Trudni ste! Čestitamo! Ne brinite! Predstoje vam lepi i najlepši dani! I puno pitanja. Mi smo tu da rešimo neka. Obračun trudničkog bolovanja jedno je od najčešćih pitanja sa kojim se žene susreću nakon otvaranja bolovanja tokom trudnoće. Pravo na naknadu zarade, način obračuna, kao i uloga poslodavca i RFZO-a, jasno su uređeni zakonima Republike Srbije. Na žalost svakodnevno se u našoj praksi susrećemo da ova pitanja izazivaju nedoumice. Zato je važno razumeti kako se utvrđuje visina naknade i od čega ona zavisi.
Obračun trudničkog bolovanja – osnovne informacije
U skladu sa Zakonom o radu, i Zakonom o zdravstvenom osiguranju propisano je pravo svake žene koja ostane u drugom stanju, a koja je u radnom odnosu:
- kod poslodavca,
- svaka preduzetnica,
- samostalna umetnica,
- javni beležnik ili javni izvršitelj,
da može otvoriti trudničko bolovanje na početku trudnoće u trajanju od 30 ili više dana. Ovo se može uraditi usled komplikacija ili bolesti u vezi sa održavanjem trudnoće.
Isplata naknade i uloga poslodavca i RFZO-a
Na osnovu otvorenog trudničkog bolovanja isplaćuje se naknada za vreme privremene sprečenosti za rad. Tokom prvih 30 dana bolovanja, naknadu zarade isplaćuje poslodavac iz svojih sredstava.
Produženje trudničkog bolovanja i lekarska komisija
Ukoliko je potrebno produženje bolovanja nakon isteka 30 dana, zaposlena se upućuje na lekarsku komisiju. Upućivanje vrši izabrani ginekolog isključivo u državnoj zdravstvenoj ustanovi. Lekarska komisija kao stručno-medicinski organ procenjuje opravdanost i potrebu daljeg produžetka trudničkog bolovanja.
Dokumentacija tokom trajanja trudničkog bolovanja
Nakon otvaranja trudničkog bolovanja izabrani lekar-ginekolog iz državne ustanove, izdaje potvrdu o otvaranju bolovanja koju trudnica dostavlja svom poslodavcu.
Na kraju svakog kalendarskog meseca lekar izdaje dokaz o privremenoj sprečenosti za rad, odnosno doznake za taj mesec. Trudnica je dužna da ove doznake dostavi svom poslodavcu radi obračuna naknade zarade.
Poslodavac podnosi filijali RFZO-a (Republički fond za zdravstveno osiguranje) zahtev za isplatu naknade zarade uz propisanu dokumentaciju. Ovaj postupak se sprovodi počev od 31. dana trudničkog bolovanja.
RFZO isplaćuje obračunate naknade najkasnije u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva za refundaciju sredstava. Isplata se vrši isključivo na namenski račun poslodavca za bolovanja, koji ne podleže blokadi.
Kako se vrši obračun trudničkog bolovanja
Prilikom utvrđivanja visine naknade, obračun trudničkog bolovanja zasniva se na prosečnoj zaradi koju je zaposlena ostvarila u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad.
Šta ulazi u obračun trudničkog bolovanja
U obračun ulaze:
- osnovna zarada,
- uvećanja,
- stimulacije i
- druga primanja po osnovu radnog odnosa.
Određene naknade i pomoći se izuzimaju u skladu sa zakonom.
Naknada zarade za vreme trudničkog bolovanja obračunava se na osnovu prosečne zarade koju je zaposlena ostvarila u prethodnih 12 meseci, pre meseca u kojem je nastupilo bolovanje. Ukoliko zaposlena nije bila u radnom odnosu svih 12 meseci, za nedostajuće mesece u osnov za izračunavanje proseka uzima se bruto minimalna zarada.
U obračun ulazi:
- osnovna zarada ,
- sva primanja po osnovu ugovora o radu (npr.topli obrok , regres),
- zatim deo zarade za radni učinak (stimulacije) i
- uvećana zarada (praznik, prekovremeni rad, noćni rad, minuli rad),
- zatim bonusi,
- nagrade na osnovu uspeha poslodavca.
U obračun ne ulazi:
- učešće u dobiti,
- jubilarne nagrade,
- solidarna pomoć,
- putni troškovi,
- troškovi službenog putovanja u zemlji i inostranstvu,
- naknada smeštaja i ishrane za rad i boravak na terenu,
- naknade pogrebnih usluga,
- naknade na osnovu povrede na radu li profesionalnog oboljenja.
Obračun trudničkog bolovanja i koeficijent zarade
Ukupan zbir za 12 meseci deli se sa ukupnim brojem sati i na osnovu toga dobija se koeficijent za obračun.
Obračun i isplata ne može biti ispod minimalne zarade odnosno naknade koja je Zakonom propisana.
Ako je zarada veća od maksimalne osnovice doprinosa, uzima se maksimalna osnovica.
Takođe, ukoliko zaposlena nije radila i nema isplaćenu zaradu za 12 meseci, uzima se propisana minimalna zarada za te mesece.
Iznos neto/bruto naknade za trudničko bolovanje neće biti isti svakog meseca. Razlog tome je što se dobijeni koeficijent množi sa brojem sati u mesecu ( a sati se razlikuju i mogu biti 160 ,168, 176, ili 184).
Naknada zarade za preduzetnice, javne izvršitelje, beležnike i samostalne umetnice obračunava se na osnovu prosečne mesečne osnovice na koju je plaćen doprinos za obavezno socijalno osiguranje, osnovice koja je utvrđena prema periodu u kojem su bile osigurane. Za mesece koji ulaze u osnov za naknadu zarade u kojima nisu obavljale delatnost, uzima se najniža propisana mesečna osnovica doprinosa.
Visina naknade zarade za trudničko bolovanje iznosi 100% od osnova za naknadu zarade.
Kada se završava trudničko i otvara porodiljsko bolovanje
Kod obračuna naknade za trudničko bolovanje posle tri meseca radi se usklađivanje koeficijenta sa zvanično objavljenom prosečnom zaradom u Republici Srbiji, i tako u svakom narednom mesecu do otvaranja porodiljskog bolovanja.
Više o koficijentu plate možete pročitati u našem tekstu: Koeficijent plate – kako se obračunava vaša plata.
Trudničko bolovanje treba zaključiti najkasnije do 28 dana pre termina porođaja tj. tada se otvara porodiljsko bolovanje a može se otvoriti i 45 dana pre termina porođaja.
Zaključak
Razumevanje propisa i postupka koji se primenjuju prilikom ostvarivanja prava na naknadu od suštinskog je značaja za finansijsku sigurnost trudnice. Pravilan obračun trudničkog bolovanja obezbeđuje da se naknada isplaćuje u punom zakonskom iznosu i u propisanim rokovima, čime se trudnicama omogućava bezbrižniji period do otvaranja porodiljskog bolovanja.
Znamo da je razuvemanje obračuna trudničkog bolovanja komplikovano. Znamo da je obračun zarada za vašu kompaniju važan. Zato budite slobodni da kontaktirate sa nama ukoliko je obračun zarada polje na kome želite da radite i u kome želite da unapredite svoje procese.
Najčešće postavljenja pitanja
Kako se vrši obračun trudničkog bolovanja u Srbiji?
Obračun trudničkog bolovanja vrši se na osnovu prosečne zarade koju je zaposlena ostvarila u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupilo bolovanje. Obračun proseka se razlikuje odnosu na period do 30 dana i preko 30 dana. U prosek do 30 dana ulaze: osnovna zarada, regres, topli obrok, zatim deo zarade za radni učinak (stimulacija), bonusi, uvećanje zarade (praznik, prekovremeni rad, noćni rad, minuli rad), nagrade na osnovu uspeha poslodavca, dok se određene naknade (za privremenu sprečenost za rad, godišnji odmor, plaćeno odsustvo….)izuzimaju u skladu sa zakonom. U obračun proseka preko 30 dana ulaze: osnovna zarada ,sva primanja po osnovu ugovora o radu (npr. topli obrok , regres), zatim deo zarade za radni učinak (stimulacije) i uvećana zarada (praznik, prekovremeni rad, noćni rad, minuli rad), zatim bonusi, nagrade na osnovu uspeha poslodavca, naknade zarade za period privremene sprečenosti za rada, godišnjeg odmora, plaćenog odsustva…
Ko isplaćuje naknadu zarade tokom trudničkog bolovanja?
Tokom prvih 30 dana trudničkog bolovanja naknadu zarade isplaćuje poslodavac iz sopstvenih sredstava. Počev od 31. dana, poslodavac podnosi zahtev RFZO-u, koji vrši refundaciju sredstava na namenski račun poslodavca. Takođe, poslodavac može se odlučiti da ne vrši isplatu naknade unapred zaposlenoj pa da onda refundira od RFZO-a, već da odmah podnese potrebnu dokumentaciju RFZO, a da po uplati naknade od strane RFZO izvrši obračun i prenos naknade zaposlenoj trudnici. Ali kod ove opcije treba imati na umu da ovo prouzrokuje kašnjenje isplate zaposlenoj jer obrada i uplata sredstava od RFZO mogu kasniti.
Potrebno je da poslodavac ima otvoren kod banke namenski račun za bolovanje.
Da li je visina naknade tokom trudničkog bolovanja uvek ista?
Ne, iznos naknade tokom trudničkog bolovanja može se razlikovati iz meseca u mesec. Razlog je što se obračun zasniva na koeficijentu koji se množi sa brojem radnih sati u mesecu, a broj sati nije isti svakog meseca, a sati se razlikuju i mogu biti 160 ,168, 176, ili 184.
Koeficijent se dobija tako što se ukupan zbir za 12 meseci deli se sa ukupnim brojem sati i na osnovu toga dobija se koeficijent za obračun.
Šta ako zaposlena nije radila svih 12 meseci pre bolovanja?
Ukoliko zaposlena nije bila u radnom odnosu svih 12 meseci, za mesece u kojima nije ostvarila zaradu u obračun se uzima bruto minimalna zarada propisana zakonom. Na taj način se obezbeđuje zakonski minimum naknade.
Ukoliko je zaposlena u pomenutom periodu radila kod više poslodavaca, uzima se prosek primanja svih poslodavaca kod koji je radila u period od 12 meseci pre otvaranja trudničkog bolovanja.
Koliki procenat zarade se isplaćuje tokom trudničkog bolovanja?
Visina naknade zarade tokom trudničkog bolovanja iznosi 100% od osnova za obračun. To znači da trudnica ima pravo na punu naknadu u skladu sa prosečnom zaradom i važećim propisima, za razliku od običnog bolovanja radi bolesti koje iznosi 65% od osnova za obračun.
