Pitanje poreskog tretmana naknade za neiskorišćeni godišnji odmor koju poslodavac isplaćuje u slučaju prestanka radnog odnosa bilo je sporno više od dve godine. Naime, postojala su različita tumačenja o tome da li je ta naknada predmet oporezivanja, a ako jeste – da li ima karakter zarade ili drugog prihoda.
Prema odredbi člana 76. stav 1. Zakona o radu, u slučaju prestanka radnog odnosa, poslodavac je dužan da zaposlenom koji nije iskoristio godišnji odmor u celini ili delimično, isplati novčanu naknadu umesto korišćenja godišnjeg odmora, u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, srazmerno broju dana neiskorišćenog godišnjeg odmora. Odredbom člana 76. stav 2. Zakona o radu, propisano je da ova naknada ima karakter naknade štete, s tim da nije precizirano o kakvoj šteti je reč. S druge strane, odredbama člana 105. Zakona o radu, propisano je da se zaradom smatraju sva primanja iz radnog odnosa osim onih koja su navedena u tom članu. Pri tom, među primanjima koja nemaju karakter zarade, nije navedena naknada za neiskorišćeni godišnji odmor iz člana 76. Zakona o radu.
Suština Mišljenja Ministarstva finansija i Ministarstva za rad je da novčana naknada za neiskorišćeni godišnji odmor predstavlja primanje zaposlenog koje ima karakter zarade. Na ovo primanje obračunava se i plaća porez na zarade i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje, na osnovicu koju čini iznos novčane naknade kao bruto kategorije koja u sebi sadrži porez i doprinose koji se plaćaju iz zarade.
