Verovatno ste do sada imali prilike da čujete mnogo informacija o kriptovalutama – koje su najtraženije, koja je cena, šta je blockchain tehnologija na kojoj se zasnivaju i koliko blockchain može da poveća bezbednost i brzinu savremenih transakcija.
Mediji su neprestano pisali o velikim oscilacijama cena kriptovaluta na svetskom tržištu. Jedan Bitcoin je 18. decembra 2017. vredeo 19.498,63 dolara, a u trenutku pisanja ovog teksta vredi 6282,04 dolara. Dakle, u pitanju je valuta nestabilne vrednosti i da biste poslovali sigurno, morate dobro da se upoznate sa svim njenim aspektima.
Ukoliko razmišljate da investirate u kriptovalute iz Srbije, ovaj tekst će vam pružiti informacije o tome kako ih posmatra naše zakonodavstvo, kako se one tretiraju u računovodstvu i pomoći vam u daljem odlučivanju.
Besplatni mini-vodič za kriptovalute
Ukoliko ste tek zakoračili u svet kriptovaluta i želite detaljno da se upoznate sa njihovim mehanizmom rada, preuzmite najpre naš BESPLATNI mini-vodič za kriptovalute.
On opisuje blockchain tehnologiju na kojoj se kriptovalute zasnivaju, kao i najpoznatije kriptovalute i njihovo stanje na tržištu.
Kako je definisan pravni aspekt vlasništva kriptovaluta u svetu
Kriptovalute svakako spadaju među najveće tehnološke inovacije. Blockchain mehanizam koji stoji iza njih, zaista je vredan pažnje i stvara mnogo mogućnosti za upotrebu u velikom broju industrija. Kao što je slučaj sa većinom inovacija, potrebno je vremena dok se postavi zakonski okvir.
Trenutno postoje tendencije da se postavi jedan univerzalni zakonski okvir. Dok se to ne realizuje, neke države su već postavile svoje zakonske okvire kojim su privremeno rešile status kriptovaluta.
Japan je bitkoinu dao status sredstva plaćanja i zvanične valute. Kina je dozvolila trgovinu bitkoinom, ali samo fizičkim licima. Izrael tretira bitkoin kao robu, a ne kao valutu. EU još uvek nije regulisala bitkoin kao valutu, ali ga nije ni zabranila.
Kako je definisan pravni aspekt vlasništva kriptovaluta u Srbiji
Na teritoriji Republike Srbije još uvek ne postoji pravna regulativa u ovoj oblasti. Bitkoin (ni druge kriptovalute) ne mogu imati status novca, s obzirom na to da je zvanična valuta u Republici Srbiji dinar i po pravilu sve transakcije (sem zakonskih izuzetaka plaćanja u devizama) obavljaju se u dinarima.
U nedostatku pravne regulative i u skladu sa onim što smo naveli ranije u tekstu, kriptovalute se mogu tretirati jedino kao nematerijalna imovina. Trgovina kriptovalutama nije pod nadzorom Narodne banke Srbije, koja se putem više obaveštenja ogradila od svake odgovornosti vezane za trgovinu kriptovalutama.
Zakoni Republike Srbije ne predstavljaju prepreke da se kriptovalute nasleđuju, odnosno da budu deo imovine ostavioca. Međutim, sama priroda kriptovaluta može predstavljati problem prenosa vlasništva sa ostavioca na naslednika.
Naime, jedna od glavnih odlika kriptovaluta je anonimnost vlasnika. U skladu sa tim, ukoliko ostavilac – imalac kriptovaluta ne ostavi potrebne podatke (npr. broj „ključa“) za pristup „novčaniku“, naslednici nikada ne mogu pristupiti „novčaniku“ i koristiti (prodati) kriptovalute.
To je samo jedan od problema pri utvrđivanju zakonskog okvira kriptovaluta. U nastavku ćemo vam izneti viđenje kriptovaluta iz računovodstvenog i poreskog aspekta.
Računovodstveni tretman kriptovaluta – da li su kriptovalute gotovina?
U skladu sa MRS 7 – Izveštaj o tokovima gotovine, gotovina obuhvata gotovinu i depozite po viđenju. Gotovina (prema MRS 7) su kratkoročne, visoko likvidne investicije koje se mogu brzo pretvoriti u gotovinu i koje nisu pod uticajem značajnog rizika promene vrednosti.
Vrednost kriptovaluta u prethodnom periodu je značajno oscilirala (u nekim periodima je rasla i do 1000 puta). Uzevši u obzir tu definiciju, kriptovalute se ne mogu obuhvatiti i vrednovati kao gotovina ili depozit po viđenju.
Da li su kriptovalute finansijski instrument?
Prema MRS 32, finansijski instrument je svaki ugovor na osnovu koga nastaje finansijsko sredstvo, finansijska obaveza ili instrument kapitala drugog entiteta. Kriptovalute se sa stanovišta računovodstvenih propisa ne mogu svrstati ni u finansijske instrumente jer ne zadovoljavaju definiciju propisanu MRS 32.
Da li su kriptovalute nekretnine, postrojenja ili oprema?
Definicija nekretnina, postrojenja i opreme data je u MRS 16 gde je navedeno da su nekretnine, postrojenja i oprema materijalne stavke. S druge strane, kriptovalute nemaju fizičku formu, odnosno, nisu materijalizovane. Dakle, kriptovalute ne zadovoljavaju ni definiciju za priznavanje kao nekretnine, postrojenja i opreme.
Da li su kriptovalute zalihe?
Zalihe su, prema MRS 2, sredstva koja se drže radi dalje prodaje u redovnom poslovanju, u procesu proizvodnje se takva prodaju ili u obliku osnovnog i pomoćnog materijala koji se troši u proizvodnom procesu ili pri pružanju usluga. Zbog definicija propisanih ovim standardom, kriptovalute se ne mogu klasifikovati kao zalihe.
Da li su kriptovalute nematerijalna imovina?
MRS 38 definiše da je nematerijalna imovina nemonetarna imovina bez fizičke suštine koja se može identifikovati. Monetarna sredstva su novac i sredstva koja bi trebalo da se dobiju u fiksnim ili odredivim novčanim iznosima. Samim tim, kriptovalute se mogu priznati kao nematerijalna imovina.
Dakle, u smislu računovodstvenog evidentiranja kriptovalute nisu valute, nego nematerijalna sredstva sa neograničenim vekom trajanja i time nisu predmet amortizacije.
Kriptovalute kupljene na virtuelnom tržištu početno se vrednuju kao nematerijalna imovina. Međutim, ukoliko je kriptovaluta stečena “rudarenjem”, potrebno je razmotriti smernice u vezi sa priznavanjem.
Ukoliko se knjigovodstvena vrednost nematerijalne imovine uveća (ili smanji) kao rezultat revalorizacije, to uvećanje (smanjenje) se priznaje u ukupnom ostalom rezultatu, u okviru revalorizacione rezerve. Ovo se odnosi na one entitete koji primenjuju Međunarodne standarde finansijskog izveštavanja (MSFI).
Efekti odmeravanja se kod entiteta koji primenjuju MSFI za MSP (Međunarodni standardi finansijskog izveštavanja za mala i srednja preduzeća) prikazuju kroz bilans uspeha i preko iznosa amortizacije.
U skladu sa MRS 38, nematerijalna imovina sa ograničenim korisnim vekom se amortizuje, dok se za nematerijalnu imovinu sa neograničenim vekom trajanja ne vrši obračun amortizacija, već testiranje na obezvređenje.
Za nematerijalnu imovinu se, u skladu sa MRS 38, smatra da ima neograničen korisni vek, ukoliko se na osnovu analize svih relevantnih faktora ne može predvideti završetak perioda u kome se očekuje da će nematerijalna imovina generisati prilive neto tokova gotovine u društvo.
Međutim, MSFI za MSP i Pravilnik za mikro i druga pravna lica ne daju mogućnost da nematerijalna imovina ima neograničen vek trajanja, već se pretpostavlja da sva nematerijalna imovina ima ograničen vek trajanja. Paragrafom 18.20 u MSFI za MSP propisano je da, ako entitet nije u stanju da izvrši pouzdanu procenu korisnog veka nematerijalne imovine, treba da se pretpostavi da je vek trajanja 10 godina.
PORESKI TRETMAN KRIPTOVALUTA – sa aspekta poreza na dobit
Ako posmatramo kriptovalute kao nematerijalnu imovinu, možemo reći da se njeno otuđenje ili njeno stavljanje van upotrebe, odnosno razlika između knjigovodstvene vrednosti u momentu isknjižavanja iz bilansa i neto priliva koji se dobija njenim otuđenjem, utvrđuje kao dobitak ili gubitak.
Knjiženje se vrši odobrenjem odgovarajućeg računa na kojem se vodi nematerijalna imovina (uz eventualno zaduženje odgovarajućeg računa ispravke vrednosti) i odgovarajućeg potraživanja po osnovu otuđenja (npr. Kupci u zemlji i dr.), a razliku u korist ili na teret računa grupe ostalih prihoda, odnosno ostalih rashoda. Društvo, u skladu sa MRS 38, treba da proceni da li je vek trajanja nematerijalne imovine ograničen ili neograničen.
Poreski tretman kriptovaluta sa aspekta poreza na dodatu vrednost
Odredbama člana 3. Zakona o porezu na dodatu vrednost propisano je da su predmet oporezivanja PDV isporuka dobara i pružanje usluga (dalje u tekstu: promet dobara i usluga) koje poreski obveznik izvrši u RS uz naknadu, u okviru obavljanja delatnosti, kao i uvoz dobara u RS.
Prema odredbi člana 4. stav 1. istog Zakona, promet dobara, u smislu Zakona, jeste prenos prava raspolaganja dobrima licu koje tim dobrima može raspolagati kao vlasnik.
Odredbom člana 5. stav 1. propisano je da su promet usluga, u smislu Zakona, svi poslovi i radnje u okviru obavljanja delatnosti koji nisu promet dobara iz člana 4 ovog zakona.
Kriptovalute po svojoj suštini predstavljaju virtuelni novac koji nije odobren od strane nadležnih državnih organa, te ne predstavlja zakonsko sredstvo plaćanja. Prodaja virtuelne valute nije predmet oporezivanja, budući da naknada koja se po tom osnovu ostvaruje ne predstavlja naknadu za oporezivi promet dobara ili usluga.
Prodaja kriptovaluta ima isti karakter kao i prodaja vrednosnih vaučera, na osnovu kojih imaoci vaučera mogu da kupuju dobra ili da primaju usluge.
Takođe, kupovina kriptovaluta ne predstavlja ni avansno plaćanje, budući da kupovina kriptovaluta ne predstavlja naknadu za određeni budući promet dobara i usluga (prilikom prodaje kriptovalute nije poznato koja će dobra, odnosno usluge, biti isporučena, po kojoj će se poreskoj stopi oporezovati i slično).
Na PDV tretman nije od uticaja da li se kriptovaluta prodaje u Republici Srbiji ili u inostranstvu.
Poreski tretman kriptovaluta sa aspekta poreza na dohodak
Kao što smo već naveli, oblast kriptovaluta u Republici Srbiji još uvek nije obuhvaćena zakonskom regulativom, tako da do zauzimanja zvaničnih stavova nadležnih državnih organa u vezi sa ovom vrstom prihoda ostaju samo nagađanja o mogućim pravnim i poreskim tretmanima i okvirima prihoda od prodaje kriptovaluta i sa aspekta Zakona o porezu na dohodak građana.
U skladu sa tim, treba razmotriti mogućnost podvođenja ove vrste prihoda pod prihode kojima bi „na prvi pogled“ bila zakonski najpribližnija.
Prihodi od prodaje kriptovaluta, sa aspekta Zakona o porezu na dohodak građana, najpribližnije bi mogli biti predmet oporezivanja porezom na druge prihode po stopi od 20%. Ova vrsta prihoda bi ulazila u zbir prihoda koji predstavljaju predmet oporezivanja godišnjim porezom na dohodak građana.
Da li se onda zakonski može ulagati u kriptovalute
Ukoliko bi se neko privredno društvo odlučilo da proizvodi kriptovalute i za te potrebe nabavilo opremu, a proizvedene kriptovalute bi dalje prodavalo i prihode po tom osnovu prikazalo u svojim bilansima, takvo poslovanje ne bi bilo u skladu sa Zakonom o NBS i propisima kojima se uređuje devizno poslovanje. S tim u vezi NBS je izdala par obaveštenja, a navodimo jedno od njih:
Obaveštenje NBS:
“… Virtuelne valute su oblik neregulisanog digitalnog novca koji ne izdaje centralna banka, te ne garantuje njegovu vrednost. Virtuelne valute, poput bitkoina, kupuju se za konvencionalne valute (evro, funta, dolar i dr.) direktno od drugog lica ili preko internet platformi, nakon čega se prebacuju na personalizovani bitkoin račun (tzv. digitalni novčanik) i koriste za kupovinu određenih dobara i usluga ili se ponovo konvertuju u konvencionalne valute. Vrednost bitkoina na ovim platformama nije garantovana, veoma je varijabilna i određena je ponudom i tražnjom za tom virtuelnom valutom.”
…”Korisnici ne uživaju pravnu zaštitu u slučaju da platforma izgubi novac ili propadne (npr. usled hakovanja), čak i kada je reč o internet platformi koja je registrovana kao privredni subjekt kod nadležnog organa neke zemlje.”
… “Upozoravamo da bitkoin ne predstavlja zakonsko sredstvo plaćanja u Republici Srbiji, niti može biti predmet kupovine i prodaje od strane banaka i ovlašćenih menjača. Zbog toga, kao i zbog činjenice da ne postoje nikakvi mehanizmi zakonske zaštite ulagača, ulaganje u bitkoin ili slične virtuelne valute koje ne izdaje centralna banka i za čiju vrednost ona ne garantuje, predstavlja rizik i može izazvati finansijske gubitke. Svako ko se upušta u ove ili bilo koje druge aktivnosti u vezi s virtuelnim valutama, čini to na sopstvenu odgovornost i samostalno snosi finansijske rizike koji proističu iz tih aktivnosti”.
Iz svega navedenog se može zaključiti da sticanje i držanje kriptovaluta, kao i trgovanje istim, u Republici Srbiji nije zabranjeno, već nije definisano.
Poznato je da u Republici Srbiji postoji par menjačnica koje trguju kriptovalutama. Isto tako, postoje firme koje kupuju odnosno prodaju kriptovalute. Svi oni posluju na sopstveni rizik.
Kao i svaki rizik, i on se može umanjiti uz stručnu pomoć. Ako razmišljate o investiranju u kriptovalute ili ako su vam potrebne dodatne informacije o njima, obratite nam se putem e-pošte ili zakažite sastanak sa našim timom. Rado ćemo vam pomoći.
Podelite ovaj tekst dalje sa saradnicima koji su zainteresovani za kriptovalute i prijavite se na naš bilten kako ne biste propustili vesti i korisne informacije o računovodstvu i poslovanju.