3. октобар, 2024

Optimizacija obrtnog kapitala – procena ili pretpostavka?

U današnjem dinamičnom poslovnom okruženju, kompanije moraju stalno da prilagođavaju svoju strukturu kapitala, kako bi održale likvidnost uz istovremeno iskorišćavanje mogućnosti rasta. Jedna od ključnih komponenti efikasnog finansijskog upravljanja je upravljanje obrtnim kapitalom, što nije uvek lako. Ovde se postavlja pitanje: da li se optimalni obrtni kapital može pouzdano izračunati ili je to više stvar procene i nagađanja?

U nastavku pročitajte odgovor naših stručnjaka za savetovanje.

Kompleksnost određivanja optimalnog obrtnog kapitala

Preduzeća se suočavaju sa izazovom brzog prilagođavanja dugoročnog finansiranja promenljivim poslovnim okolnostima. U teoriji, trebalo bi da predvide buduće potrebe za obrtnim kapitalom i da dodaju margine za potencijalne greške u procenama. Međutim, praksa pokazuje da životni vek kompanija nije dovoljno dug da se ove procene zasnivaju na sopstvenim istorijskim podacima.

Prilikom određivanja optimalnog obrtnog kapitala, ključno je osloniti se na bilansne podatke preduzeća. Ali analize pokazuju da i to ne omogućava dovoljnu rezervu kapitala, koja bi bila sigurna i istovremeno ekonomski opravdana.

Struktura kapitala i solventnost

Sve veća količina podataka i napredak u analitičkim tehnikama omogućavaju preciznije praćenje adekvatnosti kapitala preduzeća. Suštinska veza između investitora koji ulažu u kompaniju i operacija koje stvaraju likvidna sredstva često je odraz raspoloživih likvidnih sredstava. Ukoliko su ova sredstva nedovoljna, preduzeće mora da pribegne kratkoročnom finansiranju, što može dovesti do nelikvidnosti.

Sa druge strane, prekomerno likvidna sredstva mogu smanjiti prinos na kapital, što takođe nije optimalno za preduzeće. Stoga je pri planiranju rezerve likvidnosti važno uzeti u obzir uticaj dugoročnih odluka i operativnih faktora poslovanja.

Poslovni rast i obrtni kapital

Poslovni rast je složen fenomen koji se ne može jednostavno predvideti na osnovu istorijskih podataka. Robert Gibrat je, 1931. godine, izneo teoriju da je rast preduzeća proporcionalan njihovoj veličini, što dovodi do normalne distribucije veličine preduzeća. Međutim, empirijski podaci pokazuju da promene obima poslovanja mogu biti nepredvidive. Razlog je taj što na njih utiču mnogi faktori, koji se često raspoređuju po principu zakona moći.

To znači da velike kompanije mogu imati male promene, dok manje kompanije mogu doživeti značajne nalete rasta. Kada predviđamo potrebe za obrtnim kapitalom, moramo biti svesni da su takve promene česte i teško predvidljive.

Upravljanje obrtnim kapitalom je ključni zadatak svake kompanije, ali određivanje optimalnog nivoa ovog kapitala predstavlja veliki izazov. Rizici u poslovnom okruženju i nepredvidivi skokovi u rastu kompanije zahtevaju od kompanija da uključe određene rezerve kada planiraju svoje finansijske potrebe, ali one moraju biti pažljivo osmišljene, jer prevelike rezerve mogu ugroziti profitabilnost.

Pristup koji kombinuje analizu podataka u stvarnom svetu i simulaciju može pomoći da se bolje proceni potreban obrtni kapital, ali savršena tačnost u predviđanjima se ne može postići.

Ukoliko imate dodatna pitanja, obratite nam se putem imejl-adrese info.bg@unija.com.