Zapadni Balkan, kao i Zapadna Evropa, i dalje uživa rekordno nisko učešće problematičnih kredita. Ali, kod regulatora, bankara i kompanija specijalizovanih za otkup i prodaju potraživanja, već se pali crvena lampica. Oni očekuju rast „loših pozajmica“ u narednom periodu.
To je poruka učesnika sedmog SEE NPL Foruma. Održan je u beogradskom hotelu Mona Plaza. A prisustvovali su predstavnici centralnih banaka Srbije, Hrvatske i Crne Gore. Zatim, Slovenačkog državnog holdinga i Svetske banke. Potom i kompanija za upravljanje potraživanjima, procenitelja i osiguravajućih kuća.
Direktor Odeljenja za posrednu kontrolu poslovanja banaka u NBS, Uglješa Džambić je istakao sledeće. Počev od usvajanja Strategije za rešavanje problematičnih kredita 2015. godine, pa do nedavnog privremenog ograničenja visine nominalne kamatne stope na stambene kredite, sve aktivnosti centralne banke rezultirale su time da je bruto pokazatelj NPL-ova trenutno blizu istorijskog minimuma. Iznosi 3,17 odsto.
On je dodao i ovo. „Pored toga što smo značajno smanjili nivo problematičnih kredita, koji su nekada dostizali vrednost od oko 400 milijardi dinara, a danas oko 100 milijardi dinara, sačuvano je i visoko pokriće NPL-a ispravkama vrednosti od 60 odsto. Dok je pokriće NPL-a ukupnim ispravkama vrednosti i preko 100 odsto.“
Prema podacima, umanjenju udela NPL-ova najviše je doprinelo ustupanje potraživanja bankarskom i vanbankarskom sektoru. Ona su iznosila oko 350 milijardi dinara. Prosečna naknada za tako ustupljena potraživanja je 37 odsto. Takođe, otpis potraživanja je doprineo umanjenju ukupnog NPL-a za 251 milijardu dinara.
„Sektorska struktura NPL-ova pokazuje da je do promene došlo 2021. godine. Pokazatelj fizičkih lica je 4,35 odsto i veći je od privrednog. A on je 2,51 odsto“, kazao je Džambić.
NBS će, kako je naglasio, i nadalje preduzimati aktivnosti iz svoje nadležnosti. Sve u cilju ublažavanja potencijalnog rasta NPL-ova.
Prognoze kretanja problematičnih kredita nisu pozitivne
Generalna sekretarka Udruženja banaka Srbije, Marina Papadakis je skrenula pažnju na docnju. Podatke o njoj vodi Kreditni biro. Trenutno stanje na dan 31. oktobar na teritoriji Republike Srbije iznosi 2,8 odsto. Kod fizičkih lica, udeo docnje je 2,4 procenta. Kod pravnih lica je tri odsto. Dok je kod preduzetnika 6,1 odsto. Ona je ukazala i na visinu onih potraživanja koja su banke otpisale na osnovu Odluke o računovodstvenom otpisu bilansne aktive banke iz 2017. godine. Ali se nisu odrekle prava na njihovu naplatu.
„Takve obaveze su vredele 9,5 milijardi evra na kraju oktobra. To nije malo. Od toga, problematični krediti pravnih lica čine 92 odsto“, rekla je Papadakis.
Zbog ekonomskih neizvesnosti na globalnom nivou, postoji mogućnost pogoršanja NPL-ova. Što kod svih izaziva pojačan oprez. Zato se beleži pad tražnje za dugoročnim zajmovima kod privrede. Odgovor bankarskog sektora je blago, ali kontinuirano pooštravanje kreditnih standarda.
Viši ekspert za finansijski sektor u FinSAC-u pri Svetskoj banci, Karlis Bauze se slaže. Pale se alarmi kada je reč o signalima da dolazi povećanje na Zapadnom Balkanu. Ali i u Evropi.
Iako je prosečan udeo NPL-ova nizak, udeo Stage 2 pozajmica iznosi 11,9 odsto. Kod njih je veći kreditni rizik od inicijalnog odobravanja. A od posebne važnosti može biti i sledeće pitanje:
- Kako će biti izveden izlazak iz garantnih šema koje su države odobravale tokom pandemije i kasnije?
Međutim, pomoćnik ministra finansija, Ognjen Popović izjavljuje da je naša zemlja u tom kontekstu dokazala rezilijentnost.
„Mi smo trenutno u četvrtoj godini otplate pozajmica. Naši podaci govore da će 99 odsto svih kredita iz garantnih šema biti isplaćeno. Dok su problematični krediti niži od 0,8 odsto godišnje. Bili smo spremni na mnogo veće gubitke„, kazao je Popović.
Ostala zapažanja sa foruma
Nesumnjivo se osećaju pritisci usled sukoba u Ukrajini. A sada i na Bliskom istoku.
Direktor SDH, Matej Pirc kaže da se u Sloveniji udeo NLP-ova kreće oko 1,5 odsto. Ima tendenciju pada. Optimizmu umnogome pomaže solidan privredni rast.
Dok, predsednica Asocijacije kompanija za upravljanje potraživanjima Srbije, Jelena Jović prenosi da se klijenti bore sa inflatornim pritiscima. „Dobijamo puno zahteva za restrukturiranje i odlaganje obaveza. Svi se trude da ih servisiraju na vreme. I to će voditi k rastu NLP-ova ubuduće“, dodaje ona.
Iz ugla AKUPS, ocenila je da je tržište NPL-a u Srbiji nedovoljno aktivno i atraktivno. Tako, pozivajući na njegovu regulaciju, dodatno objašnjava. „Imali smo nekoliko transakcija Agencije za osiguranje depozita. I to je to. Država prodaje, ali banke ne. A ponuda države će se u jednom trenutku iscrpeti.“
Najzad, problematični krediti zahtevaju uvođenje standarda i načina na koji kompanije mogu da se bave njima.
Izvor: https://biznis.rs/
