U prethodnom periodu je došlo je mnogobrojnih izmena i dopuna zakona. Iako nekad deluje da se izmene donose mnogo brže nego što možemo da ispratimo, mi verujemo da se svaki donosi kako bi se unapredilo naše poslovno okruženje.
Parlament Republike Srbije je na sednici održanoj 6. decembra 2019. godine usvojio Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica. Nove izmene i dopune Zakona o porezu na dobit pravnih lica primenjivaće se na utvrđivanje, obračunavanje i plaćanje poreske obaveze za poreski period koji počinje u 2020. godini. Jedina odredba čija primena je počela u 2019. godini je odredba po kojoj se na teret rashoda banke priznaje iznos rashoda utvrđen u bilansu uspeha banke po osnovu umanjenja duga koji snosi banka u visini koja je utvrđena u skladu sa zakonom kojim je uređena konverzija stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima.
U ovom tekstu ćemo podeliti sa vama najznačajnije izmene i dopune.
Unija o promenama Zakona
Svesni smo takođe da ume biti teško pratiti sve izmene zakona. Naši stručnjaci su o svim izmenama govorili za portal e-kapija. Sve tekstove možete da pogledate klikom na sledeće linkove:
Šta konkretno za privredu znače izmene Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje
Firme u manjoj opasnosti od oduzimanja PIB-a
Veće takse za registraciju i izdavanje saobraćajnih i vozačkih dozvola
Od 1. januara 2020. notari podnose poreske prijave za kupovinu umesto građana
Olakšice za banke i investicione fondove
Od 1. januara bez poreza na električna i hibridna vozila
Razlog za izmene i dopune Zakona
Naravno da su promene zakona neophodne, ali kad ih ima dosta kao u prethodnom periodu, uvek se zapitamo koji je razlog te promene? Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) u septembru 2013. godine je objavila predlog aktivnosti kojima se u sistem međunarodnog oporezivanja uvode nova pravila. Nakon toga je napravljen plan koji se sastoji od petnaest aktivnosti donetih u cilju sprečavanja erozije poreske osnovice i premeštanja dobiti u zemlje sa niskom ili nepostojećom poreskom stopom – u kojima se ekonomska aktivnost uopšte ne odvija ili se, odvija u malom obimu. Kako je Republika Srbija početkom 2018. godine je postala član Inkluzivnog okvira BEPS-a i time preuzela obavezu usklađivanja propisa sa minimalnim standardima BEPS akcionog plana možemo zaključiti i razlog za donošenje ovog zakona.
Osnovni razlog za donošenje ovog zakona sadržan je u potrebi stvaranja uslova za usklađivanje Zakona o porezu na dobit pravnih lica sa aktivnostima predloženim od strane Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).
Kako su transferne cene prepoznate kao jedna od najrizičnijih oblasti međunarodnog oporezivanja (u konačnim izveštajima o aktivnostima BEPS akcionog plana), a imajući u vidu da je jedan od minimalnih standarda i BEPS akcioni plan 13: Dokumentacija o transfernim cenama i Country-by-Country izveštavanje, bilo je neophodno izvršiti odgovarajuće dopune Zakona, u smislu propisivanja obaveze rezidentnog pravnog lica koje se smatra krajnjim matičnim pravnim licem međunarodne grupe povezanih pravnih lica, da podnosi godišnji izveštaj o kontrolisanim transakcijama koje se odvijaju u okviru grupe.
Najznačajnije izmene Zakona
- Rashodi banke po osnovu konverzije stambenih kredita u švajcarskim francima
- Poreski kredit po osnovu preostalog duga po stambenim kreditima indeksiranim u švajcarskim francima
- Izuzeće za investicione fondove
- Srazmerni poreski podsticaj
- Pravo na poreski kredit po osnovu prihoda od usluga u drugoj državi
- Podnošenje poreske prijave u slučaju prestanka poreskog konsolidovanja
- Godišnji izveštaj (Country-by-Country Report)
Rashodi banke po osnovu konverzije stambenih kredita u švajcarskim francima
Na teret rashoda banke priznaje se iznos umanjenja potraživanja u visini utvrđenoj u skladu sa zakonom kojim je uređena konverzija stambenih kredita u švajcarskim francima. Ova izmena će se primenjivati počev od poreske prijave za 2019. godinu.
Poreski kredit po osnovu preostalog duga po stambenim kreditima indeksiranim u švajcarskim francima
Banci kao poreskom obvezniku priznaje se pravo na poreski kredit u iznosu od 2% preostalog duga(glavnica + nenaplaćena dospela kamata). Poreski kredit može koristiti u dva uzastopna poreska perioda , u iznosu od 50% kredita. Ukoliko ga banka ne iskoristi u ovim periodima, on se može preneti na račun poreza na dobit iz budućih obračunskih perioda, ali ne duže od 10 godina.Posebnim pravilnikom će bliže biti uređeno pravo na ostvarivanje ovog poreskog kredita.
Izuzeće za investicione fondove
Rezidentni obveznici koji su osnovani shodno propisima kojima se uređuju investicioni fondovi ne utvrđuju kapitalni dobitak/gubitak u slučaju otuđenja nepokretnosti, udela, akcija i dugoročnih hartija od vrednosti, prava intelektualne svojine odnosno investicionih jedinica u smislu člana 27. stav 1. Zakona o porezu na dobit pravnih lica.
Prihodi koje investicioni fondovi ostvare po osnovu otuđenja gore navedene imovine se izuzimaju iz poreske osnovice.
Srazmerni poreski podsticaj
Precizirana je norma prema kojoj se poreski podsticaj po osnovu člana 50a Zakona o porezu na dobit pravnih lica koristi počev od prve godine u kojoj se ostvari dobit pre korišćenja poreskih gubitaka (uz ispunjenje ostalih predviđenih uslova za korišćenje srazmernog desetogodišnjeg poreskog oslobođenja).
Takođe, postojanje eventualnih kapitalnih dobitaka odnosno gubitaka ne utiče na početak perioda korišćenja poreskog podsticaja.
Pravo na poreski kredit po osnovu prihoda od usluga u drugoj državi
Poreskim obveznicima priznaje se pravo na poreski kredit po osnovu prihoda od usluga iz druge države, na koje je u toj državi plaćen porez po odbitku. Poreski kredit se priznaje u iznosu plaćenog poreza u drugoj državi, a najviše do iznosa koji bi se dobio primenom poreske stope od 15% na osnovicu koja odgovara iznosu od 40% ostvarenih prihoda od usluga.
Podnošenje poreske prijave u slučaju prestanka poreskog konsolidovanja
Zakonom je precizirano da ukoliko se, nakon što je odobreno poresko konsolidovanje, povezano lice naknadno opredeli za pojedinačno oporezivanje pre isteka roka od 5 godina, sva povezana pravna lica su dužna da u poreskoj prijavi koja se podnosi za period u kojem su prestali uslovi za poresko konsolidovanje utvrde, kao i da srazmerno plate razliku na ime poreske privilegije koju su koristili.
Godišnji izveštaj
Novim zakonom predviđeno je da rezidentni obveznik koji se smatra krajnjim matičnim pravnim licem međunarodne grupe povezanih pravnih lica, u smislu odredaba ovog člana, dužno je da nadležnom poreskom organu dostavi godišnji izveštaj o kontrolisanim transakcijama međunarodne grupe povezanih pravnih lica (Country-by-Country izveštaj).
Međunarodna grupa povezanih pravnih lica je grupa lica koja su međusobno povezana po osnovu vlasništva ili kontrole u smislu MRS, odnosno MSFI, i čiji je ukupni konsolidovani prihod najmanje 750 miliona evra na godišnjem nivou. Pored toga, neophodno je da najmanje jedno lice u grupi ima obavezu sastavljanja konsolidovanih finansijskih izveštaja u skladu sa MRS, odnosno MSFI, odnosno imalo bi tu obavezu kada bi se na regulisanom tržištu trgovalo akcijama tog lica, kao i da članice grupe podležu oporezivanju u najmanje dve poreske jurisdikcije (uključujući i stalnu poslovnu jedinicu).
Krajnjim matičnim pravnim licem međunarodne grupe smatra se pravno lice, članica međunarodne grupe, koje ima vlasništvo ili kontrolu nad jednim ili više pravnih lica koja stvara obavezu sastavljanja konsolidovanih finansijskih izveštaja, odnosno imalo bi tu obavezu kada bi se na regulisanom tržištu trgovalo akcijama tog lica, kao i pod uslovom da ne postoji drugo pravno lice unutar međunarodne grupe koje ima vlasništvo ili kontrolu nad tim licem, i koje ima obavezu sastavljanja konsolidovanih finansijskih izveštaja.
Očekuje se da Ministarstvo finansija donese poseban pravilnik kojim će bliže urediti obavezu podnošenja izveštaja.
Poreski stručnjaci iz Računovodstvene kuće Unija su Vam uvek na raspolaganju za pomoć u vezi sa primenom novih odredbi Zakona o porezu na dobit pravnih lica.
Ukoliko imate bilo kakva pitanja ili Vam je potrebna podrška naših poreskih strručnjaka, slobodno nam se obratite na info.bg@unija.com
