Obračun zarade nije obična računska operacija, već složen proces o kome mora da brine kvalifikovana osoba. Ovo je jedan izuzetno važan i bitan zadatak svakog poslodavca koji je usko povezan sa njegovim poslovanjem. Sa jedne strane odražava vezu poslodavca i države (obračun i isplata mesečnih poreskih obaveza – plaćanje poreza i socijalnih doprinosa), dok sa druge strane snažno utiče na održavanje poverenja između radnika i poslodavca.
- isplata po osnovu radnog odnosa i
- isplata po osnovu rada van radnog odnosa,
- kao i angažovanje bez prava na zaradu ili naknadu za rad (volontiranje, stručno osposobljavanje, stručno usavršavanje).
Kod svake od ovih kategorija isplata potrebno je voditi računa o specifičnostima obračuna (poreska oslobođenja, posedovanje odgovarajuće dokumentacije za primenu odgovarajućih poreskih oslobođenja, status osiguranja lica prilikom obračuna i primene odgovarajućih stopa doprinosa i slično), kao i o samim specifičnostima i podacima o dokumentu (ugovor) koji je osnova zaključenja posla koji će rezultirati isplatom.
U Srbiji, poslodavci se suočavaju sa birokratskim preprekama prilikom zapošljavanja i čestim izmenama zakona i poreskih propisa. Zakone i propise je potrebno ispratiti i primeniti prilikom obračuna zarada. U vezi sa tim, u zavisnosti od toga o kakvoj se vrsti isplate radi, zavisiće i poreski tretman konkretne isplate. Pa tako, možemo napraviti razliku između:
Pored samog obračuna, potrebno je voditi računa i o obustavama i benefitima zaposlenih (u smislu da sve bude na vreme obračunato i obustavljeno od zarade radnika), isplatama koje nisu direktno vezane za same zarade (izvršavanje mesečne obaveze za invalide), kao i ažurno podnošenje različitih izveštaja nadležnim licima.
Širok opseg stvari o kojima se mora voditi računa prilikom vođenja evidencije o radnicima i obračunu zarada, može usloviti pojavu grešaka. Neki od tih razloga su:
- Neadekvatna evidencija radnog vremena,
- Greške u prikupljanju i obradi prikupljenih podataka,
- Zakonske promene,
- Nedovoljno poznavanje važećeg zakonodavstva i kolektivnih ugovora,
- Nedostatak vremena za implementaciju,
- Problemi sa platnim programom.
Navedeno može dovesti do neispravnog obračuna zarada. Posledično može dovesti do pogrešnih isplata zaposlenima i licima kojim su ove isplate namenjene. U najnepovoljnijem slučaju i do novčanih kazni za netačnu ili kasno podnetu poresku prijavu.
Kao jedan od primera kompleksnosti stavki o kojima se mora voditi računa prilikom obračuna zarada je primer rada od kuće. U poslednje vreme (sa početkom pandemije) radi lakše organizacije procesa rada, mnogi poslodavci su uveli mogućnost rada od kuće. Ali čak i takav rad zahteva obavezu regulisanja tretmana ovog rada, odnosno donošenje Pravilnika o bezbednosti i zdravlju na radu zaposlenih koji rade od kuće. Ovim pravilnikom potrebno je definisati:
- Osnovne karakteristike radnog mesta u kući/domu zaposlenog (rad od kuće se može obavljati samo ako radnici imaju bezbedne uslove za rad – ugrađena oprema za rad, prozračnost osvetljenost prostorije, privatnost i sl.),
- Obaveze, prava i odgovornosti zaposlenog
- Obaveze, prava i odgovornosti poslodavca
- Kontrolne i preventivne mere koje poslodavac treba sprovesti.
Ovakva vrsta rada mora takođe posebno biti predviđena i Ugovorom o radu, kao i deo zarade koji se odnosi na naknadu zaposlenom za korišćenje sopstvenih sredstava (struja, telefon, internet i slično) za rad od kuće.
Pojednostaviti složenost poslovanja i na taj način što više uštedeti vreme i bolje iskoristiti raspoložive resurse (zaposlene i novčana sredstva) su jako bitne odluke svakog poslodavca. Jedan od poteza koji može pomoći u sprovođenu ovih odluka je nesumnjivo prenos obračuna zarada na eksternog saradnika. To treba da bude specijalizovani izvođač za ove poslove, koji može da obezbede tačan, blagovremen, pouzdan i siguran obračun zarada.
Ispravan i transparentan obračun zarada – zadovoljani radnici, zadovoljan poslodavac.
