13. јула, 2019

Poreska optimizacija – kako da je sprovedete i uštedite [+ konkretni primeri]

Kada je reč o ovoj optimizaciji poreza, često se citira stav jednog sudije američkog Vrhovnog suda:

„Svako može organizovati svoje poslove tako da mu porezi budu što je moguće niži; niko nije obavezan da izabere ponašanje koje bi se najviše isplatilo Ministarstvu finansija; ne postoji čak ni patriotska dužnost da neko uveća svoje poreze.“

Međutim, od izuzetne je važnosti da se pri ostvarivanju poslovnih ciljeva ne gubi iz vida poštovanje propisa i namere Zakona.

Poreska optimizacija predstavlja traženje i identifikovanje zakonskih okvira kojima će se poreski optimizovati celokupno poslovanje. Reč je o sveobuhvatnoj analizi finansijske situacije (finansijskih planova) koja se dovodi u ravan sa najboljim mogućim poreskim rešenjem.

Poreska optimizacija je praćena uporednom analizom pravnog, finansijskog i računovodstvenog aspekta, i kao što se može zaključiti, često zahteva saradnju više sektora.  Zahteva podršku administracije, operativnog sektora, dokumentovanje i praćenje realizacije.

Da biste kao obveznik izbegli nezakonito ili nelegalno umanjenje poreza, i da biste iskoristili mogućnost za smanjenje poreskih obaveza u okviru zakona, neophodno je dobro poznavanje i tumačenje poreskih, i drugih propisa u vezi sa poreskim propisima.

Sve ovo deluje kao mnogo posla i nameće se pitanje isplativosti. Međutim, pronalaženje spoljnih izvora finansiranja je često težak posao koji se završi obraćanjem banci i odobravanjem kredita sa skupim kamatama.

Poresku optimizaciju bi trebalo posmatrati kao isplativije rešenje na duge staze i kao svojevrsno ulaganje u poslovnu/poresku edukaciju. Jednom stečeno znanje vrlo verovatno može koristiti i za neki budući projekat ili poslovni model.

Načini poreske optimizacije

Izbor oblika ulaganja

Jedna od najčešćih dilema koju pojedinac ili privredni subjekt ima, a koja je u direktnoj vezi sa izborom optimalnog poreskog rešenja, jeste upravo izbor oblika ulaganja. U narednim primerima ćete videti koliki je značaj izbora odgovarajućeg oblika ulaganja.

Primer poreske optimizacije 1

Privredno društvo Osnivač ima nameru da osnuje drugo privredno društvo Novoosnovano, i za početak poslovanja Novoosnovanom privrednom društvu je potrebno 10.000.000,00 dinara. Osnivač ima poreske gubitke od 1.500.000,00 dinara koje može da iskoristi još samo u tekućoj i narednoj godini. Osnivač planira dobit od 1.000.000,00 dinara.

Novoosnovano društvo u narednoj godini ostvaruje dobit od 5.000.000,00 dinara.

Dilema je da li iznos od 10.000.000,00 dinara uložiti kao osnivački kapital ili kao zajam sa kamatnom stopom od 5% godišnje.

primer poreske optimizacije

 

primer-poreske-optimizacije

Iz prethodnog primera se mogu videti poreske obaveze koje proizilaze iz izbora određene odluke. Sada je na rukovodstvu da izabere odgovarajući oblik prema ciljevima koje žele da ostvare (veća/manja dobit, manji porez na dobit…) .

Izbor oblika organizovanja

Po učestalosti javljanja, druga po redu je dilema da li osnovati Ogranak ili DOO. Za donošenje najbolje odluke potrebno je poznavati specifičnosti oba oblika. Specifičnosti DOO su generalno poznate, te ćemo navesti specifičnosti Ogranka:

Specifičnosti ogranka

  • Ogranak nije pravno lice, ali ima pravni identitet
  • Ogranak je izdvojeni organizacioni deo društva koje ga je osnovalo
  • Nema osnovni kapital
  • Podleže oporezivanju porezom na dobit
  • Ne primenjuju se odredbe člana 40 Zakona o porezu na dobit (porez po odbitku na dividende, kamate, autorske naknade,…)
  • Primenjuju se odredbe člana 20 Zakona o porezu na dobit – troškovi kamata i autorskih naknada isplaćenih nerezidentnom matičnom licu ne priznaju se kao trošak.

 

Primer poreske optimizacije 2

Osnivač iz Velike Britanije ima nedoumicu da li da u Republici Srbiji osnuje Ogranak ili DOO. Osnivač bi tom Ogranku/DOO stavio na raspolaganje korišćenje softvera u vrednosti od 3.000.000,00 godišnje.

 

primer-poreske-optimizacije

Iz ovog primera vidimo primenu odredaba člana 20 i člana 40 Zakona o porezu na dobit: Ogranak nema obavezu obračunavanja i plaćanja poreza po odbitku, i ukoliko bi se Osnivač odlučio da osnuje Ogranak, poreska ušteda bi predstavljala iznos poreza po odbitku koji bi bio obračunat da su se odlučili za osnivanje DOO.

Primer poreske optimizacije 3

Osnivač iz Nemačke u R. Srbiji ima osnovan Ogranak i DOO (100% učešća). DOO iz Srbije je ostvarilo dobit od 5.000.000,00 dinara i želi da tu dobit isplati osnivaču.

Porez koji bi u ovom slučaju DOO morao da plati iznosi 15% (stopa poreza na dividendu iz UIDO sa Nemačkom) što je 750.000,00 dinara, i osnivaču bi isplatio neto iznos od 4.250.000,00 dinara.

Međutim, Ogranak se obavezao da DOO-u izvrši određene usluge, što je i učinio. Ugovoreni posao vredi 4.500.000,00 dinara, što je i iznos koji je Ogranak fakturisao DOO-u. Ovim je dobit DOO smanjena za 4.500.000,00, pa je samim tim smanjen i iznos neto dobiti i poreza na dividendu.

S druge strane, dobit od 4.500.000,00 se transferisala u Ogranak. Ogranak sada može celokupnu dobit da isplati Osnivaču, bez plaćanja ikakvog poreza. Porez na 4.500.000,00 iznosi 675.000,00 din što predstavlja iznos ušteđenog poreza.

U ovom primeru je jasna mogućnost poreske uštede putem usklađivanja sa poreskim zakonima. Međutim, otvara se pitanje rizika ovakve odluke. Shodno načelu fakticiteta, poreski organi mogu ovakvu transakciju smatrati simulovanim poslom, a posledice takvog tretmana su zaista ozbiljne.

Zajmovi

Jedan od čestih načina dolaženja do sredstava za finansiranje među povezanim pravnim licima je odobravanje zajmova. Iz primera u nastavku može se lako doneti odluka o tome koja je opcija povoljnija: odobravanje zajma sa kamatom ili bez kamate.

Primer poreske optimizacije 4

Društva MM i AA su povezana pravna lica. Društvo MM je odlučilo da društvo AA odobri zajam u iznosu od 10.000.000,00 dinara, ali ima dilemu da li da odobri zajam bez kamate ili sa obračunatom kamatom od 5,84%. Dobit društva MM je 1.000.000,00 din. Dobit društva AA je 2.000.000,00 dinara.

primer-poreske-optimizacije

primer-poreske-optimizacije

Iz primera vidimo da je u i slučaju da se odluče da odobre zajam sa kamatom, i bez kamate poresko opterećenje 450.000,00 dinara. Međutim, različita je struktura oporezive dobiti, što kada se uzmu i ostali parametri važni za obračun poreza na dobit, može biti presudno (npr. da li je sopstveni kapital pozitivan ili negativan).

Optimizacija PDV-a

U praksi se često dešava da, u cilju uspostavljanja poslovne saradnje, prodavac kupcu daje poslovne uzorke, reklamni materijal ili druge poklone.

Reklamni materijal i pokloni manje vrednosti

Nesporno je šta se smatra reklamnim materijalom.

Međutim, važno je poznavati i ostale kriterijume. Pravilnikom o utvrđivanju šta se smatra uzimanjem i upotrebom dobara, drugim prometom dobara i pružanjem usluga, bez naknade, kao i o utvrđivanju uobičajenih količina poslovnih uzoraka, reklamnim materijalom i drugim poklonima manje vrednosti, definisano je šta se smatra uobičajenom količinom poslovnih uzoraka, reklamnog materijala i drugih poklona manje vrednosti.

Jedan od važnijih kriterijuma jeste pojedinačna tržišna vrednost dobra, a to je vrednost manja od 2.000,00 dinara. Ukupna vrednost reklamnog materijala i drugih poklona manje vrednosti ne može biti veća od 0,25% ukupnog prometa poreskog obveznika u tom poreskom periodu.

Uzevši u obzir da dolazi kraj godine, vreme poklanjanja, važno je voditi računa i o načinu na koji se to poklanjanje sprovodi jer, u suprotnom, poklanjanje može koštati više nego što je planirano. Pravilnim poreskim planiranjem se može izbeći dodatno oporezivanje reklamnog materijala i poklona.

Sopstvena potrošnja

Ovim Pravilnikom je objašnjeno i da se uzimanje dobara koja su deo poslovne imovine poreskog obveznika za potrebe osnivača, vlasnika, zaposlenih ili drugih lica smatra sopstvenom potrošnjom. Pod sopstvenom potrošnjom se podrazumeva i manjak (osim manjka koji se može pravdati višom silom ili na neki drugi propisan način).

Svaki promet koji se podvede pod termin »sopstvena potrošnja« je oporeziv.

Sopstvenom potrošnjom ne smatra se uzimanje dobara za poslovne svrhe.

Najčešći primer na koji se u praksi nailazi su troškovi izazvani nastalim manjkom u nekom npr. veleprodajnom objektu. Na utvrđeni manjak se u većini slučajeva mora platiti PDV. Poreski organ može ovaj manjak u toku poreske kontrole tretirati kao uzimanja poslovne imovine od strane osnivača, vlasnika, zaposlenih ili drugih lica. Ovo vodi obračunu dodatnih poreskih obaveza (obaveza iz oblasti poreza na zarade i pratećih doprinosa), na ovo se dodaju i novčane kazne propisane od strane poreskih organa.

Pouzdan računovodstveni servis će prepoznati sve rizike i pomoći će Vam da ih otklonite. Da bi računovodstveni servis mogao da pomogne, bitno je da im se obratite na vreme.

Ukoliko nameravate npr. sprovođenje popisa, potrebno je konsultovati računovodstveni servis kako biste se upoznali sa rokovima, obavezama koje proističu iz efekata utvrđenih popisom, načinima sprovođenja popisa…

Računovodstveni servis će vas na taj način blagovremeno uputiti u načine na koji je potrebno dokumentovati stvarno stanje, koji su slučajevi u kojima se ne plaća porez, ili  postoji mogućnost umanjenja obaveze plaćanja.

Ukoliko im se obratite nakon što je popis odrađen, dokumentacija u vezi sa tim sastavljena, u tom slučaju, računovodstvenom servisu ne preostaje ništa drugo nego da kroz računovodstvenu evidenciju sprovedu utvrđene promene.

Optimizacija poreza i doprinosa na zarade

Republika Srbija često, na različite načine stimuliše zapošljavanje, a vrste podsticaja su zaista različite. Ovo je još jedno polje u kom može doći do poreske uštede.

Olakšica koja se najčešće javlja, ogleda se u pravu na povraćaj dela plaćenog poreza i dela plaćenih socijalnih doprinosa na isplaćene zarade za novozaposlena lica koja su određeno vreme pre zaposlenja provela na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje (na “birou” rada).

Olakšice se primenjuju na zarade isplaćene zaključno sa 31. decembrom 2019. godine.

Ovim izmenama ukinut je dotadašnji sistem olakšica koji je bio starosno opredeljen. Novim sistemom olakšice su jednako dostupne poslodavcima za sve novozaposlene radnike bez obzira na njihovu starost i radno iskustvo.

Iznos plaćenog poreza i socijalnih doprinosa na zarade za koje poslodavac može da izvrši povraćaj zavisi od broja novih radnika:

  • 65% ako je zasnovao radni odnos sa najmanje jednim, a najviše sa devet novozaposlenih lica;
  • 70% ako je zasnovao radni odnos sa najmanje 10, a najviše sa 99 novozaposlenih lica;
  • 75% ako je zasnovao radni odnos sa najmanje 100 novozaposlenih lica.

Naravno, kao i kod većine olakšica, i kod ovih je potrebno da se ostvare  određeni uslovi o kojima će vas vaše računovodstvo detaljnije informisati. Često su olakšice za zapošljavanje praćene i određenim obavezama. Najčešći vid ovih obaveza je da poslodavac sve dok koristi olakšice ne sme da npr. smanjuje broj zaposlenih.

Svakako je jasno da će ova informacija biti izuzetno važna poslodavcu koji npr. planira da poslovanje iz Republike Srbije preseli u neku drugu državu.

Drugi način na koji može doći do uštede poreza i doprinosa je kroz isplate neoporezivih primanja zaposlenih.

Na primer, poslodavac ugovori sa zaposlenim neto zaradu od 40.000,00 dinara. Na ovaj iznos se obračunavaju i plaćaju porez od 10% i doprinosi od 37,6%. Pri obračunu, iznos troškova poreza i doprinosa bude više od 60% neto plate, što je zaista veliki iznos. Međutim, ukoliko poslodavac ugovorio da neto zarada iznosi od 36.500,00 din, a preostalih 3.500,00 da predstavlja naknadu za dolazak i odlazak sa posla, porez i doprinosi bi se plaćali na 36.500,00 din.

Kod poslodavca koji ima više zaposlenih ovaj način zaista dobija na značaju. Ne sme se zaboraviti da je poslodavac dužan da zaposlenima isplati naknadu troškova prevoza. Ovo je lep primer načina na koji se može i uštedeti i ispoštovati zakonska obaveza.

Odredbe Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji, osposobljavanju i zapošljavanju lica sa invaliditetom

One kao jedan od načina izmirenja obaveze u skladu sa ovim Zakonom predviđaju i mogućnost potpisivanja ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji sa preduzećima za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje lica sa invaliditetom (Čl. 27. Zakona).

Poslodavac koji u postupku javne ili druge nabavke, izvrši finansijske obaveze iz ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji sa preduzećem za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, kao i iz ugovora o kupovini proizvoda ili vršenju usluga tog preduzeća, izuzev obaveza nastalih u realizaciji ugovora iz oblasti trgovine na veliko, a u vrednosti od 20 prosečnih zarada po zaposlenom u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike u momentu zaključenja ugovora (cca 1.400.000 RSD), oslobađa se obaveze zapošljavanja jedne osobe sa invaliditetom iz člana 24. ovog zakona, za narednih 12 meseci od dana izvršenja obaveze.

Ušteda se ogleda u tome da od preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju možete da kupujete robu koju  inače koristite i kupujete od drugih dobavljača (kancelarijski materijal, materijal za higijenu, reklamni materijal i sl.).

Saradnjom sa preduzećima za profesionalnu rehabilitaciju ne gubite pravo da sarađujete sa drugim dobavljačima i da od njih kupujte istu vrstu robe.