Kibernetička sigurnost – sve što treba da znate o sajber sigurnosti

Sajber sigurnost predstavlja skup tehnoloških, proceduralnih i organizacionih mera, koje se primenjuju radi zaštite podataka, mreža i korisnika od kibernetičkih pretnji, napada i neovlašćenog pristupa. Ova disciplina obuhvata sve aktivnosti usmerene ka očuvanju integriteta, dostupnosti, poverljivosti i autentičnosti informacija u digitalnom okruženju.

Sajber sigurnost predstavlja i širok spektar aktivnosti i tehnologija, uključujući:

• Identifikaciju i autentifikaciju: Procese koji omogućavaju prepoznavanje i proveru identiteta korisnika, uređaja ili sistema, kako bi se osiguralo da samo ovlašćeni imaju pristup resursima.
• Šifrovanje: Upotrebu kriptografskih tehnika za zaštitu podataka od neovlašćenog pristupa tokom prenosa ili skladištenja, čime se osigurava poverljivost informacija.
• Mrežnu sigurnost: Implementaciju mera za zaštitu mrežne infrastrukture od napada, poput DDoS (Distributed Denial of Service) ili krađe identiteta.
• Endpoint sigurnost: Zaštitu krajnjih tačaka (kao što su, računari, mobilni uređaji, IoT uređaji) od malvera, ransomvera i drugih kibernetičkih pretnji.
• Upravljanje identitetima i pristupom: Procese i tehnologije za upravljanje korisničkim pravima pristupa informacijama i resursima, da bi se osiguralo da svaki korisnik ima neophodne privilegije.
• Bezbednost aplikacija: Implementacija sigurnosnih mera tokom razvoja i korišćenja softverskih aplikacija, da bi se sprečili napadi poput SQL injection-a, XSS i ranjivosti u softveru.
• Upravljanje incidentima: Procese i procedure za identifikaciju, analizu i reagovanje na kibernetičke incidente, kako bi se umanjila šteta i sprečili budući napadi.
• Obuka i svest korisnika: Edukacija o rizicima i bezbednosnim i najboljim praksama u korišćenju digitalnih tehnologija, kako bi se smanjila uspešnost napada zasnovanih na ljudskom faktoru.

Tipovi pretnji po sajber sigurnost

Malware

Malware, skraćenica od “malicious software”, predstavlja širok spektar softverskih programa dizajniranih s ciljem da oštete ili neovlašćeno pristupe računarskim sistemima ili podacima korisnika. Ovi programi mogu biti namenjeni za razne svrhe, uključujući krađu podataka i ometanje rada računarskih sistema. Oni takođe mogu preuzeti kontrolu nad sistemima, kako bi izvodili štetne aktivnosti. Nekoliko je vrsta malware-a, a ovo su neki od najčešćih oblika:

• Virusi
• Crvi (worms)
• Trojanski konji (trojanci)
• Spyware
• Adware
• Ransomware
• Botnet malware…

Ransomware

Ransomware je vrsta zlonamernog softvera (malvera) koji šifruje podatke na računaru žrtve, čineći ih nedostupnim vlasniku. Ovaj malware zatim zahteva plaćanje otkupnine (ransom), kako bi se podaci dešifrovali i ponovo postali pristupačni korisniku računara. Ovo je vrlo destruktivan oblik sajber napada, koji može imati ozbiljne posledice po pojedince, kompanije i organizacije.

U nastavku Vam donosimo neke od ključnih karakteristika ransomware-a:

• Šifrovanje podataka: Ransomware šifruje fajlove na žrtvinom računaru, koristeći jake kriptografske algoritme. Žrtva više ne može pristupiti svojim podacima, jer su zaključani šifrom koju zna samo napadač. 
• Zahtev za otkup: Nakon što su podaci šifrovani, napadač šalje obaveštenje ili poruku žrtvi sa zahtevom za plaćanje određene sume novca (obično u kriptovaluti, kao što je Bitcoin). 
• Pretnje i pritisak: Ransomware često dolazi uz pretnje da će podaci biti trajno uništeni ili da će otkupnina biti povećana, ako se ne plati u određenom roku. Ovo stvara pritisak na žrtvu da brzo reaguje i plati otkupninu. 
• Metode širenja: Ransomware se može širiti putem zlonamernih priloga u mejlovima, preko zaraženih web stranica ili preuzimanjem zaraženog softvera. Napadači takođe mogu koristiti ranjivosti u sistemima za infiltraciju u računarima. 
• Dugoročne posledice: Ako žrtva odluči da ne plati otkupninu ili ne može povratiti svoje podatke čak i nakon plaćanja, gubitak podataka može imati ozbiljne posledice po poslovanje, privatnost ili operativne procese.

Zaštita od ransomware-a uključuje redovno ažuriranje sistema i softvera, te korišćenje pouzdanih antivirusnih programa. Edukacija korisnika o sajber sigurnosti i redovan bekap podataka su ključni koraci u prevenciji ovakvih napada. Organizacije i korisnici treba da budu svesni potencijalnih pretnji i preduzmu odgovarajuće mere zaštite, kako bi smanjili rizik od ransomware-a.

Phishing

Phishing napadi su oblik društvenog inženjeringa u kojem napadači pokušavaju da prevare korisnike da otkriju osetljive informacije, kao što su lozinke, finansijski podaci ili lični podaci. Ovi napadi često uključuju lažnu e-poštu ili web stranice koje izgledaju kao legitimne, kako bi se prevarili korisnici.

Najpoznatija vrsta phishing napada je email phishing. Krađa identiteta putem e-pošte oblik je napada u kojem napadači koriste elektronsku poštu kao glavni kanal za prevaru i krađu podataka.

Ispod je nekoliko karakteristika i strategija koje se često koriste u email phishing napadima:

• Lažni identitet pošiljaoca: Napadači često falsifikuju informacije o pošiljaocu, kako bi izgledalo da email dolazi iz pouzdane organizacije ili poznate osobe. To može uključivati korišćenje lažnih adresa e-pošte koje liče na legitimne sa stvarnih domena.
• Uverljiv sadržaj: Phishing imejlovi često sadrže uverljive scenarije, kao što su obaveštenja o problemima sa računom, promocijama ili nagradama i slično.
• Linkovi ka lažnim veb stranicama: Napadači u mejlovima često uključuju linkove koji vode ka lažnim web stranicama koje izgledaju kao originalne. Ove stranice mogu biti dizajnirane da prikupljaju osetljive informacije kada ih korisnici unesu.
• Prilozi sa zlonamernim softverom: Phishing mejlovi mogu sadržati priloge kao što su dokumenti ili izvršni fajlovi koji, kada se otvore, mogu instalirati zlonamerni softver na korisnički računar. Ovaj softver može omogućiti napadaču pristup računaru ili šifrovanje podataka za otkup (ransomware).
• Socijalno inženjerstvo: Napadači koriste tehnike socijalnog inženjeringa kako bi manipulisali ljudskom psihologijom i naveli žrtve da brzo reaguju bez razmišljanja.
• Spear phishing: Napredniji oblik phishing napada, spear phishing, cilja specifične osobe ili organizacije koristeći personalizovane informacije i detalje kako bi poruka delovala autentično.

Kako bi se zaštitili od email phishing napada, korisnici treba da budu obučeni za prepoznavanje sumnjivih mejlova. Kao i da izbegavaju kliktanje na linkove ili otvaranje priloga iz nepoznatih ili sumnjivih izvora. Korišćenje tehnologije za filtriranje spamova i zaštitu od zlonamernog softvera je ključno u prevenciji ovakvih napada.

Insajderske pretnje

IT insajderske pretnje su situacije gde interni zaposlenici ili drugi ovlašćeni korisnici namerno ili nenamerno predstavljaju rizik po informacionu sigurnost organizacije. Ove pretnje mogu biti posebno problematične, jer osobe iz unutrašnjeg kruga imaju pristup osetljivim podacima i resursima organizacije.

Donosimo nekoliko glavnih tipova IT insajderskih pretnji:

• Zloupotreba ovlašćenja: Zaposlenici koji zloupotrebljavaju svoja ovlašćenja ili pristupne privilegije. Ovo čine kako bi pristupili podacima ili resursima koje inače ne bi trebalo da imaju. Primeri uključuju neovlašćeno pregledavanje ili krađu osetljivih informacija.
• Krađa podataka: Zaposlenici koji namerno kradu ili izvoze osetljive podatke. Cilj im je da ih prodaju, iskoriste kod konkurencije ili objave javnosti.
• Sabotaža: Zaposlenici koji svesno ili nenamerno sabotiraju IT sisteme ili podatke organizacije, na primer brisanjem važnih podataka ili uništavanjem sistema.
• Phishing i socijalno inženjerstvo: Insajderi koji koriste tehnike društvenog inženjeringa ili phishinga kako bi došli do lozinki, pristupnih podataka ili drugih osetljivih informacija.
• Nepažljivi ili neoprezni zaposleni: Zaposlenici koji nepravilno rukuju osetljivim informacijama, poput deljenja lozinki ili pristupnih podataka s neovlašćenim osobama, ili kliktanja na sumnjive veze u imejlovima.
• Slučajni incidenti: Nenamerni postupci zaposlenih koji mogu rezultirati gubitkom podataka ili narušavanjem sigurnosti. U to spada slanje osetljivih podataka pogrešnim primaocima ili gubljenje USB uređaja s osetljivim informacijama.

Zaštita od IT insajderskih pretnji zahteva kombinaciju tehnoloških mera, kao što su kontrola pristupa, praćenje aktivnosti i enkripcija podataka. Takođe, uključuje organizacione prakse, poput obuke zaposlenika o rizicima i uspostavljanju politika sigurnosti. Važno je izgraditi kulturu sigurnosti unutar organizacije, kako bi se smanjio rizik od insajderskih pretnji. Redovno ažuriranje sigurnosnih politika i proaktivno nadgledanje aktivnosti zaposlenika su ključni u prevenciji i detekciji ovih pretnji.

Društveni inženjering

Društveni inženjering je tehnika manipulisanja ljudskim ponašanjem i psihologijom s ciljem obmanjivanja osobe ili organizacije. Ove metode se koriste za otkrivanje osetljivih informacija, dobijanje pristupa računarskim sistemima ili postizanje drugih ciljeva zlonamernog napada. Na taj način, napadači uspevaju da ostvare svoje štetne namere. Ova tehnika se često koristi u kibernetičkim napadima i može biti izuzetno učinkovita, jer se fokusira na ljude, a ne na tehničke ranjivosti.

Ispod su neki ključni aspekti društvenog inženjeringa:

• Korišćenje psiholoških trikova: Napadači koriste različite psihološke tehnike, kao što su stvaranje hitnosti, poverenje, izazivanje straha ili sramote, kako bi manipulisali žrtvama. Ove metode ih navode da preduzmu željene akcije koje idu u korist napadača.
• Metode komunikacije: Društveni inženjering može uključivati različite načine komunikacije, kao što su telefonski pozivi, e-mailovi, SMS poruke, društvene mreže ili čak lični kontakt. Napadači mogu prilagoditi svoj pristup i metode komunikacije u skladu sa ciljem i kontekstom napada.
• Ciljane žrtve: Napadači često ciljaju specifične pojedince ili organizacije, koristeći prikupljene informacije o njihovim navikama, interesima i ulogama. Ovo se naziva i “spear phishing” kada je u pitanju sajber napad putem e-maila.
• Faze napada: Društveni inženjering može uključivati nekoliko faza, kao što su: prikupljanje informacija o žrtvi u fazi osmatranja, izgradnja poverenja u fazi angažovanja i konačno prevaru ili manipulaciju u fazi iskorišćavanja. Ove faze omogućavaju napadačima da postepeno pridobiju poverenje žrtve i iskoriste ga za svoje ciljeve.
• Ciljevi napada: Ciljevi društvenog inženjeringa mogu uključivati krađu korisničkih imena i lozinki, pristup osetljivim informacijama, preuzimanje kontrole nad računarskim sistemima ili čak krađu identiteta.

Prevencija društvenog inženjeringa zahteva edukaciju zaposlenih i korisnika o opasnostima i metodama prepoznavanja ovakvih napada. Osnovne mere prevencije uključuju obuku o sigurnosnim praksama i pažljivo proveravanje identiteta osoba sa kojima se komunicira. Takođe, budite oprezni pri kliktanju na sumnjive linkove ili otvaranju priloga, te uspostavite politike sigurnosti koje ograničavaju pristup osetljivim informacijama.

Zbog čega nam je bitna sajber sigurnost?

Sajber bezbednost je od suštinskog značaja u današnjem digitalnom dobu iz više razloga:

• Zaštita podataka: Sajber bezbednost omogućava zaštitu osvetljivih podataka, poput ličnih podataka, finansijskih podataka, poslovnih tajni i intelektualne svojine. Očuvanje poverljivosti i integriteta ovih podataka ključno je za očuvanje privatnosti i konkurentnosti.
• Prevencija finansijskih gubitaka: Ransomver, krađe identiteta i finansijske prevare mogu prouzrokovati značajne finansijske gubitke za pojedince, preduzeća i privredu. Sajber bezbednost pomaže u sprečavanju ovih napada i minimizaciji štete koja može nastati.
• Očuvanje poslovne reputacije: Incidenti vezani za očuvanje podataka i kibernetičke napade mogu ozbiljno narušiti reputaciju organizacija. Gubitak poverenja korisnika i klijenata može imati dugoročne posledice po poslovanje, uključujući gubitak tržišnog udela i smanjenje prihoda.
• Zaštita kritične infrastrukture: Sajber bezbednost igra ključnu ulogu u zaštiti kritične infrastrukture, poput elektroenergetskih sistema, telekomunikacionih mreža, transportnih sistema i zdravstvenih ustanova. Oštećenje ili prekid rada ovih sistema može imati ozbiljne posledice po opštu sigurnost i ekonomiju.
• Sprečavanje špijunaže i sabotaže: Napadi poput špijunaže i sabotaže mogu naneti veliku štetu organizacijama i državi. Kibernetička sigurnost pomaže u otkrivanju i sprečavanju ovih aktivnosti, čime se štiti nacionalna bezbednost i ekonomska stabilnost.
• Smanjenje rizika od regulatornih sankcija: Postoji zakonska obaveza za organizacije da zaštite lične podatke svojih korisnika i klijenata. Nepoštovanje ovih zakonskih zahteva može rezultirati visokim novčanim kaznama i drugim regulatornim sankcijama.
• Poboljšanje konkurentnosti: Organizacije koje efikasno upravljaju sajber bezbednošću mogu izgraditi reputaciju pouzdanog partnera i dobavljača. Klijenti sve više traže da njihovi poslovni partneri imaju sigurnosne mere, kako bi zaštitili njihove podatke i interese.

Kako unaprediti sajber sigurnost?

Unapređenje sajber sigurnosti zahteva sveobuhvatan pristup koji obuhvata tehnološke, organizacione i ljudske resurse.

Ključni koraci za sajber sigurnost

U nastavku donosimo nekoliko ključnih koraka koje organizacije i pojedinci mogu preduzeti, kako bi unapredili svoju sajber sigurnost:

• Snažne lozinke i dvofaktorska autentifikacija: Koristite kompleksne i jedinstvene lozinke za svaki nalog, kako biste smanjili mogućnost neovlašćenog pristupa. Takođe, omogućite dvofaktorsku autentifikaciju (2FA) gde god je to moguće za dodatni nivo sigurnosti.
• Ažuriranje softvera i sistema: Redovno ažuriranje operativnih sistema, aplikacija i antivirusnih programa pomaže u zaštiti od poznatih ranjivosti i zlonamernog softvera.
• Firewall i sigurnosne politike: Upotreba firewall-a i uspostavljanje jasnih sigurnosnih politika za kontrolu i ograničenje pristupa mrežnim resursima i podacima.
• Obuka i svest zaposlenih: Redovna obuka zaposlenih o sigurnosnim rizicima, kao što su phishing napadi, društveni inženjering i pravilno rukovanje osetljivim podacima, ključna je za smanjenje unutrašnjih pretnji.
• Sigurnosne kopije podataka: Redovno pravljenje sigurnosnih kopija važnih podataka i čuvanje kopija na sigurnim mestima ključno je za brz oporavak u slučaju gubitka podataka. Ove mere pomažu u zaštiti od napada ransomware-a i drugih incidenata, osiguravajući kontinuitet poslovanja.
• Monitoring i detekcija: Implementacija alata za nadgledanje mreže i detektovanje incidenata koji mogu ukazati na neovlašćen pristup ili aktivnost zlonamernog softvera.
• Politike zaštite podataka: Uspostavljanje jasnih politika zaštite podataka koje regulišu pristup, skladištenje, obradu i deljenje osetljivih informacija unutar organizacije.
• Saradnja sa kompetentnim partnerima: Saradnja s kompetentnim partnerima koji imaju tim IT security stručnjaka prepoznatih na lokalnim i inostranim tržištima može značajno unaprediti sajber sigurnost. Ovi stručnjaci ili konsultanti pomažu organizacijama koje nemaju interne resurse za potpunu zaštitu.
• Reagovanje na incidente: Razvoj plana za reagovanje na incidente, koji definiše korake za brzu identifikaciju, rešavanje i oporavak od kibernetičkih napada ili incidenata.
• Sigurnosna kultura: Promovisanje kulture sigurnosti unutar organizacije gde se sigurnost informacija smatra odgovornošću svakog zaposlenog i prioritetom u svim aktivnostima poslovanja.

Implementacija ovih koraka može značajno poboljšati sajber sigurnost organizacije i smanjiti rizike od sajber napada ili sigurnosnih propusta.

Kada su vam potrebni stručnjaci za sajber sigurnost?

S razvojem tehnologije razvija se i sajber kriminal. Stoga, ne čudi što su sajber rizici prema Svetskom ekonomskom forumu već drugu godinu zaredom svrstani među najveće globalne rizike. Shodno navedenom, javlja se i potreba za sve većim angažmanom IT security stručnjaka.

Evo nekoliko ključnih razloga zašto je njihova uloga sve važnija:

• Zaštita od sofisticiranih napada: Kako se napredne tehnologije poput veštačke inteligencije, IoT uređaja i Cloud tehnologija sve više usvajaju, tako i napadi postaju sofisticiraniji. IT security stručnjaci su neophodni za identifikaciju, analizu i odbranu od ovakvih napada.
• Zaštita osetljivih podataka: U digitalnom dobu, podaci su jedan od najvrednijih resursa. IT security stručnjaci se brinu da ovi podaci budu zaštićeni od krađe, zloupotrebe ili neovlašćenog pristupa.
• Prevencija finansijskih gubitaka: Cyber napadi mogu imati ozbiljne finansijske posledice po organizacije, uključujući troškove oporavka, gubitak poslovanja i reputacije. Stručnjaci za sajber sigurnost pomažu u smanjenju ovih rizika.
• Održavanje usklađenosti sa regulativama: Sa sve strožim regulativama o zaštiti podataka kao što su GDPR, CCPA i druge, organizacije moraju osigurati da poštuju ove propise. IT security stručnjaci igraju ključnu ulogu u implementaciji odgovarajućih sigurnosnih mera i praćenju usklađenosti.
• Brza reakcija na incidente: Čak i sa najboljim preventivnim merama, incidenti se ponekad dogode. IT security stručnjaci su zaduženi za brzu reakciju na incidente, minimiziranje štete i oporavak sistema.
• Kontinuirano obrazovanje i usavršavanje: Cyber napadi se konstantno razvijaju, stoga je važno da IT security stručnjaci ostanu informisani o najnovijim trendovima i tehnologijama u oblasti sajber sigurnosti.

Zaključak

U svetlu ovih izazova, IT security stručnjaci postali su ključni članovi timova za IT sigurnost u organizacijama svih veličina i svim oblastima delovanja. Njihov rad je od vitalnog značaja za zaštitu digitalnih resursa i očuvanje poverenja korisnika i partnera.

Potrebno je naglasiti da je sajber bezbednost, u suštini, ključna za očuvanje stabilnosti, integriteta i sigurnosti u digitalnom okruženju. Investiranje u kibernetičku sigurnost nije poslovna obaveza, već i imperativ za održavanje konkurentnosti, poverenja i održivog razvoja u digitalnom dobu. Za više informacija budite slobodni da se obratite našim IT stručnjacima.