Računovodstvo je veliko več kot samo številke – je univerzalni jezik posla. Mi ga uporabljamo za pisanje vznemirljivih poslovnih zgodb.

Računovodstvena kuća Unija BG d.o.o.

Bulevar Mihajla Pupina 165 G,
11070 Novi Beograd

Računovodstvena kuća UNIJA XS, d.o.o.

Krilova 1a,
21000 Novi Sad

+381 11 312 12 82

info.bg@unija.com

www.unija.com

More

fb fb fb fb fb
27. октобра, 2021

ONLINE PRODAJA I NAPLATA

Na samom početku ovog  teksta  moramo se složiti sa činjenicom da je do ekspanzije ONLINE prodaje došlo u periodu  kada nas je zadesila korona. Naravno da je i pre „posete“ ovog virusa virtuelna kupovina bila aktuelna, ali ne u ovoj meri kao u protekle dve godine. Iz svog toplog doma i udobne fotelje, sada je uz pomoć par klikova dostupno apsolutno sve.

 U nastavku teksta ćemo proći kroz neka osnovna pitanja, osvrnućemo se i na zakonski deo koji je nezaobilazan.

  1. Dostava i naplata preko interneta

Firme čije se poslovanje/prodaja  bazira putem interneta može slati svoje proizvode na više načina, to su svakako sopstvena vozila za dostavu, kurirske službe, i pošta.

Troškovi isporuke su u većini slučajeva posebno definisani na samom sajtu, nekada oni ulaze u samu cenu robe, a nekada se tretiraju kao zaseban trošak. Ukoliko je u pitanju dostava putem kurirske službe ili pošte, svako od njih ima jasno definisan cenovnik gde su naznačene veličine paketa/pošiljki kao i sama njihova težina.

       2. Potreba za fiskalnom kasom

Ko treba, a ko ne da je ima?

Firme koje su upisane u određeni registar, one koje obavljaju promet dobara na malo i samostalno dostavljaju robu kupcima (sopstvenim vozilom) su dužni da svaku isporuku fizičkim licima evidentiraju kroz fiskalnu kasu.

Ukoliko se roba dostavlja putem pošte ili kurirske službe u tom slučaju firma nije dužna da taj promet evidentira putem fiskalne kase.

Koji zakon ovo pravilo propisuje?

Zakon o fiskalnim kasama („Sl. glasnik RS“, br. 135/2004 i 93/2012)

Odredbom člana 3. st. 1. i 2. propisano je da je lice koje je upisano u odgovarajući registar i koji obavlja promet dobara na malo, odnosno pruža usluge fizičkim licima, dužno da vrši evidentiranje svakog pojedinačno ostvarenog prometa preko fiskalne kase. Obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase postoji i u slučaju kada se usluga pruža fizičkom licu, a naknadu za pružene usluge snosi pravno lice, odnosno preduzetnik, i to nezavisno od načina plaćanja (gotovina, ček, kartica i bezgotovinsko plaćanje).

        Šifra delatnosti oslobođena od fiskalne kase?

Uredbe za koje ne postoji obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase smatra se delatnost iz grupe 47.91 – trgovina na malo posredstvom pošte ili interneta, kao i delatnosti iz oblasti 53 – poštanske aktivnosti.

       Obaveza izdavanja računa?

Kada se prodaja putem interneta obavila ka fizičkm licima prodavac nema obavezu da:

  • izda PDV račun fizičkom licu koje nije PDV obveznik (iako je prodavac u PDV-u),
  • izda fiskalni račun fizičkom licu ako je dostava izvršena putem pošte ili kurirske službe

Obaveza za izdavanje fakture sa svim propisanim podacima i iskazanim PDV-om postoji u slučaju  kada  prodavac koji je obveznik PDV-a proda proizvod kupcu koji je isto obveznik PDV-a.

Račun može biti dostavljen putem mail-a u elektronskoj formi. Svakako se smatra originalom s obzirom na to da je nastao u elektronskom obliku. Štampana verzija je takođe prihvatljiva. Ona predstavlja kopiju izvornog dokumenta.

Podaci koje račun mora da sadrži su sledeći:

  1. naziv ili poslovno ime
  2. adresa i podaci kojima se utvrđuje identitet pravnog lica (PIB, MB)
  3. podaci o prodatoj robi ili pruženoj usluzi
  4. prodajna cena
  5. datum izdavanja računa
  6. specifikacija prodajne cene

  1. Naplata preko interneta i preko platne/kreditne kartice

Prilikom plaćanja robe putem platne/kreditne kartice nakon unošenja podatka sledi provera, a zatim se naplaćuje i skida novac sa kartice.

Banka naplaćuje proviziju od prodavca, i to je zasebna usluga. Prodavcu se prilikom isplate isplaćuje neto iznos. Rok prenosa novca, visina provizije /platne kartice zavise isključivo od banke. Provizija za poslodavca u ovom slučaju predstavlja rashod.

Banka svakako svoje usluge naplaćuje mesečno ukoliko se plaća kreditnom ili platnom karticom. Pravila nisu ista za svakoga. Tu se najviše misli na sam dogovor između prodavca i banke, da li će novac u celosti biti uplaćen na račun prodavca, ili će banka uplatiti iznos sa umanjenom provizijom.

  1. Naplata proizvoda i usluga preko računa

Kod ove vrste naplate stvar je poprilično jednostavna. Uplata se može izvršiti na dinarski račun ukoliko je prodavac iz Srbije ili devizni račun ukoliko je prodavac iz inostranstva. Nakon poslatog dokaza o izvršenoj uplati prodavac je dužan da pošalje robu kupcu.

  1. Naplata pouzećem

Kada se kupac odluči za ovu vrstu plaćanja, dostava se uglavnom vrši putem pošte ili kurirske službe, a sve troškove nakon preuzimanja robe plaća kupac. Dobijeni novac kurir uplaćuje na tekući račun prodavca.

  1. Povraćaj proizvoda naručenih preko interneta

Jedan od odgovora na ovo pitanje može biti i taj da nam se možda iz određenih razloga nešto što poručimo online toliko i ne svidi kada stigne na željenu adresu. Najčešće je to zbog samog “kvaliteta” proizvoda, cene, izgleda uživo i putem sajta. Zakon o zaštiti potrošača nam kao kupcima štiti leđa, dozvoljavajući nam da proizvod vratimo nazad prodavcu u roku od 14 dana od dana preuzimanja.

U ovom slučaju kupac je dužan da napiše izjavu/obrazloženje zbog čega vraća proizvod. Na prodavcu je da nakon primljene izjave u roku od 14 dana vrati novac kupcu. Takođe i troškove poštarine ukoliko je plaćena prilikom preuzimanja, napiše NI obrazac, i vrati robu na stanje. U zavisnosti od dogovora sa prodavcem, dešava se da on sve troškove preuzme na sebe, u ovom slučaju i povratnicu od strane kupca.

 

  1. Pravo na paušalno oporezivanje preduzetnika koji obavljaju prodaju preko interneta

Preduzetnici koji imaju registrovanu delatnost 47.91 Trgovina na malo posredstvom pošte ili interneta, ne mogu biti paušalno oporezivani. Oni imaju obavezu vođenja poslovnih knjiga.

Preduzetnici koji se bave proizvodnjom i prodajom sopstvenih proizvoda, kao i programeri (IT sektor), mogu da ostvare pravo na paušalno oporezivanje.

Prema Zakonu o porezu na dohodak građana pravo na paušalno oporezivanje nema preduzetnik koji:

  • obavlja poslove računovodstva, knjigovodstva, revizorske poslove, poslove poreskog savetovanja, reklamiranje i istraživanje tržišta
  • se bavi trgovinom na veliko i trgovinom na malo, obavlja delatnost hotela i restorana, zatim se bavi finansijskim posredovanjem, kao i aktivnostima u vezi sa nekretninama
  • obavlja poslove u čiju delatnost ulažu druga lica
  • u prethodnoj godini ostvari promet veći od 6.000.000 ili planira da ima veći promet od ovog iznosa
  • ako je evidentiran kao obveznik PDV
  1. Evidentiranje prometa u obrascu KEP (knjiga evidencije prometa) ; Pravilnik o evidenciji prometa („Sl. glasnik RS“, br. 99/2015 i 44/2018 – dr. zakon)

Ovim pravilnikom uređuje se sadržina, oblik, način vođenja i mesto čuvanja evidencije prometa robe. Pravna lica, kao i preduzetnici koji se bave elektronskom trgovinom moraju da vode Obrazac KEP.


Ministarstvu turizma, trgovine i telekomunikacija mora biti prijavljeno mesto na kome se vodi KEP, takođe se  Ministarstvu šalje prijava na propisanom obrascu.

Knjiga evidencije sadrži kolone u koje se upisuju podaci o:

  • rednom broju evidentirane promene
  • datumu evidentiranja promene
  • opisu evidentirane promene
  • iznosu zaduženja
  • iznosu razduženja