Prema Zakonu o digitalnoj imovini („Sl. glasnik RS“, br. 153/2020), zarada ostvarena kao rezultat trgovine digitalnom imovinom, tj. kriptovalutama, oporezuje se kao kapitalna dobit, u iznosu od 15 odsto. Ovaj porez plaćaju i fizička i pravna lica. Kako su tokeni i kriptovalute usvojeni kao još jedan oblik imovine, na njih se odnose i porezi na imovinu, odnosno porezi u slučaju nasleđa i poklona od 1,5, tj. 2,5 odsto.
Dakle, porez se plaća na razliku koju ste stekli/kupili kriptovalutu i cenu za koju ste je prodali. Na primer, ako ste neki „coin“ kupili za 100 dolara, i prodali je za 150, porez plaćate na razliku te dve cene tj. 15 odsto od 50 dolara (~7,5 dolara).
Kako objašnjava ovlašćeni računovođa, Miloš Praštalo, plaćanje poreza na kapitalnu dobit ostvaren trgovinom digitalnom imovinom, se razlikuje za fizička i za pravna lica.
– Stopa je ista i kod jednih i kod drugih (15 odsto). Fizička lica su u obavezi da prijavu podnesu u roku od 120 dana od isteka kvartala u kojem su ostvarili kapitalnu dobit ili gubitak od prodaje digitalne imovine (kriptovaluta ili tokena). Dok su pravna lica u obavezi da kapitalnu dobit ili gubitak iskažu u obrascu Poreski bilans, koji je deo Poreske prijave i podnosi se samo jednom godišnje uz završni račun (posle isteka kalendarske godine) – objašnjava Praštalo.
Kako ističe, ljudi imaju nekoliko nedoumica vezanih za plaćanje ovog poreza.
– Npr. kako pronaći dokaz o nabavnoj vrednosti (kada je lice prvi put uložilo u digitalnu imovinu), jer mnogi nemaju taj podatak, odnosno dokaz, i teško ili nikako mogu da ga pronađu. Zatim je sledeća nedoumica upravo oko načina i roka podnošenja prijave gde se često mešaju obaveze fizičkih i pravnih lica, a one nisu identične. I na kraju, najveća nedoumica je vezana za momenat kada se ostvaruje kapitalni dobitak ili gubitak. Da li je to momenat konvertovanja npr. digitalne imovine u drugu digitalnu imovinu (npr. BTC u USDT) ili je to momenat kada se kripto konvertuje u evre ili dinare i prebaci na domaći tekući račun u Srbiji – nabraja on.
Posebna oblast, rudarenje kriptovaluta, je takođe obuhvaćena Zakonom i regulisana.
– Na razliku između dokazanih troškova nabavne vrednosti opreme za rudarenje i izrudarene digitalne imovine obračunava se kapitalna dobit ili gubitak i podnosi ista poreska prijava, sa istom poreskom stopom od 15 odsto. Od pravnih lica i preduzetnika vođenje evidencije o kupljenoj opremi je mnogo lakše i transparentnije u bilansima, za razliku od fizičkih lica gde će sigurno dolaziti do određenih problema u tom vidu.
Osvrćući se na relativno čest slučaj, da ljudi na „tech“ pozicijama, pa i same „tech“ kompanije, budu isplaćene u kriptovalutama, i Praštalo navodi da je jedini problem dokazati kreditni rejting kod banke.
– Na praktičnom primeru to ovako izgleda – vi primate platu u kriptovalutama, porez i doprinosi se regularno plaćaju na taj iznos, ali banka jednostavno ne vidi primanje zaposlenog u dinarima sa tačno određenom šifrom uplate. Zbog toga je moj savet da poslodavci, dok se sistem još ne uredi ili nešto dodatno promeni, svojim zaposlenima digitalnu imovinu prenose samo u obliku bonusa (par puta godišnje), kaže on.
Među upućenima u dešavanja na kripto-tržištu kruži krilatica da je „oporezovati kriptotrejdera posao i po“, i Praštalo kaže da se slaže.
– Naime, ako lice prijavljuje celokupnu prodajnu vrednost kriptovaluta kao kapitalnu dobit (znači nema dokazivu nabavnu vrednost kojom bi umanjio dobitak), u tim slučajevima poreske prijave nisu zahtevne, i stvar je prosta i za Poresku upravu.
Problem nastaje ako trejder ima beskonačno puno transakcija tokom dana, nedelje ili meseca i stalno prebacuje digitalnu imovinu u drugu digitalnu imovinu (npr. kripto u kripto) takve transakcije predstavljaju glavobolju za svakog u lancu i na kraju i za Poresku upravu. Upravo ovde je po meni najveći problem, jer na primer u slučaju trgovanja akcijama vama broker na neki period izvuče listu vaših zarađenih dividendi ili dobiti od akcija i vi imate ispred sebe tabelu na osnovu koje podnosite poresku prijavu. To na žalost nije slučaj i kod digitalne imovine (za sada).
Za plaćanje ovog poreza potrebna vam je popunjena poreska prijava pod nazivom „PPDG-3R“. Uz nju je potrebno priložiti i dokaze o nabavnoj i prodajnoj ceni kriptovaluta (Izvod računa o plaćanju, izvod sa računa u prijemu novca, izveštaj sa menjačnice i izveštaj o ceni kriptovaluta…).
Ovaj porez možete platiti i putem aplikacije ePorezi. Sve što treba je da se ulogujete na ePoreze i izaberete izbor prijave PPDG-3R, popunite i podnesete.
Izvor: Blic
