Zbog čestih promena, izmena i dopuna Zakona, svesni smo da su pitanja vezana za trudničko bolovanje i porodiljsko odsustvo često komplikovana za poslodavce. Pitanje trudničkog i porodiljskog odsustva je osetljiva tema tako da kompanije imaju mnogobrojna pitanja. Kako bismo kompanijama olakšali u ovom tekstu detaljnije ćemo da pojasnimo o čemu treba voditi računa kada je u pitanju trudničko i porodiljsko odsustvo. Glavna pitanja koja se često javljaju su:
- Ko ima pravo na trudničko, odnosno porodiljsko odsustvo?
- Kako se obračunava naknada zarade i ko je isplaćuje?
- Kada poslodavac ima pravo na refundaciju isplaćenih sredstava?
Trudničko bolovanje
Tokom privremene sprečenosti za rad zbog komplikacija kod održavanja trudnoće, zaposlena ima pravo na naknadu zarade na osnovu obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Pravo na bolovanje zbog održavanja trudnoće ima zaposlena koja je u radnom odnosu na određeno ili neodređeno vreme. Bolovanje se može otvoriti čim se ustanovi trudnoća. Ovo pravo može da se ostvari ukoliko lekar i lekarska komisija utvrde da za to ima potrebe. Trudničko bolovanje može trajati sve do otvaranja porodiljskog odsustva. Takođe, trudničko bolovanje se može produžavati uz pozitivnu ocenu lekarske komisije.
Troškove naknade zarade za prvih 30 dana trajanja odsustva zbog održavanja trudnoće snosi poslodavac. Od 31. dana, poslodavac ima pravo da podnese zahtev za refundaciju Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje. Sredstva se refundiraju poslodavcu na namenski račun za bolovanja.
Osnov za naknadu zarade za vreme održavanja trudnoće čini prosečna zarada koju je zaposlena ostvarila u prethodnih 12 meseci, pre meseca u kom je nastupila privremena sprečenost za rad. Osnov za naknadu zarade za svaki pojedinačni mesec koji ulazi u iznos prosečne zarade ne može biti viši od najviše mesečne osnovice na koju je plaćen doprinos za mesec koji ulazi prosečan iznos zarade. Usklađivanje osnova za naknadu zarade vrši se od prvog dana po isteku drugog kalendarskog meseca neprekidne sprečenosti za rad. Osnovica se usklađuje prema kretanju prosečne mesečne zarade u Republici Srbiji, na osnovu poslednjeg objavljenog podatka. Usklađivanje se primenjuje u odnosu na mesec za koji se vrši obračun naknade zarade.
Prema članu 187. Zakona o radu, za vreme trajanja bolovanja zbog:
- održavanja trudnoće,
- porodiljskog odsustva,
- odsustva sa rada radi nege deteta i
- odsustva sa rada radi posebne nege deteta,
poslodavac ne može zaposlenoj da otkaže ugovor o radu.
Porodiljsko odsustvo
U skladu sa odredbama člana 94. Zakona o radu, zaposlena žena ima pravo na:
- odsustvo sa rada zbog porođaja,
- kao i odsustvo sa rada radi nege deteta,
u ukupnom trajanju od 365 dana.
Na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa, zaposlena žena ima pravo da otpočne porodiljsko odsustvo najranije 45 dana, a obavezno 28 dana pre vremena predviđenog za porođaj. Porodiljsko odsustvo traje do navršena tri meseca od dana porođaja.
Po isteku porodiljskog odsustva, zaposlena žena ima pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta do isteka 365 dana od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva.
Za treće i svako naredno novorođeno dete, zaposlena žena ima pravo na porodiljsko odsustvo i pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta u ukupnom trajanju od dve godine.
Pravo da koristi porodiljsko odsustvo ima i zaposlena žena ako se dete rodi mrtvo ili umre pre isteka porodiljskog odsustva, u skladu sa odredbama člana 95. Zakona o radu.
Ostvarivanje prava na naknadu zarade
Pravo na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta ostvaruje se na osnovu zahteva koji podnosi korisnik prava. Zahtev se podnosi nadležnom Sekretarijatu za socijalnu zaštitu.
Odredbama člana 12. Pravilnika o ostvarivanju prava propisana su lica koja mogu da ostvare pravo na naknadu zarade, odnosno naknadu plate za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, i to su:
- Zaposleni kod pravnih i fizičkih lica;
- Zaposleni koji je zasnovao radni odnos nakon rođenja deteta koji može da ostvari pravo na naknadu zarade, odnosno naknadu plate tokom odsustva čija dužina trajanja se računa od dana rođenja deteta;
- Otac, jedan od usvojitelja, hranitelj, odnosno staratelj deteta, kada u skladu sa propisima o radu koristi porodiljsko odsustvo, odsustvo sa rada radi nege deteta i odsustvo sa rada radi posebne nege deteta.
Utvrđivanje osnovice za naknadu zarade
Opšti način utvrđivanja osnovice (od 1. jula 2018. godine)
Počev od 1. jula 2018. godine, osnovica naknade zarade za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta utvrđuje se na osnovu zbirnih mesečnih osnovica. U obzir se uzimaju samo osnovice na koje su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade. Posmatra se period od poslednjih 18 meseci koji prethode prvom mesecu otpočinjanja odsustva zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće. Ukoliko trudničko bolovanje nije korišćeno, kao referentni period uzima se 18 meseci koji prethode otpočinjanju porodiljskog odsustva.
Promena propisa nakon odluke Ustavnog suda (februar 2024)
Donošenjem odluke Ustavnog suda Srbije u Službenom glasniku 14. februara 2024 prestala je da važi odredba člana 13. stav 1. Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom. Time je došlo do značajne promene u načinu obračuna naknade zarade nakon porođaja.
Do stupanja na snagu ove odluke, u obračun naknade zarade nakon porođaja nisu ulazili meseci tokom trudničkog bolovanja. Zbog toga su žene koje su održavale trudnoću bile u nepovoljnijem položaju. One su bile u drugačijem položaju u odnosu na žene koje nisu održavale trudnoću. To je značilo da je za ostvarivanje prava na punu naknadu zarade nakon porođaja bilo potrebno imati 18 meseci zarade. Pored toga, bilo je neophodno imati i dodatne mesece, u trajanju koliko je trajalo trudničko bolovanje.
Novi način obračuna za korisnice trudničkog bolovanja
Donošenjem ove odluke promenjen je način obračuna naknade zarade za žene koje održavaju trudnoću. Naknada se sada obračunava na osnovu proseka ostvarenih zarada i naknada zarada u periodu od 18 meseci pre otvaranja porodiljskog odsustva. Pre ove izmene, obračun se vršio na osnovu proseka 18 meseci koji su prethodili otvaranju trudničkog bolovanja. Ovim ženama koje su otvorile trudničko bolovanje pre porodiljskog odsustva ulazi u prosek i meseci provedeni na trudničkom bolovanju.
Posmatraju se, odnosno sabiraju, osnovice u periodu od 18 meseci koje su evidentirane u CROSO. Pri tome se uzimaju u obzir isključivo one osnovice za koje je plaćen doprinos na zaradu. Dobijeni zbir osnovica deli se sa 18. To znači da se, bez obzira na broj meseci u kojima je doprinos na zaradu stvarno plaćen u posmatranom periodu, obračun uvek vrši deljenjem sa 18.
Počev od 1. januara 2022. godine mesečna osnovica naknade zarade ne može biti veća od pet prosečnih mesečnih zarada u Republici Srbiji.
Trudničko bolovanje – značaj pravilnog obračuna zarada
Pravilno postupanje u vezi sa pravima zaposlenih tokom trudničkog bolovanja zahteva dobro poznavanje važećih propisa, ali i precizan obračun zarada i naknada zarade. Imajući u vidu učestale izmene zakonodavstva i složenost načina utvrđivanja osnovice, poslodavci se često suočavaju sa rizikom grešaka koje mogu dovesti do finansijskih i pravnih posledica.
Pouzdano i stručno računovodstvo ima ključnu ulogu u pravilnoj primeni propisa, tačnom obračunu zarada, blagovremenom ostvarivanju prava na refundaciju i vođenju neophodnih evidencija. Korišćenjem profesionalnih računovodstvenih usluga, poslodavci mogu obezbediti usklađenost sa zakonom i sigurnost u poslovanju.
Naš tim stoji na raspolaganju kompanijama kojima je potrebna stručna podrška u oblasti obračuna zarada. Posebnu pažnju posvećujemo obračunu zarada tokom trudničkog bolovanja i porodiljskog odsustva. Pružamo pouzdano računovodstvo prilagođeno potrebama savremenog poslovanja.
Trudničko bolovanje – najčešća pitanja i odgovori
Da li dužina staža pre otpočinjanja porodiljskog odsustva utiče na visinu naknade?
U slučaju formiranja naknade zarade za vreme porodiljskog odsustva, neophodno je da postoji prethodni radni staž, kako bi mogla da se obračuna osnovica za obračun naknade.
Da li otac može da koristi porodiljsko odsustvo?
Otac deteta može da koristi pravo na porodiljsko odsustvo u slučaju kad majka napusti dete, umre ili je iz drugih opravdanih razloga sprečena da koristi to pravo (izdržavanje kazne zatvora, teža bolest i dr.) Otac deteta može da koristi odsustvo sa rada radi nege deteta umesto zaposlene žene ili u slučajevima kada je ona sprečena da neguje dete (bolest, izdržavanje kazne zatvora i dr.).
U skladu sa navedenim, pravo na porodiljsko odsustvo ima samo zaposlena žena, osim u izuzetnim slučajevima, u kojima otac deteta može da koristi pravo na porodiljsko odsustvo, a pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta mogu koristiti oba roditelja.Opšti način utvrđivanja osnovice (od 1. jula 2018. godine)
Da li imam pravo na godišnji odmor?
U skladu sa odredbama člana 73. Zakona o radu, zaposleni koji je ispunio uslov za sticanje prava na korišćenje godišnjeg odmora, a nije u celini ili delimično iskoristio godišnji odmor u kalendarskoj godini, zbog odsustva sa rada radi korišćenja porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i posebne nege deteta, ima pravo da taj odmor iskoristi do 30. juna naredne godine.
Ko ima pravo na trudničko bolovanje i porodiljsko odsustvo?
end=”682″>Pravo na trudničko bolovanje ima zaposlena žena koja je u radnom odnosu na određeno ili neodređeno vreme, ukoliko lekar i lekarska komisija utvrde da postoji potreba za odsustvom zbog održavanja trudnoće. Pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta ostvaruje zaposlena žena u skladu sa Zakonom o radu, a u određenim slučajevima i otac, usvojitelj, hranitelj ili staratelj deteta.
Da li zaposlena žena ima pravo na porodiljsko odsustvo ako se dete rodi mrtvo ili umre?
end=”408″>Zaposlena žena ima pravo na porodiljsko odsustvo i u slučaju kada se dete rodi mrtvo, kao i ako dete umre pre isteka porodiljskog odsustva. Ovo pravo ostvaruje se u skladu sa odredbama člana 95. Zakona o radu.
