31. октобра, 2019

Da li će programeri paušalci otići zbog izmena zakona

U poslednjih dva meseca, verovatno ste već čuli ponešto o paušalcima, programerima i izmenama zakona zbog kojih se podelio čitav privatni sektor na nekoliko tabora. Iako izmene pogađaju sve preduzetnike, najviše će ih osetiti paušalci u IT sektoru. Prvo zato što ih ima najviše, a zatim i zato što tu ima i najviše spornih situacija.

Sa društvenih mreža i iz vodećih IT zajednica čuju se prognoze da će nove izmene ugasiti IT industriju, da će male firme postati nekonkurentne zbog novih nameta, dok sa druge strane, država govori da ovime staje na put izbegavanju poreza, pomaže u zapošljavanju mladih i da tako reguliše čitav jedan sektor.

Programeri, koji su i ovako deficitarni na tržištu, prete da im je ovo već poslednja kap i da će napustiti Srbiju. Koliko su onda najavljene izmene zapravo problematične?

Šta se tačno dešava sa paušalcima i zakonom

Ako niste upućeni u temu, ukratko, u pitanju su najavljene izmene Zakona o porezu na dohodak građana i Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje koje možete pogledati na stranici Inicijative Digitalna Srbija.

Usvajanje izmena se očekuje u novembru, a primena bi počela od 1. januara 2020. godine.

Izmene uvode tzv. test samostalnosti sa 9 kriterijuma za preduzetnike. Pomoću njih se utvrđuje da li ste vi stalno zaposleni kod jednog klijenta, a da samo isplatu dobijate preko paušalne agencije ili ste “pravi paušalac” sa većim brojem klijenata i regularnim poslovanjem. 

Ovaj test se uvodi radi regulisanja paušala, povećanja zaposlenosti, većeg ubiranja poreza i sprečavanja zloupotrebe. U praksi se dosta često dešava da su stručnjaci “prikriveno zaposleni” preko paušalne agencije i da tako izbegavaju plaćanje velikog procenta poreza i doprinosa.

programeri paušalci

Kako izgleda računica za poreze i doprinose

Problemi postaju jasniji kada se najpre postave brojke. Startit je odradio istraživanje u kom, između ostalog, navodi prosečne plate programera po senioritetu, te ćemo koristiti podatke iz tog istraživanja.

Ako firma isplaćuje senior IT stručnjaku paušalcu 2,500.00 EUR ili po srednjem kursu 293,775.00 RSD, on na mesečnom nivou, treba da plaća na ime poreskih obaveza i doprinosa 33,115.00 RSD. Firma zadovoljna, stručnjak zadovoljan.

Ako bi firma zaposlila IT stručnjaka po ugovoru o radu i dala mu platu 2500 evra, morala bi mesečno da plaća ukupno 163,398.07 na ime poreskih obaveza.

Još jedan primer računice sa sajta Startit:

 

Uzmimo primer neto plate od 100 000 RSD gde postoje sledeći dodatni troškovi:

36 000 RSD za doprinose za PIO

14 500 RSD na doprinose za zdravstveno osiguranje

13 000 RSD na poreze

 

Na godišnjem nivou to izgleda ovako:

 

Oko 3600 evra za PIO

Oko 1470 evra za zdravstveno osiguranje

Oko 1320 evra na poreze

 

Koji su kriterijumi na testu samostalnosti

Kao što mu i samo ime kaže, ovaj test ukazuje na to da li vi radite samostalno, odnosno da li ste nezavisni od svog klijenta. Kriterijumi testa samostalnosti su sledeći:

  • Radno vreme, odmor i odsustva paušalaca
  • Korišćenje prostorija za rad klijenta i obezbeđivanje materijala za rad
  • Da li klijent određuje način rada paušalcu
  • Da li je angažovanje za rad paušalca obavljeno putem javnog oglasa za posao
  • Da li paušalac radi sam ili angažuje tim ljudi
  • Da li 70% prihoda dolazi od jednog klijenta
  • Da li poslovni rizik preuzima kompanija ili paušalac
  • Zabrana rada sa drugima
  • Broj radnih dana u toku jedne godine (130 ili više)

Ako ispunjavate 5 kriterijuma od navedenih, padate test samostalnosti. Prema radnoj verziji izmena, u tom slučaju, na naknadu za rad će se plaćati porezi i doprinosi po odbitku. 

Šta ako padnem na testu samostalnosti

Ovo pitanje predstavlja veliki problem za preduzetnike. Prema dostupnim informacijama, postoje 3 opcije ako padnete na testu samostalnosti:

  1. Poreski inspektor može da naloži retroaktivno plaćanje poreza
  2. Možete da se preregistrujete u DOO, što znatno povećava troškove i administraciju
  3. Poslodavac može da vas zaposli, što je i cilj Vlade prema rečima zvaničnika, iz kog razloga su obezbedili poreske olakšice u prve 3 godine od uvođenja izmena.

U pitanju je oslobođenje od plaćanja poreza i doprinosa za poslodavce u periodu od 3 godine od uvođenja izmena, ali pod uslovom da poslodavac koji koristi ove olakšice poveća broj zaposlenih u odnosu na 31. decembar 2019. godine.

 

U toku 2020. godine – 70% poreza i 100% doprinosa za novozaposlenog

U toku 2021. godine – 65% poreza i 95% doprinosa za novozaposlenog

U toku 2022. godine – 60% poreza i 85% doprinosa za novozaposlenog

 

Ove mere treba da podstaknu poslodavce da prestanu sa praksom angažovanja preduzetnika paušalaca i prosto ih zaposle, dok bi trogodišnje olakšice trebalo da amortizuju povećanje troškova.

Koje probleme paušalcima donose najavljene izmene

Tokom septembra i oktobra organizovani su sastanci u Novom Sadu, Beogradu, Kragujevcu i Nišu, na kojima su programeri, domaće zajednice, kao i inicijative Digitalna Srbija, Vojvođanski IKT klaster, Startit razgovarali međusobno i sa predstavnicima Vlade.

Bilo je mnogo pregovora i dogovora, ali sve se svodi na nekoliko glavnih razloga zbog kojih je prvenstveno IT zajednica ogorčena.

programeri paušalci

Preširoki kriterijumi i mogućnost proizvoljnog tumačenja

Prema tekstu portala Netokracija, na jednom okupljanju u Beogradu, jedan od prisutnih je rekao kako poreski inspektor nije imao pojma o tome šta je “test samostalnosti”. Inspektori imaju vrlo malo vremena da se osposobe za primenu zakona.

Uzmimo za primer kriterijum “da li klijent određuje način rada paušalcu”. Kako ćemo to precizno odrediti? Kako ćemo postaviti granice gde je to nalog klijenta, a gde zahtev u projektu?

Ili “da li 70% prihoda dolazi od jednog klijenta” – kao pojedinac, bićete sprečeni da uzmete višemesečni projekat. Recimo, kako Sofija Popara navodi u intervjuu za N1, nije jasno kako će se rešiti problem sa glumcima koji snimaju jednu seriju cele godine.

Jedna slobodna odluka može preduzetnika koštati mnogo novaca.

Nepoverenje i nesigurnost

Tužna je činjenica da IT zajednica (paušalci generalno) nije učestvovala u izradi zakonskih rešenja. To ne uliva poverenje da su izmene donete sa interesima preduzetnika na umu.

U društvu ionako postoji jaka polarizacija u mnogim domenima i opšte građansko nepoverenje.

Sasvim je razumljivo što se sada smatra da izmene i nameti služe za punjenje budžeta i nelojalnu konkurenciju. Nedostaje transparentnosti u javnom domenu i ljudi sa punim pravom ne žele da daju još više novca državi, već žele da ga investiraju za svoje potrebe.

Manjak komunikacije i razgovori skriveni od javnosti ne mogu da donesu saglasnost zajednice već, prema svim anketama, samo ukazuju na još veći odliv radne snage.

Osim toga, paušal je svakako poznat po nepredvidljivosti i čestim promenama, ili pak nepoznanicama. Ovakve nagle izmene koje se proizvoljno primenjuju, nažalost, ne doprinose razvoju preduzetničkog duha u Srbiji.

Štaviše, slabe konkurentnost srpske privrede jer izazivaju nesigurnost i nepoznanice i kod stranih firmi i domaćih firmi. Ključno pitanje jeste – kako raditi u okruženju u kom ne možete u određenoj meri da predvidite najpre zakonsku sigurnost?

programeri paušalci

Umesto podsticaja, još nameta i slabljenje konkurentnosti

Država je praktično “zažmurila na jedno oko” kada je u pitanju angažovanje paušalaca, najpre iz očiglednih ekonomskih razloga. Kako god posmatrali situaciju, to je dovelo do stvaranja velikog broja mikrofirmi. Preduzetnici su se udruživali i zadržavali veće iznose, dok su firme plaćale manje nameta. 

Situacija u kojoj se naglo povećava opterećenje najbrže rastućoj industrijskoj grani na svetu ima uticaj na tržišnu konkurentnost iz dva razloga:

  1. Veliki igrači na tržištu će moći da plaćaju namete i ostanu konkurentni sa platama. Zato će moći da zadrže ili privuku novu radnu snagu. Mali igrači, nažalost, verovatno neće imati taj luksuz.
  2. U poređenju se često koriste Rumunija i Ukrajina kao isplative zemlje za IT. Hteli to da priznamo ili ne, mi smo zemlja koja izvozi IT usluge (outsourcing). Ne proizvodimo IT rešenja i privlačimo klijente zapravo povoljnim visokokvalifikovanim stručnjacima.

Novi nameti će izazvati rast cena usluga i onda se postavlja pitanje – zašto bi se isplatilo inostranom klijentu, koji našem tržištu donosi novac, da radi sa nama kad može da sarađuje sa firmom iz Rumunije za manje novca? 

U autorskom tekstu za Startit, Goran Prijić, suvlasnik softverske kompanije Vivify Ideas iz Novog Sada, navodi: 

Ako ukrajinski konsultant ima mogućnost da konkuriše za angažman i da je pritom oporezovan pet odsto + 40 dolara na mesečnom nivou, a da konsultant iz Srbije za isti posao mora da dogovora posebne uslove kako bi prošao Test samostalnosti, te da plaća mnogo više poreza i doprinosa, evidentno je da su naši ljudi u podređenom položaju na svetskom tržištu.

Da li je na pomolu egzodus i radne snage iz IT sektora

Srbiju mesečno napusti 4000 ljudi. Ovaj podatak je alarmantan i ukazuje na potrebu stvaranja mera koje će zadržati ljude ovde. Prema istraživanjima, ljudi odlaze zbog želje za pravnom sigurnošću, uređenim društvom i egzistencijom.

Deo IT zajednica smatra da će nove mere izazvati odlazak več deficitarnih stručnjaka u inostranstvo i da će to osakatiti privredu. 

Većina njih radi na daljinu i nisu vezani za mesto boravka. U drugoj zemlji bi imali i veću platu i bolje uslove. Dobro bi znali šta plaćaju, kako i zašto. 

Postoji i jedan deo zajednice koji smatra da je čitava situacija prenaduvana i da programeri neće masovno odlaziti u Nemačku.

Činjenica je da i oni koji mogu da odu, prema istraživanjima, ostaju zbog mnogih razloga. Roditelji su im blizu. Na svom su terenu, među svojim ljudima i jezikom. Od svoje plate mogu da žive lagodno. Ostaju i bore se.

Međutim, prvo stalne i nagle izmene zakona, zatim i sumnjivi, gotovo simulirani diskurs u komentarima u javnim medijima, koji se prosto mora navesti, a to su optužbe da „IT sektor potkrada državu“  – kao da rade u prilog tome da i taj deo populacije odluči da ode.

Postoji li granica preko koje se ne može i da li smo stigli do nje? Vreme i primena zakona će pokazati.