Porez po odbitku – pet stvari koje pravna lica moraju znati

Prema odredbama Zakona o privrednim društvima, privredno društvo je pravno lice koje obavlja delatnost u cilju sticanja dobiti. Jedna od pravnih formi jeste i društvo s ograničenom odgovornošću (d.o.o.), koje podleže oporezivanju dobiti shodno Zakonu o porezu na dobit pravnih lica.

U skladu sa odredbama ZPDPL i ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, porez po odbitku obračunava se i plaća na prihode koje ostvari nerezidentno pravno lice od rezidentnog pravnog lica. I to po osnovu:

• dividendi i udela u dobiti,
• naknada od autorskog i srodnih prava i prava industrijske svojine,
• kamata,
• naknada od zakupa i podzakupa nepokretnosti i pokretnih stvari na teritoriji Republike Srbije,
• i naknada od usluga istraživanja tržišta, računovodstvenih i revizorskih usluga i drugih usluga iz oblasti pravnog i poslovnog savetovanja, nezavisno od mesta njihovog pružanja ili korišćenja.

Međutim, treba napomenuti da nema poreza na dobit po odbitku na naknade od usluga istraživanja tržišta, računovodstvenih i revizorskih usluga i drugih usluga iz oblasti pravnog i poslovnog savetovanja usled primene UIDO.

U ovom tekstu, detaljno ćemo objasniti porez po odbitku i njegove specifičnosti. Te ćemo kroz konkretne primere dati uputstvo u kojim se slučajevima i na koji način isti obračunava i plaća.

Ostanite sa nama do kraja i saznajte više o ovoj temi.

Porez po odbitku na prihode nerezidentnih pravnih lica po osnovu dividendi i udela u dobiti

Porez na dobit po odbitku od 20% obračunava se i plaća na prihode koje nerezidentno pravno lice ostvaruje od rezidentnog pravnog lica po osnovu dividendi i udela u dobiti. Uključujući i likvidacioni ostatak, odnosno višak deobne stečajne mase, iznad vrednosti uloženog kapitala.

Ukoliko postoji UIDO, može se primeniti i niža stopa. Obično 5-10% za kompanije sa najmanje 25% učešća u kapitalu u periodu od 365 dana. U ostalim slučajevima, 10% ili 15%. Naravno, pod uslovom da su rezidenti države sa kojom je zaključen UIDO i da su stvarni vlasnici prihoda.

A kada se dividende isplaćuju licima iz jurisdikcija sa preferencijalnim poreskim sistemima, primenjuje se zakonska stopa od 20%.

Poreska obaveza nastaje na dan isplate dividende, bez obzira na datum donošenja odluke o isplati. Podnosi se na Obrascu PDPO/S.

Ako se dividende ne isplaćuju u novcu, već ulažu u povećanje osnovnog kapitala, porez se obračunava na dan registracije povećanja kapitala kod Agencije za privredne registre.

Osnovica za obračun poreza po odbitku na dividendu utvrđuje se u zavisnosti od toga da li je iznos dividende određen u neto ili bruto iznosu, tj. zajedno sa uračunatim porezom po odbitku. Ako je dividenda određena u neto iznosu, treba je preračunati u bruto iznos, primenom koeficijenata za odgovarajuću poresku stopu.

Obračun poreza po odbitku na prihode nerezidentnih pravnih lica po osnovu autorskih naknada

Prema ZPDPL i ukoliko UIDO drukčije ne uređuje, porez po odbitku po stopi od 20% obračunava se i plaća na prihode koje nerezidentno pravno lice ostvari od rezidentnog pravnog lica po osnovu naknada od:

• autorskog prava,
• prava srodnih autorskom pravu
• i prava industrijske svojine.

Sve navedene vrste prava spadaju pod zajednički pojam „intelektualna svojina“.

A davanje na korišćenje neko od pomenutih prava intelektualne svojine obično se vrši ugovorom o licenci ili ugovorom o franšizingu. Ukoliko imate bilo kakva pitanja u vezi sa ugovorima, na raspolaganju Vam je naš pravni savetnik.

Autorsko pravo

U većini UIDO koje je potpisala Srbija, autorske naknade regulisane su članom 12.

Shodno ovim ugovorima, država izvora ima pravo na oporezivanje autorskih naknada po beneficiranoj poreskoj stopi. Ona može biti jedinstvena ili različita, zavisno od vrste autorske naknade (5% ili 10%).

Dok se porez po odbitku neće obračunavati u slučaju kada domaća pravna lica (i preduzetnici koji vode poslovne knjige) isplaćuju autorske naknade pravnim licima iz Francuske, Švedske i Švajcarske, ukoliko su, u momentu plaćanja, ispunjeni uslovi za primenu UIDO.

U najvećem broju UIDO, autorske naknade se definišu kao plaćanja bilo koje vrste koja su primljena kao naknada za:

1. korišćenje ili pravo korišćenja autorskog prava na književno, umetničko ili naučno delo, uključujući bioskopske filmove i filmove ili trake za televiziju ili radio (5%);
2. korišćenje ili pravo korišćenja patenta, zaštitnog znaka, nacrta ili modela, plana, tajne formule ili postupka (10%);
3. korišćenje ili pravo korišćenja industrijske, komercijalne ili naučne opreme ili za obaveštenja koja se odnose na industrijska, komercijalna ili naučna iskustva (10%).

Takođe, bitno je razlikovati autorsku naknadu od naknade za uslugu zbog različitog poreskog tretmana.

Ovo praktično znači da autorska naknada predstavlja predmet oporezivanja porezom po odbitku. Dakle, odnosi se na prihode od intelektualne svojine, gde nerezidentno pravno lice omogućava domaćem licu korišćenje svog postojećeg prava i ne zahteva dodatnu aktivnost primaoca prihoda.

Dok je naknada za uslugu predmet oporezivanja samo za specifične usluge (istraživanje tržišta, računovodstvene i revizorske usluge, pravno i poslovno savetovanje) i podrazumeva aktivnost primaoca prihoda.

Prava srodna autorskom pravu

U skladu sa Zakonom o autorskom i srodnim pravima, u prava srodna autorskom pravu spadaju:

• pravo interpretatora,
• pravo prvog izdavača slobodnog dela,
• proizvođača fonograma,
• filmskog producenta,
• proizvođača emisije,
• pravo proizvođača baze podataka
• i pravo izdavača.

Prava industrijske svojine

Najzad, prava industrijske svojine obuhvataju: patente, male patente, dizajne, korisne modele, tehnička unapređenja, nove biljne sorte, topografije integrisanih kola, know-how, te robne i uslužne znakove i nazive porekla proizvoda.

A kao što smo već nagovestili, naknada za njihovo korišćenje smatra se autorskom naknadom i podleže oporezivanju prema članu 40. ZPDPL. S tim u vezi, ako se naknada plaća rezidentu preferencijalne poreske jurisdikcije, poreska stopa iznosi 25%.

S obzirom na to da se po osnovu isplate autorske naknade nerezidentnom pravnom licu, pored poreza po odbitku, plaća i PDV, važno je istaći sledeće. U osnovicu za obračun PDV-a uračunava se i pripadajući porez po odbitku. Dok u osnovicu za obračun poreza po odbitku PDV ne ulazi.

Isto tako, treba razjasniti i da prenos celokupnog prava industrijske svojine predstavlja prodajnu cenu. Imajući ovo u vidu, ona nije predmet oporezivanja porezom po odbitku.

Porez po odbitku na prihode nerezidentnih pravnih lica po osnovu kamata

Prema ZPDPL, porez po odbitku obračunava se po stopi od 20% na prihode koje nerezidentno pravno lice ostvaruje od rezidentnog pravnog lica po osnovu kamata. Osim ako međunarodnim ugovorom o izbegavanju dvostrukog oporezivanja nije drukčije uređeno.

Predmet oporezivanja su kamate po osnovu:

• primljenih zajmova i kredita,
• depozitnih poslova,
• izdatih obveznica
• i drugih dužničkih hartija od vrednosti, koje nisu izdate od strane Republike, autonomne pokrajine, jedinica lokalne samouprave ili Narodne banke Srbije.

Zatezna kamata i vraćanje beskamatnog zajma nisu predmet oporezivanja. Ali jeste iznos kamate koji prodavac (nerezidentno pravno lice) naplaćuje od kupca (domaćeg pravnog lica) po osnovu kupoprodajnog ugovora, u kojem je predviđeno plaćanje cene u ratama sa obračunatom kamatom.

Poreska obaveza nastaje na dan isplate kamata. A u slučaju da se vrši konverzija duga u kapital, ona nastaje na dan registracije prihoda u APR.

Zapravo, povlašćena poreska stopa iz UIDO može da se primeni ako isplatilac poseduje potvrdu o rezidentnosti nerezidentnog pravnog lica na dan isplate kamate. Dok se u slučaju povezanih lica može primeniti samo na iznos kamate ugovoren između nepovezanih lica.

Ona najčešće iznosi 10%. Za Belgiju i Egipat iznosi 15%, a za Belorusiju i Jermeniju 8%. Sa Nemačkom, Finskom, Francuskom, Holandijom i Švedskom, država izvora nema pravo oporezivanja prihoda od kamata. Odnosno, u ovim ugovorima, država primaoca prihoda ima isključivo pravo da oporezuje.

Kada je u pitanju lice iz jurisdikcije sa preferencijalnim poreskim sistemom, porez po odbitku po osnovu kamata obračunava se i plaća po stopi od 25%.

Porez po odbitku na prihode nerezidentnih pravnih lica po osnovu zakupa nepokretnosti i pokretnih stvari

Ukoliko UIDO ne propisuje drugačije, porez po odbitku po stopi od 20% obračunava se i plaća na prihode koje ostvari nerezidentno pravno lice od rezidentnog pravnog lica po osnovu naknada od zakupa i podzakupa nepokretnosti i pokretnih stvari. Samo kada se one nalaze na teritoriji Republike Srbije.

Ako nerezident izdaje nepokretnost u inostranstvu ili pokretnu stvar koja se koristi u inostranstvu, prihodi nisu oporezivi i rezident ne mora da podnosi poresku prijavu.

Porez po odbitku na zakup nepokretnosti obračunava se i plaća na dan isplate zakupnine. Takođe, rezident je obavezan da obračuna PDV na zakupninu, osim ako nerezident nije obveznik PDV-a u Srbiji.

I kod zakupa pokretnih stvari, rezidentni isplatilac obračunava porez po odbitku. A ako se pokretna stvar delom koristi i u inostranstvu, porez se obračunava samo na deo prihoda koji odgovara korišćenju na teritoriji Srbije.

Prihodi od zakupa naučne, industrijske i komercijalne opreme tretiraju se kao autorska naknada, u skladu sa UIDO. Osim u ugovoru sa Hrvatskom, gde se takvi prihodi oporezuju kao dobit od poslovanja.

Na prihode koje ostvari nerezidentno pravno lice iz jurisdikcije sa preferencijalnim poreskim sistemom obračunava se i plaća porez po odbitku po stopi od 25%.

Porez po odbitku na prihode nerezidentnih pravnih lica po osnovu usluga

Nerezidentna pravna lica, ukoliko UIDO drukčije ne reguliše, plaćaju porez po odbitku od 20% na prihode od usluga, kao što su:

1. Istraživanje tržišta. Obuhvata prikupljanje i analizu podataka vezanih za tržište. Usluge reklame i propagande, kao i usluge oglašavanja ne smatraju se uslugama istraživanja tržišta i nisu predmet oporezivanja porezom na dobit po odbitku;
2. Računovodstvene i revizorske usluge. Uključuju sastavljanje i reviziju finansijskih izveštaja, a porez po odbitku obračunava se nezavisno od mesta pružanja usluga;
3. Ostale usluge iz oblasti pravnog i poslovnog savetovanja. Uključuju usluge poreskog savetovanja, advokatske usluge, usluge upravljanja rezidentnim pravnim licem, ali i svaku vrstu davanja saveta i konsultacija u vezi s poslovanjem rezidentnog pravnog lica. Ne obuhvataju održavanje seminara, predavanja, radionica ni usluge posredovanja u prometu dobara i usluga.

U većini UIDO, a shodno ZPDPL, prihodi od usluga tretiraju se kao dobit od poslovanja. To znači da se oporezuju samo u zemlji rezidentnosti preduzeća. Osim ako preduzeće posluje preko stalne poslovne jedinice u drugoj zemlji. U tom slučaju, dobit se može oporezivati i u toj drugoj zemlji. Ali samo do iznosa koji se pripisuje toj stalnoj poslovnoj jedinici.

Isplatioci prihoda obično nemaju obavezu obračuna i plaćanja poreza po odbitku, ukoliko su ispunjeni uslovi za primenu UIDO. Međutim, postoje specifična rešenja u vezi sa tehničkim uslugama u UIDO sa Albanijom, Indijom, Pakistanom i Tunisom.

A kao što smo već pisali, lica iz jurisdikcije sa preferencijalnim poreskim sistemom plaćaju porez po odbitku od 25%.

Zaključak

U ovom tekstu, obradili smo porez po odbitku. Za kraj možemo da sumiramo da 5 celina po osnovu kojih se isti obračunava i plaća jesu:

1. dividende i udeo u dobiti;
2. autorske naknade;
3. zakup i podzakup nepokretnosti i pokretnih stvari;
4. kamate;
5. određene usluge.

Isto tako, možemo da zaključimo da porez na dobit po odbitku zavisi od UIDO i ZPDPL, te da su poreske stope različite.

Za više informacija o ovoj ili bilo kojoj drugoj poreskoj temi, naši stručnjaci za poresko savetovanje dostupni su putem imejl-adrese info.bg@unija.com.