Zbog čestih promena, izmena i dopuna Zakona svesni smo da je pitanje trudničkog ili porodiljskog odsustva komplikovano za poslodavce. Pitanje trudničkog i porodiljskog odsustva je osetljiva tema tako da kompanije imaju mnogobrojna pitanja. Kako bismo kompanijama olakšali u ovom tekstu želimo detaljnije da pojasnimo poslodavcima o čemu treba voditi računa kada je u pitanju trudničko i porodiljsko odsustvo. Glavna pitanja koja se često javljaju su: ko ima pravo na trudničko, odnosno porodiljsko odsustvo? Kako se obračunava naknada zarade i ko je isplaćuje? Kada poslodavac ima pravo na refundaciju isplaćenih sredstava?
Trudničko bolovanje
Tokom privremene sprečenosti za rad zbog komplikacija kod održavanja trudnoće, zaposlena ima pravo na naknadu zarade na osnovu obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Pravo na bolovanje zbog održavanja trudnoće ima zaposlena koja je u radnom odnosu na određeno ili neodređeno vreme. Bolovanje se može otvoriti čim se ustanovi trudnoća, ukoliko lekar i lekarska komisija utvrde da za to ima potrebe, i može trajati sve do otvaranja porodiljskog odsustva. Takođe, trudničko bolovanje se može produžavati uz pozitivnu ocenu lekarske komisije.
Troškove naknade zarade za prvih 30 dana trajanja odsustva zbog održavanja trudnoće snosi poslodavac. Od 31. dana, poslodavac ima pravo da podnese zahtev za refundaciju Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje. Sredstva se refundiraju poslodavcu na namenski račun za bolovanja.
Osnov za naknadu zarade za vreme održavanja trudnoće čini prosečna zarada koju je zaposlena ostvarila u prethodnih 12 meseci, pre meseca u kom je nastupila privremena sprečenost za rad. Osnov za naknadu zarade za svaki pojedinačni mesec koji ulazi u iznos prosečne zarade ne može biti viši od najviše mesečne osnovice na koju je plaćen doprinos za mesec koji ulazi prosečan iznos zarade. Usklađivanje osnova za naknadu zarade vrši se od prvog dana po isteku drugog kalendarskog meseca neprekidne sprečenosti za rad, na osnovu kretanja prosečne mesečne zarade u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku u odnosu na mesec za koji se vrši usklađivanje.
Prema članu 187. Zakona o radu, za vreme trajanja bolovanja zbog održavanja trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta, poslodavac ne može zaposlenoj da otkaže ugovor o radu.
Porodiljsko odsustvo
U skladu sa odredbama člana 94. Zakona o radu, zaposlena žena ima pravo na odsustvo sa rada zbog porođaja, kao i odsustvo sa rada radi nege deteta, u ukupnom trajanju od 365 dana.
Na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa, zaposlena žena ima pravo da otpočne porodiljsko odsustvo najranije 45 dana, a obavezno 28 dana pre vremena predviđenog za porođaj. Porodiljsko odsustvo traje do navršena tri meseca od dana porođaja.
Po isteku porodiljskog odsustva, zaposlena žena ima pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta do isteka 365 dana od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva.
Za treće i svako naredno novorođeno dete, zaposlena žena ima pravo na porodiljsko odsustvo i pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta u ukupnom trajanju od dve godine.
Pravo da koristi porodiljsko odsustvo ima i zaposlena žena ako se dete rodi mrtvo ili umre pre isteka porodiljskog odsustva, u skladu sa odredbama člana 95. Zakona o radu.
Ostvarivanje prava na naknadu zarade
Pravo na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta ostvaruje se na osnovu podnetog zahteva korisnika prava Sekretarijatu za socijalnu zaštitu.
Odredbama člana 12. Pravilnika o ostvarivanju prava propisana su lica koja mogu da ostvare pravo na naknadu zarade, odnosno naknadu plate za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, i to su:
- Zaposleni kod pravnih i fizičkih lica;
- Zaposleni koji je zasnovao radni odnos nakon rođenja deteta koji može da ostvari pravo na naknadu zarade, odnosno naknadu plate tokom odsustva čija dužina trajanja se računa od dana rođenja deteta;
- Otac, jedan od usvojitelja, hranitelj, odnosno staratelj deteta, kada u skladu sa propisima o radu koristi porodiljsko odsustvo, odsustvo sa rada radi nege deteta i odsustvo sa rada radi posebne nege deteta.
Utvrđivanje osnovice za naknadu zarade
Počev od 1. jula 2018. godine, osnovica naknade zarade za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta utvrđuje se na osnovu zbira mesečnih osnovica na koji su plaćeni doprinosi na primanja koji imaju karakter zarade, za poslednjih 18 meseci koji prethode prvom mesecu otpočinjanja odsustva zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, ili porodiljskog odsustva, ukoliko nije korišćeno odsustvo zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće.
Posmatraju se, odnosno sabiraju, osnovice u periodu od 18 meseci, koje su evidentirane u CROSO (uzimaju se u obzir samo evidentirane osnovice za koje je plaćen doprinos na zaradu) i dele se sa 18. To znači da, bez obzira koliko ima osnovica na koje je plaćen doprinos na zaradu u posmatranom periodu, ovaj zbir se uvek deli sa 18.
Počev od 1. januara 2022. godine mesečna osnovica naknade zarade ne može biti veća od pet prosečnih mesečnih zarada u Republici Srbiji.
Da li dužina staža pre otpočinjanja porodiljskog odsustva utiče na visinu naknade?
U slučaju formiranja naknade zarade za vreme porodiljskog odsustva, neophodno je da postoji prethodni radni staž, kako bi mogla da se obračuna osnovica za obračun naknade.
Da li otac može da koristi porodiljsko odsustvo?
Otac deteta može da koristi pravo na porodiljsko odsustvo u slučaju kad majka napusti dete, umre ili je iz drugih opravdanih razloga sprečena da koristi to pravo (izdržavanje kazne zatvora, teža bolest i dr.) Otac deteta može da koristi odsustvo sa rada radi nege deteta umesto zaposlene žene ili u slučajevima kada je ona sprečena da neguje dete (bolest, izdržavanje kazne zatvora i dr.).
U skladu sa navedenim, pravo na porodiljsko odsustvo ima samo zaposlena žena, osim u izuzetnim slučajevima, u kojima otac deteta može da koristi pravo na porodiljsko odsustvo, a pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta mogu koristiti oba roditelja.
Pravo na godišnji odmor
U skladu sa odredbama člana 73. Zakona o radu, zaposleni koji je ispunio uslov za sticanje prava na korišćenje godišnjeg odmora, a nije u celini ili delimično iskoristio godišnji odmor u kalendarskoj godini, zbog odsustva sa rada radi korišćenja porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i posebne nege deteta, ima pravo da taj odmor iskoristi do 30. juna naredne godine.
