obavezu usklađivanja propisa sa minimalnim standardima BEPS akcionog plana, možemo zaključiti i razlog donošenja ovog Zakona.
Dakle, transferne cene su prepoznate kao jedna od najrizičnijih oblasti međunarodnog oporezivanja (u konačnim izveštajima o aktivnostima BEPS akcionog plana), a imajući u vidu da je jedan od minimalnih standarda i BEPS akcioni plan 13: Dokumentacija o transfernim cenama i Country-by-Country izveštavanje, bilo je neophodno izvršiti odgovarajuće dopune Zakona. I to u smislu propisivanja obaveze rezidentnog pravnog lica, koje se smatra krajnjim matičnim pravnim licem povezanih lica, da podnosi godišnji izveštaj o kontrolisanim transakcijama koje se odvijaju u okviru grupe.
Najznačajnije izmene koje donosi set poreskih zakona
- Kao što smo već rekli, rashodi banke po osnovu konverzije stambenih kredita u švajcarskim francima;
- zatim, poreski kredit po osnovu preostalog duga po stambenim kreditima indeksiranim u švajcarskim francima;
- izuzeće za investicione fondove;
- srazmerni poreski podsticaj;
- pravo na poreski kredit po osnovu prihoda od usluga u drugoj državi;
- podnošenje poreske prijave u slučaju prestanka poreskog konsolidovanja i
- godišnji izveštaj.
Što se tiče druge gorenavedene promene, banci se kao poreskom obvezniku priznaje pravo na poreski kredit u iznosu od 2% preostalog duga (glavnica+nenaplaćena dospela kamata). Kredit se može koristiti u dva uzastopna poreska perioda u iznosu od 50%, a ukoliko ga banka ne iskoristi u ovim periodima, može se preneti na račun poreza na dobit iz budućih obračunskih perioda. Ali ne duže od 10 godina. Posebnim pravilnikom ovo pravo biće bliže uređeno.
Potom, rezidentni obveznici koji su osnovani shodno propisima kojima se uređuju investicioni fondovi ne utvrđuju kapitalni dobitak/gubitak u slučaju otuđenja nepokretnosti, udela, akcija i dugoročnih HoV, prava intelektualne svojine, odnosno investicionih jedinica u smislu čl. 27. st. 1. predmetnog Zakona. Prihodi koje investicioni fondovi ostvare po osnovu otuđenja pomenute imovine izuzimaju se iz poreske osnovice.
Precizirana je norma prema kojoj se poreski podsticaj po čl. 50a Zakona koristi, počev od prve godine u kojoj se ostvari dobit pre korišćenja poreskih gubitaka (uz ispunjenje ostalih predviđenih uslova za korišćenje srazmernog desetogodišnjeg poreskog oslobođenja). Takođe, postojanje eventualnih kapitalnih dobitaka/gubitaka ne utiče na period početka korišćenja podsticaja.
Obveznicima se, zatim, priznaje pravo na poreski kredit po osnovu prihoda od usluga iz druge države, na koje je u toj državi plaćen porez po odbitku. Poreski kredit priznaje se u iznosu plaćenog poreza, a najviše do iznosa koji bi se dobio primenom poreske stope od 15% na osnovicu koja odgovara iznosu od 40% ostvarenih prihoda od usluga.
Zakonom je precizirano i da su, ukoliko se povezano lice nakon odobrenog poreskog konsolidovanja opredeli za pojedinačno oporezivanje pre isteka roka od pet godina, sva povezana lica dužna da u poreskoj prijavi, koja se podnosi za period u kojem su prestali uslovi za poresko konsolidovanje, utvrde i srazmerno plate razliku na ime korišćene poreske privilegije.
Dok je, na kraju, predviđeno da rezidentni obveznik nadležnom poreskom organu dostavlja godišnji izveštaj. Kako smo i spomenuli u prethodnom podnaslovu.
Zaključak i dodatna pojašnjenja
Pre svega, možemo zaključiti da ministarstvo treba da donese poseban pravilnik kojim će bliže urediti određene obaveze. Prvenstveno podnošenje izveštaja.
Inače, međunarodna grupa povezanih pravnih lica jeste grupa lica koja su međusobno povezana po osnovu vlasništva ili kontrole u smislu MRS, tj. MSFI. I čiji je ukupni konsolidovani prihod najmanje 750 miliona evra na godišnjem nivou. Pored toga, neophodno je da najmanje jedno lice u grupi ima obavezu sastavljanja konsolidovanih finansijskih izveštaja u skladu sa MRS, tj. MSFI. Odnosno, imalo bi tu obavezu kada bi se na regulisanom tržištu trgovalo akcijama tog lica. Neophodno je i da članice grupe podležu oporezivanju u najmanje dve poreske jurisdikcije (uključujući i stalnu poslovnu jedinicu).
Krajnjim matičnim pravnim licem međunarodne grupe smatra se pravno lice, članica međunarodne grupe, koje ima vlasništvo ili kontrolu nad jednim ili više pravnih lica koja stvara obavezu sastavljanja konsolidovanih finansijskih izveštaja, odnosno imalo bi tu obavezu kada bi se na regulisanom tržištu trgovalo akcijama tog lica, kao i pod uslovom da ne postoji drugo pravno lice unutar međunarodne grupe koje ima vlasništvo ili kontrolu nad tim licem, i koje ima obavezu sastavljanja konsolidovanih finansijskih izveštaja.
Poreski stručnjaci iz računovodstvene kuće Unija su vam uvek na raspolaganju za pomoć. Ukoliko imate bilo kakva pitanja ili vam je potrebna podrška, slobodno nam se obratite na info.bg@unija.com.
