Nedavno su u Srbiji na snagu stupili novi Zakon o trgovini i Izmene Zakona o elektronskoj trgovini.
U njemu se definišu preciznije novi pojmovi, kao što su elektronska prodavnica, elektronska platforma, vebšop, dropšiping… Cilj je otkloniti nejasnoće iz starog zakona, uskladiti se sa modernim težnjama i pojačati rast preduzetništva u Srbiji.
Jedna od ključnih tačaka novog Zakona o trgovini jeste uzimanje potreba potrošača u obzir. Budući da smo svedoci raznih prodajnih podsticaja koji se često graniče sa manipulacijom, novi Zakon teži ka tome da reguliše i tu oblast.
U nastavku pronađite najznačajnije izmene novog Zakona o trgovini, a ako želite da saznate više o Izmenama Zakona o elektronskoj trgovini, kliknite ovde.
Nova podela trgovine na malo
- Trgovina na prodajnom mestu
- Trgovina ličnim nuđenjem
- Daljinska trgovina:
- elektronska trgovina
- ostala daljinska trgovina putem drugih sredstava
Uređivanje oblika prodajnih podsticaja
Prodajni podsticaji mogu biti:
- rasprodaja
- sezonsko sniženje
- akcijska prodaja
Rasprodaja robe
Prema odredbama novog Zakona o trgovini, rasprodaja robe je prodaja po nižoj ceni u odnosu na prethodnu cenu, u slučaju prestanka poslovanja trgovca, prestanka poslovanja u određenim objektima ili prestanka prodaje određene robe.
Trgovac je dužan da fizički izdvoji robu koja je predmet rasprodaje od prodaje robe pod redovnim uslovima. Od objavljivanja rasprodaje do kraja njenog trajanja trgovac ne sme da naručuje i uključuje u rasprodaju nove količine robe koja je predmet rasprodaje.
Sezonsko sniženje
Sezonsko sniženje je prodaja robe po sniženoj ceni nakon proteka sezone i najviše dva puta godišnje. Sezonsko sniženje započinje u razdoblju između 25. decembra i 10. januara i 1. i 15. jula. Sezonsko sniženje može trajati najviše 60 dana po sezonskom sniženju.
Akcijska prodaja
Novi Zakon o trgovini takođe reguliše i akcijsku prodaju, koja često ume biti izvor zabluda potrošača.
Akcijska prodaja je prodaja robe/usluge po ceni koja je niža od prethodne cene te robe/usluge i traje ne duže od 31 dan. Trgovac i pružalac usluge koji organizuju akcijsku prodaju sa rokom važenja do tri dana ne moraju da istaknu sniženu i prethodnu cenu, već jasno određenje procenta sniženja.
Kod oglašavanja procenta sniženja, najveći procenat sniženja može da se navede ukoliko se odnosi na najmanje jednu petinu robe u asortimanu trgovca na svakom prodajnom mestu na koji se prodajni podsticaj odnosi.
Primera radi, oglašavanje procenta sniženja od 70% u jednoj prodavnici je dozvoljeno samo ako je se ovaj procenat sniženja odnosi najmanje na 20% prodajnog asortimana te prodavnice.
Zabrane u oglašavanju prodajnih podsticaja
Zabranjeno je oglašavanje prodajnih podsticaja za robu koje ima u tako maloj količini da je očigledno da se time namerava privlačenje kupaca radi navođenja na kupovinu druge robe, osim ako nije naznačena jasno raspoloživa količina na dan početka prodajnog podsticaja.
Takođe je zabranjeno i oglašavanje prodajnih podsticaja kojim se oglašava navodna rasprodaja ili prividno sniženje cene robe ili usluga, obim sniženja ili sl., ako je ranija cena neistinito prikazana ili je roba/usluga bila ponuđena po ranijoj ceni u zanemarljivo kratkom periodu.
Ako se u oglasnoj poruci porede cene robe ili usluga različitog kvaliteta, odnosno cene robe sa nedostatkom i bez njega, mora se navesti da je niža cena uslovljena nižim kvalitetom, odnosno nedostatkom.
Prodajne pogodnosti
Promotivna prodaja je prodaja robe koja se prvi put uvodi u ponudu trgovca i koja se stoga nudi po nižoj ceni od cene koja će biti formirana u redovnoj ponudi
Kartice lojalnosti (kartice lojalnosti, sakupljanje bodova i sl.) u Zakonu o trgovini predstavljaju poseban prodajni podsticaj gde trgovac i pružalac usluge pod jasno definisanim i objavljenim uslovima određenim pogodnostima nagrađuju kupce za njihovu vernost.
Prateći pokloni („besplatno“, „plati jedan, uzmi dva“, „dva za jedan“ i sl.)
Pri ponudi prodajnog podsticaja sa pratećim poklonom, trgovac može da koristi reči “besplatno”, “plati jedan, uzmi dva”, “dva za jedan” i sl. samo ako kupac ne snosi nikakav trošak osim neizbežnog troška isporuke.
Ponuda pratećeg poklona moguća je samo ako trgovac već nudi robu odnosno uslugu bez pratećeg poklona.
Ukoliko se poklon odnosi na dodatnu količinu prethodno upakovanog proizvoda, jedinična cena ne sme da bude viša od jedinične cene proizvoda bez poklona i u tom slučaju trgovac snosi teret dokazivanja.
Ako se oglašavaju roba ili usluga po cenama povlašćenim za određene kategorije lica, za određeno područje, prodajno mesto i određeni period vremena, mora se tačno označiti kategorija lica, područje, prodajno mesto i period za koji cena važi.
Uređenje elektronske trgovine
Elektronska prodavnica je prodavnica internetu preko koje trgovac nudi robu/usluge.
Elektronska platforma je sredstvo putem kojeg lice koje ima svojstvo pružaoca usluge informacionog društva, u smislu zakona kojim se uređuje elektronska trgovina, pruža uslugu povezivanja stranama koje trguju elektronskim putem.
Lice koje upravlja elektronskom platformom može i da obavlja prodaju sopstvene robe/usluge preko te platforme.
Modeli elektronske trgovine
Jedna od posebno dobrih strana novog Zakona o trgovini jesu i jasnije definisani modeli elektronske trgovine. U poslednjih nekoliko godina zabeležen je porast elektronske trgovine.
Samo prošle godine je 1,8 miliona ljudi u Srbiji kupilo nešto elektronski, dok biznis prodaje preko interneta cveta i omogućuje mnogima da lako uđu u preduzetništvo.
Novi modeli elektronske trgovine
1) Prodaja robe/usluga preko elektronske prodavnice (osnovni oblik elektronske trgovine)
U pitanju je prodaja gde trgovac poseduje svoj webshop preko kog potrošač naručuje robu direktno od trgovca, i trgovac je isporučuje potrošaču (samostalno ili putem kurirske službe).
2) Prodaja robe/usluga preko elektronske platforme koja povezuje trgovce i potrošače (prodaja preko e-commerce platforme)
U pitanju e povezivanje potrošača i trgovca pri čemu platforma pruža i usluge naplate.
Potrošač stupa u kontakt sa trgovcem putem platforme gde se procedura naručivanja, plaćanja i isporuke može obavljati preko platforme. Platforma može da prodaje sopstvenu robu ili usluge.
3) Dropshipping – prodaja robe preko elektronske prodavnice ili preko elektronske platforme, pri čemu se roba isporučuje potrošaču direktno od proizvođača/veletrgovca
U pitanju je oblik elektronske trgovine gde se potrošač u roba isporučuje direktno od proizvođača. Dakle, kod ovog oblika elektronske trgovine roba ne dolazi u kontakt sa prodavcem.
Potrošač se obraća trgovcu u vezi sa robom koju želi da nabavi, i trgovcu vrši plaćanje. Trgovac prosleđuje informacije i podatke proizvođaču, a proizvođač dostavlja proizvod kupcu.
Smatra se da strano lice obavlja daljinsku trgovinu u Republici Srbiji ako je usmerena na potrošače u Republici Srbiji. Daljinska trgovina je usmerena na potrošače u Republici Srbiji naročito ako se:
1) koristi jezik u službenoj upotrebi u Republici Srbiji ili ističe cene u dinarima i
2) nudi isporuku robe na teritoriji Republike Srbije.
Isticanje cena u ostalim valutama
Trgovac koji obavlja elektronsku trgovinu koja je istovremeno usmerena na potrošače u Republici Srbiji i na potrošače u inostranstvu, može isticati cenu i u stranoj valuti na način kojim se potrošaču daje mogućnost da izabere valutu u kojoj će se prikazati prodajna cena robe/usluge iz celokupne ponude tog trgovca.
U ovom slučaju, trgovac je dužan da obezbedi da se potrošaču koji elektronskoj trgovini pristupa iz Republike Srbije cena prikazuje prvo u dinarima.
Trgovac može da ističe cenu samo u stranoj valuti u sledećim slučajevima:
1) sa naznakom obračunskog kursa, u trgovini uslugama u turizmu koje su u neposrednoj vezi sa inostranstvom, vozilima odnosno u drugim slučajevima kada je u skladu sa posebnim propisima dozvoljeno isticanje cene u Republici Srbiji u stranoj valuti, a plaćanje se izvršava u dinarima;
2) ako se u skladu sa zakonom kojim se uređuje devizno poslovanje plaćanje robe/usluge u Republici Srbiji može izvršiti i u devizama;
3) ako elektronska trgovina nije usmerena na potrošače u Republici Srbiji.
Obaveze elektronskih trgovaca
Elektronski trgovci nisu u obavezi da ispunjavaju minimalne tehničke usluge koji se odnose na prostor, opremu i uređaje, što je velika novina u Zakonu. Stari Zakon je predviđao da elektronski trgovci moraju da ispunjavaju iste uslove kao i vlasnici fizičkih prodavnica, dok novi Zakon o trgovini to menja.
Elektronskom trgovcu je omogućeno da sve isprave o robi (fakture, fakture-otpremnice i sl.) poseduje, izdaje i šalje kupcima u formi elektronskog dokumenta.
KEP knjiga se kod elektronske trgovine može voditi centralizovano, na nivou celokupne elektrosnke trgovine tog trgovca na tržištu Republike Srbije ili posebno za pojedine organizacione celine u skladu sa prethodno donetom odlukom trgovca.
Elektronski trgovac je u obavezi da na sajtu ili webshop-u istakne sve podatke iz deklaracije robe koju sačinjava proizvođač/uvoznik.
Prikrivena kupovina
Novi Zakon o trgovini uvodi inspekcijsku metodu pod nazivom prikrivena kupovina (mystery shopper).
Daje se ovlašćenje nadležnom inspektoru da, u slučaju osnovane sumnje da lice obavlja (elektronsku) trgovinu neregistrovano ili ne izdaje račun za prodatu robu/pruženu uslugu, radi prikupljanja ili obezbeđenja dokaza inicira i, po dobijanju naloga, obavi prikrivenu kupovinu robe/usluge.
Propisuje se mogućnost izricanja mere zabrane obavljanja daljinske odnosno elektronske trgovine od strane nadležnog inspektora, u trajanju od najduže šest meseci, kada se u postupku inspekcijskog nadzora utvrdi povreda zakonskih uslova za obavljanje ovog oblika trgovine.
Novi Zakon o trgovini stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Sl. glasniku RS”, odnosno 30. jula 2019. godine, osim odredbe člana 34. stav 8. ovog zakona koja se primenjuje po isteku šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, odnosno od 31. januara 2020. godine.
Šta mislite o novom Zakonu? Podelite sa nama svoje mišljenje.
U međuvremenu, saznajte više o Izmenama Zakona o elektronskoj trgovini u posebnom tekstu na našem sajtu.
