Otvaranje radnje iz radnog odnosa

Tema otvaranja radnje iz radnog odnosa direktno vodi ka postavljanju pitanja „da li se može biti preduzetnik i zaposleni istovremeno?“. U cilju adekvatnog odgovora na ovo pitanje, mora se najpre definisati ko je preduzetnik.

Preduzetnik je fizičko lice koje samostalno obavlja delatnost, a za svoje obaveze odgovara celokupnom imovinom, privatnom i poslovnom. Generalno, ne postoje zakonske prepreke da lice koje je registrovano kao preduzetnik istovremeno bude zaposleno kod drugog poslodavca.

Šta kažu Zakoni

Zakon o privatnim preduzetnicima

Po Zakonu o privatnim preduzetnicima  Službeni glasnik RS, br. 46/91, 53/95 i 35/2002), u članu osam su predviđeni opšti uslovi za obavljanje delatnosti, koji kažu da fizičko lice može osnovati radnju, ako ispunjava sledeće uslove:

1. da ima opštu zdravstvenu sposobnost, ako ovim zakonom za obavljanje određenih delatnosti nije drugačije određeno;
2. da je poslovno sposoban;
3. da mu pravosnažnom sudskom odlukom nije zabranjeno obavljanje određene delatnosti, odnosno da mu pravosnažnim rešenjem o prekršaju nije izrečena zaštitna mera zabrane obavljanja delatnosti, dok traju pravne posledice osude, odnosno mere;
4. da ima opremu i kadrove koji su propisani za obavljanje delatnosti, kao i odgovarajući prostor, osim ako priroda delatnosti, odnosno poslova to ne zahteva.

Zakon o radu

U skladu sa Zakonom o radu (Zakon o radu, Službeni glasnik RS, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 – odluka US, 113/2017 i 95/2018) predviđeni su detaljni uslovi pod kojima lice može zasnovati radni odnos. Prema ovom Zakonu nije zabranjeno zapošljavanje osobe koja je istovremeno i preduzetnik. Isto, Zakon o privrednim društvima (Zakon o privrednim društvima, Službeni glasnik, br. 36/2011, 99/2011, 83/2014, 5/2015, 44/2018, 95/2018 i 91/2019) ne predviđa ograničenja da lice koje je zaposleno kod nekog drugog poslodavca ne može da registruje radnju kao preduzetnik.

Lice koje na svoje ime ima registrovanu preduzetničku radnju može da zasnuje radni odnos sa drugom firmom, odnosno drugim preduzetnikom, privrednim društvom ili drugim privrednim subjektom. I obrnuto, lice koje je u radnom odnosu može da registruje radnju kao preduzetnik.

Zakonska ograničenja

Iako Zakoni, koje smo gore opisali, ne zabranjuju zapošljavanje osobe koja je istovremeno i preduzetnik postoje neka zakonska ograničenja:

1. u Ugovoru o radu koji zaključuje poslodavac sa licem koje želi da se bavi preduzetništvom ili u trenutku sklapanja Ugovora već ima preduzetničku radnju, i
2. kod lica koje je zaposleno u državnom organu.

Prvo, u Ugovoru o radu koji zaključuje poslodavac sa licem koje želi da se bavi preduzetništvom ili već ima radnju kao preduzetnik, mogu se naći odredbe koje predviđaju da zaposleni za vreme rada kod poslodavca ne može samostalno, van delatnosti poslodavca, da se bavi istim poslovima kojima on se bavi. Ova odredba Ugovora se može odnositi na zaposlenog i određeni period nakon prestanka radnog odnosa. Iz ovoga se može videti da zaposlena lica koja žele da registruju radnju kao preduzetnici to mogu učiniti. Svakako moraju da vode računa o ograničenjima na koja su pristali potpisivanjem Ugovora o radu sa poslodavcem kod koga su u radnom odnosu. Ovakve odredbe Ugovora mogu postojati kao klauzula zabrane konkurencije. Za delatnost koja se može obavljati samo uz odobrenje nadležnog organa, radnja se može registrovati po pribavljanju istog.

Sa druge strane, lice koje je zaposleno u državnom organu, u skladu sa unutrašnjim pravilnicima službe, ne sme otvoriti preduzetničku radnju iz radnog odnosa. Recimo, ukoliko se radi u nekoj državnoj službi (na primer, Ministarstvu unutrašnjih poslova, Ministarstvo odbrane, i drugo), otvaranje radnje iz radnog odnosa nije moguće. Što znači, da postojanje preduzetničke radnje može dovesti zaposlenog do otkaza.

Plaćanje troškova državi

Preduzetnik kome je obavljanje samostalne delatnosti dopunska delatnost, plaća manje troškova državi od preduzetnika kome je ona osnovna delatnost. U tom slučaju on neće plaćati doprinos za zdravstveno osiguranje i osiguranje u slučaju nezaposlenosti.

Svaka promena statusa preduzetnika se prijavljuje Poreskoj upravi podnošenjem prijave PPDG – 1R. Prijava se podnosi isključivo elektronskim putem. Podnosi se na portalu ePorezi uz elektronski sertifikat koji se obavezan. Dva slučaja u kome se nadležni organi obaveštavaju su:

1. raskid radnog odnosa sa poslodavcem;
2. zasnovanje radnog odnosa sa osobom kojoj je samostalna delatnost do tog trenutka bila osnovna delatnost.

Socijalno osiguranje

Posledice osnivanja radnje iz radnog odnosa se mogu pronaći i odraziti na prijavu na obavezno socijalno osiguranje i obračun i plaćanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. Obavezno socijalno osiguranje se odnosi i na zaposlena lica i na preduzetnike, odnosno:

1. Zaposleni po osnovu radnog odnosa;
2. Preduzetnici po osnovu samostalne delatnosti.

Kod zaposlenih je poslodavac dužan da ga prijavi na obavezno socijalno osiguranje. Kod preduzetnika je slučaj da se oni samostalno prijavljuju na obavezno socijalno osiguranje. Jedinstevni regstar osiguranih lica vodi Fond za penziono i invalidsko osiguranje (PIO), Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) i Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja (CROSO). Svako lice može imati samo jednu aktivnu prijavu u registru.

Ukoliko postoje lica koja su osigurana po više osnova, kao što su na primer lica koja su preduzetnici i istovremeno zaposleni kod drugih poslodavaca, ona će biti registrovana po osnovu prioritetnog osnova osiguranja. U slučaju radnog odnosa i samostalnog obavljanja delatnosti, prednost u osiguranju se daje radnom odnosu. To znači da će u bazi podataka obaveznog socijanog osiguranja biti prikazana samo prijava koju lice ima kao zaposleni, a ne i prijava na obavezno socijalno osiguranje preduzetnika.

Primer: 

Na primer, ako lice zasniva radni odnos, a već je registrovano kao preduzetnik, onda će u trenutku prijave na obavezno osiguranje po osnovu ugovora o radu biti odjavljeno sa obaveznog osiguranja kao preduzetnik. Na primer, ako lice zasniva radni odnos 01.04.2021. godine, prilikom prijave u sistemu će se registrovati prijava zaposlenog na dan 01.04.2021. godine i odjava preduzetnika na dan 31.03.2021. godine.

Ako lice registruje radnju kao preduzetnik iz radnog odnosa, onda nije moguće da se podnese prijava na obavezno osiguranje za preduzetnika. To je zato što prioritetna prijava i nakon registracije preduzetnika za njega ostaje prijava u svojstvu zaposlenog. Ipak, ako dođe do prekida radnog odnosa poslodavac odjavljuje zaposlenog sa danom prestanka radnog odnosa. Od narednog dana, prioritetni osnov za osiguranje postaje samostalno obavljanje delatnosti. Zbog toga je potrebno da se lice samostalno prijavi kao preduzetnik u bazu podataka obaveznog socijalnog osiguranja.

Prijava i odjava obaveznog socijalnog osiguranja se može izvršiti putem interneta, na portalu croso.rs. Izuzetak je za osiguranike samostalne delatnosti, za koje ova mogućnost još uvek nije implementirana. Preduzetnici svoju prijavu i odjavu obaveznog osiguranja mogu izvršiti na:

• šalterima nadležnih filijala i
• ispostava prema sedištu Fonda penzinog i invalidskog osiguranja ili
• Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.

Koje sve doprinose treba platiti

Po osnovu rada i preduzetničke delatnosti se plaćaju tri doprinosa:

1. Doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje;
2. Doprinos za zdravstveno osiguranje;
3. Doprinos za osiguranje u slučaju nezaposlenosti.

Na obračun socijalnih doprinosa utiču:

1. Doprinos za obavezno socijalno osiguranje;
2. Doprinos za osiguranje u slučaju nezaposlenosti.

Poslodavac plaća:

1. Porez na zaradu;
2. Doprinose za obavezno socijalno osiguranje:
   • PIO doprinos,
   • Doprinos za zdravstveno osiguranje,
   • Doprinos za osiguranje u slučaju nezaposlenosti.

Preduzetnik koji je istovremeno zaposlen kod drugog poslodavca plaća:

1. Porez na zaradu, ako se opredelio za isplatu lične zarade,
2. Doprinose za obavezno socijalno osiguranje
   • PIO doprinos

Kako plaćaju doprinose osiguranici po više osnova

U skladu za Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje (Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, Službeni glasnik RS, br. 84/04, 61/05, 62/06, 5/09, 52/11, 101/11, 7/12, 8/13, 47/13, 108/13, 6/14, 57/14, 68/14, 5/15, 112/15, 5/16, 7/17, 113/17, 7/18, 95/18, 4/19, 86/19, 5/20 i 153/20) članom 12 je uređeno plaćanje doprinosa kada je lice osigurano po više osnova, što podrazumeva obavljanje delatnosti kao dopunske aktivnosti.

Kada osiguranik ostvari prihod po više različitih osnova (na primer, po osnovu radnog odnosa, samostalne delatnosti, ugovora i slično), doprinos za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje se obračunava i plaća po svim tim osnovima. U skladu sa pomenutim Zakonom, plaća se do iznosa najviše godišnje osnovice doprinosa. U ovakvom slučaju plaćanjanje doprinosa za zdravstveno osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti primenjuje se gorenavedeni postupak plaćanja prioritetnog osnova osiguranja.

U slučaju prestanka radnog odnosa, preduzetnik je u obavezi da se prijavi na obavezno socijalno osiguranje. U budućnosti je u obavezi da plaća sva tri doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, a prioritetni osnov osiguranja postaje samostalna delatnost.

Radni staž za lice koje je istovremeno preduzetnik i zaposleni se upisuje po osnovu rada u firmi gde je zaposlen, u suprotnom bi došlo do dupliranja radnog staža, jer se on beleži u danima. Obračun visine penzije podrazumeva iznos plaćenih doprinosa za penzijsko osiguranje po svim osnovama, tako da duple uplate PIO doprinosa tokom rada preduzetnika, odnosno zaposlenog utiču na uvećanje budućeg iznosa penzije za to lice.

Preduzetnici koji imaju paušalnu radnju, a koji su istovremeno zaposleni kod poslodavca, Poreska uprava će u rešenju odrediti samo visinu poreza na prihode i PIO doprinose. Zbog pravilnog obračuna, preduzetnici su u obavezi da informišu Poresku upravu o svom radnom statusu, tj. da su zaposleni kod poslodavca. Informisanje se vrši uz podnošenjem gorepomenute prijave PPDG – 1R.