29. јун, 2020

Šta da radite ukoliko niste predali PDV prijavu

Šta je porez na dodatu vrednost

Porez na dodatu vrednost (PDV)  je opšti porez na potrošnju koji se obračunava i plaća na isporuku dobara i pružanje usluga, u svim fazama proizvodnje i prometa dobara i usluga, kao i na uvoz dobara.

Prema članu 38 Zakona o PDV-u, obveznik PDV-a se postaje  kada se u prethodnih 12 meseci ostvari promet veći od 8.000.000 RSD. Tada je obveznik dužan da podnese evidencionu prijavu Poreskoj upravi, odnosno da pristupi PDV sistemu. To treba da uradi najkasnije do isteka prvog roka za predaju periodične poreske prijave.

Napomena: Period od 12 meseci nije vezan za kalendarsku godinu, nego za poslednjih 12 meseci. 

Poresku prijava predaje nadležnom poreskom organu u roku od 15 dana po isteku poreskog perioda. Rok jež do 15. u mesecu za prethodni mesec ili kvartal. Podnosi se u elektronskom obliku.

 

Mogućnost da se plaćanje PDV odloži

Poreska uprava može poreskom obvezniku da odobri produženje roka za podnošenje PDV prijave iz opravdanih razloga. To može biti bolest, odsustvovanje iz zemlje, nesrećni slučaj, elementarna nepogoda većih razmera i sl. Zahvet se podnosi pismenim putem i mora biti podnet pre isteka roka za podnošenje poreske prijave.

Poreska uprava može, na obrazloženi zahtev poreskog obveznika, u celosti ili delimično, odložiti plaćanje dugovanog poreza, pod uslovom da plaćanje dugovanog poreza:

  1. za poreskog obveznika predstavlja neprimereno veliko opterećenje;
  2. nanosi bitnu ekonomsku štetu poreskom obvezniku.

U postupku odlučivanja o odlaganju plaćanja poreza koji duguje, Poreska uprava može od obveznika da zahteva davanje sredstava obezbeđenja naplate. Ova sredstva ne mogu biti manja od visine dugovanog poreza.

 

Šta se dešava u slučaju neplaćanja poreza

Ukoliko obveznik ne podnese poresku prijavu ili ne plati porez u roku ili u celosti, Poreska uprava će u roku od 30 dana od dana dospelosti obaveze prvobitno obvezniku poslati opomenu o vrsti i iznosu poreza koji obveznik duguje sa obračunatom kamatom od dana izdavanja opomene, kojom nalaže obvezniku da dospelo dugovanje plati odmah ili najkasnije u roku od pet dana od dana prijema opomene. U slučaju da obveznik nakon primanja opomene ne plati dospelo dugovanje, Poreska uprava pristupa prinudnoj naplati poreza, donošenjem rešenja o prinudnoj naplati.

Napomena: Rok za plaćanje Poreza na dodatu vrednost je svaki 15. sledećeg meseca. Na primer 15. februara se plaća januarski PDV.

Ukoliko se poreski obveznik odluči da ne plati ovaj porez, od sledećeg dana kreće da mu se računa kamata na dati iznos od 11.25% na godišnjem nivou.

 

Greške pri evidentiranju poreske obveze

Prilikom podnošenja poreske prijave dešavaju se i određene greške. Prijava se može popunjavati ručno, kao i uvozom XML fajla (elektronski). Jedna od mogućih grešaka je da se uveze pogrešan  fajl. Ovaj problem se lako rešava, tako što ćemo obrisati navedenu PDV prijavu, uvesti onaj fajl koji nam je zaista potreban.

Greška u evidentiranju poreske obaveze može nastati i u nekim od sledećih situacijaja:

  • kada se dva ili više puta podnese ista poreska prijava,
  • kad se poreska obaveza jednog poreskog obveznika evidentirala kao poreska obaveza drugog poreskog obveznika,
  • kad se prilikom evidentiranja poreske obaveze unet pogrešan iznos.

U ovim situacijama se ne podnosi izmenjena poreska prijava. Podnosi se Zahtev za ispravku grešaka na Obrascu ZIG. Ovaj obrazac se u papirnom obliku podnosi nadležnoj organizacionoj jedinici Poreske uprave.

 

Poreska kontrola

Nepravilnosti vezane za PDV obavezu Poreska uprava može uočiti i vršenjem poreske kontrole.

Poreska kontrola je postupak provere i utvrđivanja zakonitosti i pravilnosti ispunjavanja poreske obaveze. To je i postupak provere tačnosti, potpunosti i usklađenosti sa zakonom, odnosno drugim propisima, podataka iskazanih u poreskoj prijavi, poreskom bilansu, računovodstvenim izveštajima i drugim evidencijama poreskog obveznika.

Poreska upravu u postupku poreske kontrole može da utvrdi da poreski obveznik nije primenio ili da nije pravilno primenio propise prilikom utvrđivanja poreza. U tom slučaju Poreska uprava nalaže poreskom obvezniku da u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja plati utvrđenu poresku obavezu. Obveznik je dužan uplati dugovanje na propisane uplatne račune javnih prihoda, odnosno da otkloni druge utvrđene nepravilnosti. Ako poreski obveznik ne podnese poresku prijavu po nalogu iz rešenja, Poreska uprava podnosi poresku prijavu umesto poreskog obveznika.

 

Kaznene odredbe

Može da se dogodi da poreska kontrola utvrdi da je obveznik namerno i neosnovano u poslednjih 12 meseci podneo neistinitu poresku prijavu u kojoj postoji zahtev za povraćaj poreza, odnosno poreski kredit koji prelazi 1.000.000 dinara. Prema Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji kazniće se zatvorskom kaznom od 6 meseci do 10 godina. Kazna zavisi od iznosa, kao i novčanom kaznom po sledećem principu:

  • Obvezniku koji ne podnese poresku prijavu, ne obračuna i ne plati porez, sledi novčana kazna u visini od 30% do 100% iznosa dugovanog poreza, ali ne manje od 500.000 dinara za pravno lice, odnosno 100.000 dinara za preduzetnika;
  • Obvezniku koji ne podnese poresku prijavu i ne plati porez, a obračuna ga, sledi novčana kazna u visini od 20% do 75% iznosa dugovanog poreza, ali ne manje od 400.000 dinara za pravno lice, odnosno 80.000 dinara za preduzetnika;
  • Obvezniku koji podnese poresku prijavu, ali ne plati porez, sledi novčana kazna u visini od 10% do 50% iznosa dugovanog poreza, ali ne manje od 250.000 dinara za pravno lice, odnosno 50.000 dinara za preduzetnika;
  • Obvezniku koji ne podnese poresku prijavu, ali plati porez u zakonom propisanom roku, sledi novčana kazna u visini od 100.000 do 2.000.000 dinara za pravno lice, odnosno 50.000 do 500.000 dinara za preduzetnika;
  • Ako je iznos poreza utvrđen u poreskoj prijavi manji od iznosa koji je trebalo utvrditi u skladu sa zakonom, poreski obveznik – pravno lice ili preduzetnik kazniće se za prekršaj novčanom kaznom u visini od 30% razlike ova dva iznosa.

Za navedene prekršaje, takođe se može kazniti i odgovorno lice u pravnom licu, novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara.

Obaveza plaćanja novčane kazne dospeva u roku od 15 dana od dana pravosnažnosti rešenja o izricanju novčane kazne.

 

Poreska prijava

Obveznik mora voditi računa da li je dobro popunio poresku prijavu kako ne bi došlo do gore navedenih posledica. Svaka nenamerna i blagovremeno utvrđena greška može se naknadno ispraviti podnošenjem izmenjene poreske prijave. U slučaju kada je obveznik u pretplati i kada prilikom predaje PDV prijave naznači da li želi povrat sredstava ili ne, jednom označen odgovor ne može se promeniti.

O povraćaju poreza smo pisali nekoliko puta. Možete pogledati tekstove: Kada i kako imate pravo na povraćaj poreza Ostvarivanje prava na povraćaj PDV-a i refakcija.

Poreska uprava proverava tačnost svake prijave i može da naloži podnosiocu prijave da istu prepravi ukoliko sadrži određene nedostatke.  Ukoliko obveznik ne postupi po nalogu Poreske uprave i ne izmeni poresku prijavu, smatraće se da ista nije ni podneta.

Prilikom predaje PDV prijave popunjavaju se dva obrasca:

  1. Pregled Obračuna PDV (PO PDV)
  2. Poreska prijava za PDV (PP PDV)

Da bi Poreska uprava prihvatila poresku prijavu poreza na dodatu vrednost (PP PDV), poreski obveznik je u obavezi da u propisanom roku dostavi i pregled obračuna PDV. To treba da se učini na PO PDV obrazacu. Pregled obračuna PDV podnosi se na isti način kao i poreska prijava PDV, u elektronskoj formi.

PP PDV obrazac

Poreska prijava za PDV se sastoji iz sledećih delova:

  1. Podaci o prijavi
  2. Podaci o podnosiocu prijave
  3. Promet dobara i  usluga
  4. Prethodni porez
  5. Poreska obaveza

 

POPDV obrazac

 

Pregled obračuna PDV se sastoji iz 13. delova, od kojih se deo 5 i 10 popunjavaju automatski:

  1. Promet dobara i usluga za koji je propisano poresko oslobođenje sa pravom na odbitak prethodnog poreza;
  2. Promet dobara i usluga za koji je propisano poresko oslobođenje bez prava na odbitak prethodnog poreza;
  3. Oporezivi promet dobara i usluga koji vrši obveznik PDV i obračunati PDV;
  4. 3a. Obračunati PDV za promet drugog lica;
  5. Posebni postupci oporezivanja;
  6. Ukupan promet dobara i usluga i ukupno obračunati PDV;
  7. Uvoz dobara stavljenih u slobodan promet u skladu sa carinskim propisima;
  8. Nabavka dobara i usluga od poljoprivrednika;
  9. Nabavka dobara i usluga, osim nabavke dobara i usluga od poljoprivrednika;
  10. Ukupna vrednost nabavljenih dobara i usluga, uključujući i uvoz dobara stavljenih u slobodan promet;
  11. 9a.PDV koji se u poreskoj prijavi iskazuje kao prethodni porez;
  12. Poreska obaveza;
  13. Promet dobara i usluga izvršen van Republike i drugi promet koji ne podleže PDV.

Pisali smo ranije Kako se popunjava POPDV obrazac. Tu možete naći detaljno uputstvo i primere.

 

Promena poreskog perioda

 

 

Ukoliko obveznik PDV ostvaruje promet manji od 50.000.000 Zakon nalaže pripadnost grupi tromesečnih obveznika. Obveznik može svojom voljom da pređe u grupu mesečnih obveznika.

Više na ovu temu pisali smo u tekstu Mogućnost promene poreskog perioda za obračun PDV-a.

Prilikom otpočinjanja PDV aktivnosti, obveznik je u obavezi da u tekućoj i narednoj godini poslovanja pripadne grupi mesečnih obveznika. Nakon isteka navedenog perioda, ukoliko ne ispunjava uslove navedene odredbama člana 48. Zakona o PDV da pripadne grupi mesečnih obveznika, po sili zakona se tretira kao tromesečni obveznik. Za nastavak poslovanja kao mesečni obveznik potrebno je podneti zahtev za promenu poreskog perioda iz kalendarskog tromesečja u kalendarski mesec. Zahtev za promenu poreskog perioda podnosi se do 15. januara 2020. godine