Zakonsko uređenje utvrđivanja i naplate poreza po osnovu sekundarne poreske obaveze
12. јул, 2024

Sekundarna poreska obaveza zakonskog zastupnika pravnog lica

Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, između ostalog, uređuje prava i obaveze poreskih obveznika. Ovim Zakonom se samim tim uređuje i sekundarna poreska obaveza, koja je i naša tema u ovom tekstu.

Sekundarna poreska obaveza: detaljno objašnjenje

Na osnovu pomenutog Zakona, sekundarna poreska obaveza nastaje kada je neko lice odgovorno za dospelu poresku obavezu drugog poreskog obveznika ili za dospelu sekundarnu poresku obavezu drugog poreskog obveznika.

Isto tako, sekundarna poreska obaveza odnosi se na:

  1. Zakonske zastupnike, ako su svesno ili bez dužne pažnje propustili da realizuju plaćanje poreza za poreskog obveznika, iako je on bio u mogućnosti da to uradi – odgovaraju za iznos neplaćenog poreza;
  2. Lica koja doprinose ili pomažu u izbegavanju plaćanja poreza drugog lica – odgovorni su za poreski dug tog lica čije je plaćanje izbegnuto (nezavisno od toga da li su u pitanju fizička ili pravna lica ili su ta lica povezana sa licem koje je u obavezi da plati porez);
  3. Lica odgovorna za obračunavanje i plaćanje poreza, ako nisu postupala sa dužnom pažnjom – odgovaraju za iznos neplaćenog poreza;
  4. Fizičko lice odgovorno u pravnom licu, koje obračunava i plaća porez, ako propusti da uplati porez i ne postupa sa dužnom pažnjom – odgovara za iznos neplaćenog poreza;
  5. Lice koje je primilo imovinu (novčana sredstva, stvari ili prava iz imovine poreskog obveznika) putem transakcije bez naknade ili uz naknadu nižu od tržišne vrednosti, u periodu od pet godina pre dospelosti poreske obaveze koja nije plaćena – odgovara za iznos neplaćenog poreza, a najviše do vrednosti primljene imovine umanjene za iznos plaćene naknade;
  6. Društvo za upravljanje fondom.

Ako nije drukčije propisano, sekundarna poreska obaveza obuhvata i kamatu i troškove prinudne naplate. Sve navedeno je u skladu sa članom 31. predmetnog Zakona. A u nastavku ćemo detaljno objasniti sve odredbe.

Zakonski zastupnici i sekundarna poreska obaveza

Zakonski zastupnici fizičkih lica (npr. roditelji maloletnog lica, staralac poslovno nesposobnog štićenika) i pravnih lica (npr. fizičko lice upisano u propisani registar), kao i poslovođa kod preduzetnika i privremeni staralac zaostavštine, ispunjavaju poreske obaveze lica koja zastupaju. Ukoliko preduzetnik nema poslovođu ili privremeni staralac zaostavštine nije postavljen, preduzetnik ili naslednici kao solidarni poreski dužnici ispunjavaju poreske obaveze.

Radi pravilnog i preciznog tumačenja, treba ukazati na sledeće. Da bi zakonski zastupnik bio sekundarno poreski odgovoran, potreban je određeni stepen njegove krivice, na osnovu presude Upravnog suda. To znači da je zastupnik svesno ili bez dužne pažnje propustio da plati porez.

Svesni propust podrazumeva da je zakonski zastupnik znao da treba da plati porez. Ali je odlučio da to ne uradi.

Dok dužna pažnja podrazumeva apstraktni standard ponašanja i znanja za lica koja obavljaju funkciju zakonskog zastupnika. On može biti sekundarno poreski odgovoran, iako nije bio svestan da propušta ispunjenje svoje obaveze da plati porez. Zato što je, u tom slučaju, zbog svoje funkcije, odgovornosti i znanja, morao biti svestan svoje obaveze.

Lica koja doprinose ili pomažu u izbegavanju plaćanja poreza drugog lica

Naravno, ovde se misli samo na one slučajeve kada su određena lica doprinela ili pomogla poreskom obvezniku da izbegne plaćanje nekog poreza na nezakonit način (tzv. nezakonita poreska evazija). Drugim rečima, davanje poreskih saveta u cilju poreske optimizacije (tzv. legitimna evazija) ne predstavlja osnov za postojanje sekundarne poreske obaveze.

Lica odgovorna za obračunavanje i plaćanje poreza

Ovde se može postaviti sledeće pitanje. Da li se gorenavedena odredba odnosi i na ona lica koja, u okviru svoje delatnosti, pružaju usluge obračunavanja poreza, podnošenja poreskih prijava i plaćanja poreza u ime i za račun drugih lica, tj. svojih klijenata – poreskih obveznika? U praksi, to su uglavnom knjigovodstvene agencije, poreski savetnici, konsultantske kuće i sl.

Oni imaju obligacionopravnu odgovornost prema klijentima, pa se postavlja još jedno pitanje. Da li ova lica mogu biti odgovorna i na osnovu sekundarne poreske obaveze, zato što nisu postupala sa dužnom pažnjom?

U ovom, kao i u mnogim drugim slučajevima, mogući su različiti zaključci. I to zbog neodređenosti i nedorečenosti zakonske norme, što otvara prostor za pravnu nesigurnost.

Napominjemo da Poreska uprava dosad nije imala praksu da ovim licima utvrđuje sekundarnu poresku obavezu po ovom osnovu. S tim u vezi, mala je verovatnoća da će predmetna lica u praksi odgovarati po ovom osnovu u budućnosti.

Svakako, smatramo da je standard „dužna pažnja“ visoko postavljen u ovom slučaju.

Sa druge strane, dešava se da lica odgovorna za obračunavanje i plaćanje poreza nisu u mogućnosti da pravilno primenjuju poreske propise zbog neodgovornog i nesavesnog postupanja klijenata. Na primer, klijenti ne dostavljaju fakture i ostalu dokumentaciju potrebnu za ispravno obračunavanje i evidentiranje obračuna. Ili čak daju izričit nalog da se porez po nekom osnovu ne plati.

Ovde predmetna lica ne snose nikakvu odgovornost. Jedino što je bitno je imati dokaz iz kojeg se jasno može videti da je postupano sa dužnom pažnjom. Recimo, poslovna korespondencija, elektronska prepiska sa klijentom (imejl) u kojoj se od njega zahteva potrebna dokumentacija i sl.

Zbog pomenute nedoumice, odnosno mogućih različitih tumačenja člana 31. stav 2. tačka 3) ZPPPA, smatramo da bi bilo najbolje da Ministarstvo finansija da zvanično mišljenje, odnosno objašnjenje u vezi sa licima na koja se odnosi navedena odredba.

Fizičko lice odgovorno u pravnom licu i sekundarna poreska obaveza

Ovo se odnosi na fizička lica koja su radno angažovana u pravnom licu – poreskom obvezniku. Tako da su, u skladu sa opštim aktom pravnog lica ili ugovorom o radu, odgovorna lica za obračunavanje i plaćanje poreza.

Lice koje je primilo imovinu

Ova odredba se primenjuje u slučaju kada je lice primilo imovinu od poreskog obveznika – pravnog lica samo ako posredno ili neposredno učešće tog lica u kapitalu poreskog obveznika iznosi ili je iznosilo najmanje 10%.

Društvo za upravljanje fondom

Poreske obaveze fonda ispunjavaju se iz imovine fonda. Društvo za upravljanje fondom u ime i za račun fonda obavlja poslove vezane za poreske obaveze fonda. A to su:

  • registracija,
  • podnošenje poreskih prijava,
  • primanje poreskih akata,
  • vođenje poslovnih knjiga i evidencija,
  • plaćanje poreskih obaveza itd.

Utvrđivanje i naplata poreza po osnovu sekundarne poreske obaveze

Shodno članu 113. ZPPPA, Poreska uprava rešenjem utvrđuje porez po osnovu sekundarne poreske obaveze.

Rešenje se ne donosi, ako je poreska obaveza prestala naplatom poreza, zastarelošću poreza, otpisom poreza i na drugi propisan način. Rešenje se donosi samo ako ni prinudnim merama naplate porez nije naplaćen. Osim za lica koja doprinose ili pomažu u izbegavanju plaćanja poreza drugog lica, lica odgovorna za obračunavanje i plaćanje poreza i fizičko lice koje je odgovorno lice u pravnom licu, koje obračunava i plaća porez.

Rešenjem se nalaže licu odgovornim za sekundarnu poresku obavezu da izmiri utvrđeni porez u roku iz tog rešenja. Ukoliko lice ne izmiri porez i sporedna poreska davanja u datom roku, Poreska uprava izdaje opomenu. Shodno članu 71. ZPPPA.

Prinudna naplata se vrši u skladu sa istim Zakonom.

Postupak prinudne naplate poreza i sporednih poreskih davanja sprovodi se na različitim vrstama imovine poreskog obveznika. Predmeti prinudne naplate određuju se rešenjem i mogu biti:

  • novčana sredstva i potraživanja poreskog obveznika,
  • nenovčana potraživanja i druga prava,
  • gotov novac i hartije od vrednosti,
  • pokretne stvari
  • i nepokretnosti.

Takođe, ovaj postupak prinudne naplate može se sprovoditi na jednom ili više predmeta istovremeno.

Zakonski zastupnik odgovara za dospelu glavnu poresku obavezu drugog poreskog obveznika, ako se ni nakon prinudne naplate nad tim poreskim obveznikom ne obezbedi naplata poreskog potraživanja.

Zaključak

Dakle, sekundarna poreska obaveza jeste mehanizam kojim se obezbeđuje naplata poreskog duga. Možemo reći da pada na zakonom propisana lica za dospelu poresku obavezu drugog poreskog obveznika.

U ovom tekstu smo ih nabrojali i pojedinačno objasnili odgovorna lica. Kao i sam proces utvrđivanja i naplate poreza kada je u pitanju sekundarna poreska obaveza.

Ukoliko imate dodatna pitanja, savetujemo Vam da nam se obratite. Naši poreski savetnici će Vam pružiti sve potrebne informacije. Dostupni smo putem imejl-adrese info.bg@unija.com.