5. јун, 2021

Sve specifičnosti rada od kuće

Na samom početku pandemije rad od kuće je postao najpoželjnija opcija. Zbog naglog širenja virusa preporučivao se svakom zanimanju koje je bilo moguće obavljati od kuće. Rad od kuće je već neko vreme u porastu zbog napretka informacionih tehnologija i drugačije podele rada.

U cilju sprečavanja pojave nepoznanica u toku obavljanja rada od kuće za poslove koji su se pre epidemije obavljali u prostorijama poslodavca Ministarstvo za rad, zapošljavanje i boračka pitanja izdalo je „Vodič za zdrav i bezbedan rad od kuće“.

Više o vodiču možete pročitati u našem tekstu Vodič za zdrav i bezbedan rad od kuće. 

Ovaj vodič je urađen kako bi pomogao poslodavcima da razumeju i organizuju rad na što bezbedniji i efikasniji način. U delu koji se odnosi na bezbednost i povrede na radu navedeno je sledeće:

„Poslodavac treba da ima isti pristup sprovođenju mera bezbednosti i zdravlju na radu od kuće kao i u slučaju kada zaposleni obavljaju poslove u prostoru koji je namenjen za obavljanje poslova kod poslodavca u objektu namenjenom za radne i pomoćne prostorije u kojem zaposleni boravi ili ima pristup u toku rada i koji je pod neposrednom ili posrednom kontrolom poslodavca. To znači da će poslodavac upravljati bezbednošću i zdravljem na radu na isti način u svim slučajevima kada zaposleni obavljaju poslove koji su u njegovom interesu. Sa druge strane, od zaposlenih se očekuje da sarađuju sa poslodavcem i da posao obavljaju u skladu sa pisanim uputstvima i smernicama koje je poslodavac pripremio.“

 

Zakonsko regulisanje rada od kuće

Prema članu 42 Zakona o radu definisano je da rad od kuće može da se obavlja kao i u prostorijama poslodavca. Prema odredbama člana 33 ovog Zakona, navedeno je i:

  • trajanje radnog vremena prema normativima rada,
  • način vršenja nadzora nad radom,
  • sredstva za rad potrebna za obavljanje posla,
  • korišćenje sredstava za rad i
  • naknada troškova za njihovu upotrebu.

Radi regulisanja isplate za rad od kuće poslodavac potpisuje sa zaposlenim aneks ili ugovor. Tu treba da bude navedeno koji poslovi se obavljaju, koji resursi su potrebni (infrastruktura, konekcija, softver, oprema za rad, itd.). Poslodavac je ovim dužan da obezbedi svu potrebnu opremu za obavljanje posla u radu od kuće.

Obaveza poslodavca je da brine o bezbednosti svojih zaposlenih i stvaranju mogućnosti da posao obavljaju bez rizika po zdravlje. Pravo na zdravstvenu zaštitu obezbeđuje se za slučaj nastanka bolesti i povreda van rada, na radu ili profesionalne bolesti. Povredom na radu, prema Zakonu, smatra se povreda osiguranika koja se dogodi u:

  • prostornoj,
  • vremenskoj i
  • uzročnoj povezanosti sa obavljanjem posla koji je prethodno definisan u ugovoru.

Procena rizika pri radu od kuće

Bez obzira na to što se rad od kuće ne obavlja u prostorijama koje je obezbedio poslodavac, njegova je dužnost da utvrdi da zaposleni obavlja posao u bezbednom okruženju. Ukoliko postoji neki rizik od povrede, postoje smernice kako to uraditi iako rad od kuće nije pod konstantnom kontrolom poslodavca. Ova vrsta rada može biti obuhvaćena procenom rizika od nastanka povreda i/ili oštećenja zdravlja na radnom mestu u radnoj okolini i merama za otklanjanje ili smanjivanje rizika.

Ovom procenom rizika posebnu pažnju treba obratiti na:

  • radnu okolinu,
  • opremu za rad sa ekranom,
  • rizik od požara i
  • mentalno zdravlje zaposlenih.

Način upravljanja rizicima može se i definisati kontrolnom listom.

Inspekcija rada ne vrši nadzor ukoliko se povreda na radu desila kod kuće. Ukoliko se desila u radno vreme po nalogu poslodavca, može se tretirati kao povreda na radu ukoliko poslodavac to priznaje. Poslodavac će izdati izveštaj o povredi na radu i predati to Fondu zdravstvenog osiguranja. Dalje, Fond odlučuje da li će priznati tu povredu kao povredu na radu ili ne.

 

Specifičnosti ugovora o radu

Ugovor o radu koji reguliše rad od kuće ili na daljinu sadrži i određene specifičnosti. Jedna od njih je i trajanje radnog vremena prema normativima rada. Normativ rada je opšti akt koji poslodavac mora da ima (pravilnik o radu, odluka itd.) koji reguliše kakav je normativ rada. Inspektori rada traže dokument kojim je utvrđen normativ rada. U ovom dokumentu poslodavac navodi radno vreme, kao i koje obaveze se očekuju od zaposlenog i za koji vremenski period i mora biti regulisan opštim aktom. U suprotnom, ako nije regulisano, poslodavac ne može da primeni ni jednu meru prema zaposlenom u slučaju da tvrdi da nije ispunjen normativ rada.

U slučaju da zaposleni tvrdi da nije imao pristup internetu, u Ugovoru o radu mora da stoji kakve se mere tada preduzimaju. Kada zaposleni koristi svoju opremu, mora da postoji u ugovoru i visina nadoknade koju poslodavac isplaćuje zaposlenom. U slučaju da zaposleni koristi privatni automobil u poslovne svrhe, pored cene benzina određuje se i naknada za amortizaciju. Sve gore navedene stavke moraju biti u ugovoru ili je on manjkav.

Sami zaposleni bi trebalo da obezbede prostor za instaliranje opreme u svom domu koji je dovoljan za obavljanje aktivnosti. Pored svih detaljnih informacija koje zaposleni može dobiti od svog poslodavca, ponekad postoje poteškoće obavljanja posla zbog nemogućnosti odvajanja privatnog od poslovnog i uskraćenost razmene informacija sa poslodavcem koje su imali kada su obavljali posao sa radnog mesta.

Zarada zaposlenog koji radi od kuće je u zakonu o radu regulisana na sledeći način:

„Osnovna zarada zaposlenog koji radi od kuće ne može biti utvrđena u manjem iznosu od osnovne zarade zaposlenog koji radi na istim poslovima u prostorijama poslodavca.“