Sezonsko zapošljavanje, bakšiš i obračun prekovremenog rada

Ugostiteljstvo kao grana industrije pruža širok spektar usluga, ali i samo po sebi ima niz specifičnosti kada su u pitanju zaposleni, radno vreme i prihodi. Obračun zarada u ugostiteljstvu ima svoje posebne izazove. To su pre svega velika fluktuacija zaposlenih, sezonsko angažovanje istih i promenljivo radno vreme.

Novogodišnji praznici, letnji odmori i posete turista posebno tokom zimskih i letnjih meseci, za ugostiteljstvo znače veću potrebu za angažovanjem sezonskih radnik. Zbog tog se podrazumeva veći prekovremeni rad i rad noću, kao rad za vreme praznika. Sve pomenuto otežava poslodavcima u ugostiteljstvu kako ispravnu evidenciju radnog vremena, tako i fer isplatu zaposlenima i raspodelu bakšiša.

Način angažovanja radnika u ugostiteljstvu

Tokom letnjih i zimskih meseci mnogi poslodavci ugostitelji angažuju dodatnu radnu snagu:

• konobare,
• kuvare,
• pomoćno osoblje.

Angažovanje ovih radnika je najčešće ili putem zapošljavanja na određeno vreme ili njihovim angažovanjem kroz ugovore o privremenim i povremenim poslovima.

Ugovor o radu i obračun zarada u ugostiteljstvu

Ugovor o radu u ugostiteljstvu, kao i u drugim delatnostima, se može zaključiti na neodređeno ili određeno vreme. Obzirom na određene periode godine kada se veći broj zaposlenih angažuje u ugostiteljstvu, trenutno ćemo se pozabaviti ugovorima na određeno vreme.

Bitno je napomenuti da zaposleni koji ima ugovor o radu na određeno vreme, ima ista prava iz radnog odnosa kao i zaposleni koji ima ugovor na neodređeno vreme. Razlika je u tome što je kod njega trajanje samog radnog odnosa ograničeno na određeni vremenski period.

Zakon o radu definiše da se ugovor o radu može zaključiti na određeno vreme, za zasnivanje radnog odnosa čije je trajanje unapred određeno postojanjem roka, izvršenjem određenog posla ili zamenom određenog zaposlenog. Unapred se zna da će radni odnos trajati dok traju navedeni razlozi. Maksimalni rok trajanja radnog odnosa na određeno vreme je 24 meseca odnosno 2 godine.

Postoje određeni izuzeci od pravila, odnosno kada rad na određeno vreme može trajati duže od pomenuta 24 meseca:

• zbog zamene privremeno odsutnog zaposlenog, do njegovog povratka na posao;
• zbog rada na  projektu sve do završetka projekta, čak i ako rad na projektu traje duže od 24 meseca;
• zbog rada na poslovima kod novoosnovanog poslodavca;
• kod sklapanja ugovora na određeno vreme sa nezaposlenim licem kojem do ispunjavanja jednog od uslova za starosnu penziju nedostaje najviše 5 godina staža, ugovor o radu na određeno vreme može biti zaključen do ispunjenja uslova za penziju i na period duži od 24 meseca, ali maksimalno na period od 5 godina.

Privremeni i povremeni poslovi u ugostiteljstvu

Privremeni i povremeni poslovi podrazumevaju angažovanje lica od strane poslodavca za poslove koji po svojoj prirodi ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini.

Zaključenje ugovor o privremenim i povremenim poslovima se ne razlikuje u mnogome u odnosu na drugu vrstu ugovora o angažovanju. Ipak ova vrsta ugovora ima neke svoje svojstvenosti. Ugovor o privremenim i povremenim poslovima se zaključuje u pisanom obliku. Potrebno je da sadrži podatke o licu koje se angažuje:

• njegov aktuelan status ( da li je nezaposlen, zaposlen sa nepunim radnim vremenom i sl.),
• vrstu i opis posla,
• način i rok izvršenja posla,
• radno vreme i
• naknadu za rad.

Ugovor o privremenim i povremenim poslovima se može zaključiti za obavljanje poslova:

• iz delatnosti poslodavca 
• i van delatnosti poslodavca.

Ugovor o povremenim i povremenim poslovima može biti zaključen i za obavljene poslova koji su obuhvaćeni sistematizacijom radnih mesta, ali samo radi zamene privremeno odsutnog zaposlenog ili zbog povećanog obima posla, kao što je to slučaj u ugostiteljstvu.

Ko može biti angažovan po ovom osnovu

Kako je već delimično pomenuto, trebalo bi dodatno napomenuti da se ugovor o privremenim i povremenim poslovima može zaključiti sa sledećim osobama:

• nezaposlenim licem,
• zaposlenim licem koje radi nepuno radno vreme i korisnikom starosne penzije,
• licem koje je član omladinske ili studentske zadruge.

Ukoliko je u toku godine na određenom mestu već angažovano neko lice  po osnovu obavljanja privremenih i povremenih poslova, u toj istoj godini ne može biti angažovano ni isto niti novo lice, na osnovu ovog ugovora, obzirom da se radi poslovima koji imaju privremen karakter.

Privremeni i povremeni poslovi  predstavljaju rad van radnog odnosa. To bi značilo da lica koja se angažuju na ovaj način nemaju ista prava kao zaposleni, te samim tim nemaju pravo na:

• godišnji odmor,
• minimalnu zaradu,
• topli obrok,
• regres,
• minuli rad,
• naknadu zarade usled bolesti i sl.

Kod ove vrste ugovora, subote, nedelje, verski i državni praznici računaju se kao neradni dani. Izuzetak je ukoliko se samim ugovorom nije definisao da će angažovano lice raditi tokom navedenih dana. Obzirom da su upravo praznici i vikendi dani kada su lica koja rade u ugostiteljstvu većinom više angažovana, bitno je da obrati dodatna pažnja prilikom zaključenja ugovora o privremenim i povremenim poslovima i da se što tačnije navedu radni dani i sati.

Poslovi koji se obavljaju po osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima, ograničeni su vremenom trajanja. Jesu ograničeni vremenom trajanja, ali ne i količinom rada. To znači da jedno isto lice može raditi i duže od 120 kalendarskih dana, ali na različitim privremenim i povremenim poslovima.

Poreski tretman naknada kod privremenih poslova

Kod ugovora o privremenim i povremenim poslovima naknada se najčešće ugovora u neto iznosu.

S tim da neto iznos naknade može biti niži od neto najniže osnovice. Iz naknade po osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima se plaćaju slične obaveze kao kod ugovora o radu:

• Porez po stopi 10% na osnovicu odnosno bruto naknadu, ali bez umanjenja  za poresku olakšicu;
• Doprinosi na socijalno osiguranje po zbirnoj stopi od 19,9% na teret primaoca naknade i 15,15% na teret isplatioca. Osnovica za plaćanje doprinosa je bruto iznos naknade. Ona ne može biti manja od najniže osnovice za obračun doprinosa, niti veća od najviše osnovice doprinosa.

Radno vreme kao ključni element obračuna zarada u ugostiteljstvu

Radno vreme u ugostiteljstvu je sve samo ne standardno. Za zaposlene u ovoj delatnosti je uobičajeno da rade vikendima, praznicima, noću ili da tokom nedelje rade više od propisanih 40 sati.

Evidencija radnog vremena i prekovremenih sati

Da bi se ispoštovao zakon, kao i sami zaposleni, poslodavci u ugostiteljstvu (naravno i u drugim delatnostima) su u obavezi da vode evidenciju radnog vremena. Ovo uključije i prekovremene sate. U suprotnom može doći do nezadovoljstva zaposlenih, što može uticati na poslovanje poslodavca, lošu reputaciju i generalno sliku u društvu.

Od kraja 2017. godine na snazi je odredba Zakona o radu kojom se poslodavci obavezuju da vode dnevnu evidenciju  prekovremenih sati zaposlenih. Međutim, sam zakon, ne definiše oblik, kao ni sadržinu evidencije o prekovremenom radu.

Prekovremeni rad i obračun zarada u ugostiteljstvu

Prekovremeni rad predstavlja rad koji zaposleni obavlja van svog propisanog radnog vremena. Zakon daje jasne smernice da svaki prekovremeni sat mora biti posebno evidentiran i plaćen, sa uvećanjem od najmanje 26%.

Uobičajena je praksa da se prekovremeni rad uvodi u:

• slučaju iznenadnog povećanja posla ili u
• slučaju kada sam proces rada zahteva dodatno angažovanje zaposlenih.

Bitno je napomenuti da prekovremeni rad ne može da traje duže od 8 časova nedeljno, odnosno zaposleni ne može da radi duže od 12 časova dnevno, uključujući i prekovremeni rad.

Sumirano bi to značilo da zaposleni  tokom jednog meseca, može da radi maksimalno 32 prekovremena sata.

Bitno je napomenuti da zaposlenom koji radi na poslovima sa skraćenim radnim vremenom, ne može se na tim poslovima da odrediti prekovremeni rad.

Kome se NE može odrediti prekovremeni rad?

Prekovremeni rad se ne može odrediti:

• Zaposlenom kojem bi prekovremeni rad pogoršao već narušeno zdravstveno stanje;
• Zaposlenom koji je mlađi od 18 godina;
• Zaposlenoj trudnici ili dojilji.

Kao rezime, za rad koji je duži od punog radnog vremena, zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu i to najmanje u visini od 26% njegove osnovne zarade.

Rad noću i njegov uticaj na obračun zarada u ugostiteljstvu

Zakonom je utvrđeno da se rad može obavljati danju i noću. Ugostiteljstvo je takva delatnost da je rad noću možda i zastupljeniji.

Obzirom da je rad noću naporniji i zahtevniji od rada danju, zaposlenima koji rade noću su omogućena veća prava, kao što je uvećanje zarade za noćni rad.

Šta se smatra noćnim radom?

Noćni rad je rad koji se obavlja u vremenu od 22 časa do 6 sati ujutru narednog dana.

Zakon o radu utvrđuje da zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu za rad noću i to najmanje 26 % od osnovice, ukoliko takav rad već nije vrednovan prilikom utvrđivanja osnovne zarade.

Rad na dan praznika

Zakon o državnim i drugim praznicima Republike Srbije definiše dane praznika u kojima se ne radi.

Ugostiteljstvo je takva delatnost, da njihovi zaposleni imaju najviše posla upravo u danima praznika. Zaposleni u ugostiteljstvu, ali i zaposleni iz drugih delatnosti, koji zbog organizacije i potrebe posla imaju obavezu da rade na dan državnog ili verskog praznika, imaju pravo na uvećanu zaradu za rad na dan praznika. Visina je propisala ugovorom o radu ili opštim aktima poslodavca, ali najmanje u procentu koji je definisan Zakon o radu – odnosno 110% . To praktično znači da zaposleni koji rade na dan praznika imaju pravo na:

• svoju osnovnu zaradu za taj dan – 100%;
• uvećanu zaradu za rad na dan praznika od minimum – 110 %.

Sumirano, to znači da bi zaposleni za rad na državni praznik dobio ukupno 210% od njegove osnovne zarade.

Preraspodela radnog vremena u ugostiteljstvu

Ugostiteljstvo je takva delatnost da poslodavci veoma često vrše preraspodelu radnog vremena.

Kako se vrši preraspodela radnog vremena? Preraspodela radnog vremena se vrši tako da ukupno radno vreme zaposlenog u periodu od šest meseci u toku kalendarske godine u proseku ne može da bude duže od ugovorenog radnog vremena zaposlenog.

Poslodavac donosi odluku o periodu preraspodele radnog vremena. Takođe, kolektivnim ugovorom se može definisati da se preraspodela radnog vremena ne vezuje za kalendarsku godinu odnosno da može trajati duže od 6 meseci,  ali maksimalno 9 meseci.

U slučaju preraspodele radnog vremena, radno vreme zaposlenog ne može da traje duže od 60 časova nedeljno. Preraspodela radnog vremena se ne smatra prekovremenim radom. Za rad prilikom preraspodele radnog vremena zaposleni nema pravo na uvećanu zaradu, već isključivo pravo na slobodne dane.

Kod poslova gde je uvedeno skraćeno radno vreme ne može se vršiti preraspodela radnog vremena.

Ukoliko je nekom zaposlenom radni odnos prestao pre vremena za koje je bilo predviđeno vršiti preraspodelu radnog vremena, poslodavac može zaposlenom za časove rada duže od njegovog ugovorenog radnog vremena ili obračunati i isplatiti kao časove prekovremenog rada ili preračunati te sate u njegovo radno vreme (ugovoreno)  te da ga poslodavac odjavi po isteku tog vremena.

Bakšiš kao deo prihoda u ugostiteljstvu

Termin bakšiša postoji nekoliko stotina godina. Danas, bakšiš predstavlja pre svega izraz zahvalnosti za dobru uslugu. Savremeno doba i tehnologija donose promene  i u kulturu bakšiša. Dok su se nekada ostavljale novčanice ili sitan novac na stolu, danas su ih zamenile kartice i aplikacije.

Bakšiš i njegov poreski tretman u obračunu zarada

Napojnica ili bakšiš predstavlja značajan deo prihoda većine ugostiteljskih radnika. Ipak, ukoliko se isplaćuje preko poslodavca, tretira se kao oporezivi prihod i mora biti uključen u obračun zarade.

Da bi se izbegle nejasnoće u pravnom i poreskom smislu, mnogi ugostitelji uvode interne pravilnike o raspodeli bakšiša. Neki koriste i fiskalne kase koje evidentiraju napojnice. Na taj način, ovaj prihod se može jasno i transparentno prikazati i obračunati u skladu sa zakonom.

Digitalne platforme za napojnice u ugostiteljstvu

Postoje i drugi načini evidentiranja i primanja bakšiša. Prateći inovacije i nova savremenija rešenja (savremene tehnologije i razvoj novih programskih rešenja), postoje firme vlasnici platforme koja je upravo namenjena ugostiteljskoj delatnosti – restoranima, kafićima, barovima i hotelima. Zapravo platforma nema primenu samo u ugostiteljstvu već i u svim delatnostima gde je moguće dati bakšiš odnosno napojnicu.

Platforma predstavlja inovaciju u smislu mogućnosti da kupci određenih proizvoda ili korisnici različitih usluga mogu putem platforme i svoje platne kartice dati bakšiš konobaru ili nekom drugom licu čijom su robom ili uslugom zadovoljni.

Platforma funkcioniše po principu da  primalac napojnice (konobar ili drugo zaposleno lice u ugostiteljstvu) formira svoj nalog na platformi i dobija personalizovani QR kod, dok korisnici usluge odnosno davaoci bakšiša daju isti putem QR koda ili POS terminala.

Kako to funkcioniše u praksi?

Prilikom davanja bakšiša ili napojnice putem QR koda, davalac napojnice skenira QR kod koji ga direktno preusmerava na nalog primaoca bakšiša, i unosi iznos napojnice, zatim unosi podatke svoje platne kartice i potvrđuje plaćanje.

U slučaju davanja bakšiša putem POS terminala, zadovoljni davalac bakšiša bira opciju da ostavi bakšiš primaocu i unosi iznos bakšiša i vrši direktno plaćanje putem svoje platne kartice. Koji god od ova dva načina da je odabran, iznos same napojnice se direktno uplaćuje na račun primaoca napojnice s tim da primalac u našem primeru konobar ima obavezu plaćanja određene provizije vlasniku platforme.

Zanimljivo je da u ovom slučaju jedini vlasnik same napojnice je konobar odnosno primalac napojnice, dok ugostiteljski objekat i njegov vlasnik ne dobija nikakav iznos napojnice.

Ko plaća i koji porez?

Vlasnik platforme za ostvarenu zaradu od provizije, plaća porez na ostvarenu dobit.

Fizičko lice, primalac napojnice – konobar, je ovde poreski obveznik koji  je dužan da plati porez na druge prihode. Osnovica poreza na drugi prihod je bruto prihod umanjen za normirane troškove u visini 20%. Porez na dohodak građana na druge prihode se plaća po stopi od 20%. Sama poreska obaveza se utvrđuje sistemom samo oporezivanja, a  podnošenje poreske prijave (Obrazac PP OPO) i plaćanje je u roku od 30 dana od dana primanja prihoda.

Zašto je pravilno vođen obračun zarada u ugostiteljstvu ključan

Obračun zarada u ugostiteljstvu nije ni malo jednostavan zadatak, ali uz dobar sistem i poštovanje zakonskih normi, moguće je obezbediti istovremeno zadovoljstvo zaposlenih i sigurnost za poslodavce. Praćenje novina i korišćenje savremenih softverskih alata, kojima se postiže smanjenje grešaka i utrošak viška vremena, pri tom uz  potpunu transparentnost, preciznost i pravnu usklađenost, sve daje osnov i garancija za dugoročan uspeh svakog ugostiteljskog objekta.

Autor teksta: Biljana Gligorijević, Team Leader Payroll

Najčešće postavljena pitanja