Na redovnom predstavljanju Izveštaja o inflaciji, guvernerka Jorgovanka Tabaković izjavila je sledeće. Međugodišnja inflacija se nalazi na silaznoj putanji od aprila. A u poslednja tri meseca, njen nivo je i niži od projekcije Narodne banke Srbije. U oktobru je dostigla 8,5 odsto.
Prema blago revidiranoj projekciji NBS, u ovoj godini, inflacija bi trebalo da iznosi 12,5 odsto. Dok se u narednoj godini očekuje prosečan rast cena od 4,6 odsto. Isto tako, optimističnija je i procena rasta BDP-a, koji treba da postigne oko 2,5 odsto.
Usporavanje inflacije u oktobru i povratak na jednocifreni nivo, rezultat je nižih cena hrane, ali i onih u okviru bazne inflacije. Odnosno, indeksa potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta. Kako je Tabaković rekla, one su usporile rast na 7,3 odsto međugodišnje.
Na konferenciji za medije, guvernerka je poručila i ovo. „Prema našoj novoj projekciji, krajem ove godine, međugodišnja inflacija će se spustiti na nivo od oko osam odsto. Zatim će se, najverovatnije sredinom naredne godine, vratiti u granice cilja. A potom će nastaviti da usporava, približavajući se centralnoj vrednosti cilja krajem 2024. godine. Što je tri odsto.“
Oglasio se i direktor Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku NBS, Savo Jakovljević. Kazao je da se u avgustu očekivalo da će prosečna inflacija u ovoj godini biti 12,7 odsto. A u sledećoj 4,4 procenta. Sada je promenjeno u 12,5 odsto u tekućoj i 4,6 odsto u narednoj godini.
„U prvom tromesečju 2024. godine, očekujemo prosečan rast cena od 6,2 odsto. U prilog tome ide i očekivano kretanje cena hrane“, istakao je Jakovljević.
Rast BDP-a u 2023. godini vođen izvozom
Rast bruto domaćeg proizvoda je, prema rečima guvernerke, u trećem tromesečju ubrzao na 3,5 odsto međugodišnje. To je iznad ranijih očekivanja centralne banke.
„Imajući u vidu povoljna kretanja, sada projektujemo da će privredni rast u celini iznositi 2,5 odsto. Za razliku od toga, projekcija se ranije kretala u koridoru od dva do tri odsto. Ali bliže donjem kraju raspona“, podsetili su.
Za takvo poboljšanje je odgovoran neto izvoz. Ove godine do septembra, beležio je visoke stope rasta.
Trajković je dodao da će u 2023. godini vrednost izvoza stići do 41 milijarde evra. Kao i da je kuriozitet da će četiri oblasti koje pripadaju uslužnom sektoru imati veću cenu izvoza nego poljoprivreda. To su IT, poslovne usluge, transport i turizam.
Izvor: https://biznis.rs/
