15. октобра, 2020

Sprečavanje pranja novca i finasiranje terorizma i uloga računovodstva u tom procesu

Da bi smo razumeli samu ulogu poslovnih subjekata, a samim tim i računovodstvenih kompanija u procesu sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma, prvo bismo bliže morali da objasnimo navedene pojmove.

 

Šta predstavlja pojam „Pranje novca“?

Pranje novca predstavlja proces prikrivanja nezakonitog porekla novca ili imovine stečene kriminalom. Cilj navedene aktivnosti je korišćene navedenog novca, tako da se ne privuče pažnja nadležnih organa i da se njegovom poreklu zavara trag.

Da bi se navedeno realizovalo, neophodne su tri faze:

  • Faza ulaganja u kojoj se nezakonito stečen novac uvodi u finansijski sistem. Ovo se najčešće radi kroz osnivanje fiktivnih privrednih društava, koja nemaju poslovne aktivnosti, a na čije bankovne račune se navedeni novac priliva. Kod velike količine nezakonitog novca, najčešće se osniva više privrednih društava. Na taj način bi se navedeni novac „usitnio“ i ne bi privukao pažnju.
  • Faza „raslojavanja“ ili „prikrivanja“ je faza u kojoj se novac prebacuje na račune drugih privrednih društava. Na ovaj način se prikazuju fiktivne poslovne aktivnosti ili se tim novcem zatim obavlja legalan posao sa privrednim društvima koja legalno posluju. Cilj navedenih aktivnosti je brisanje traga o poreklu novca.
  • Faza „integracije“ je faza u kojoj se prljav novac javlja kao novac koji potiče od legalnih delatnosti. Čest metod integracije prljavog novca u legalne finansijske sisteme je kupovina nekretnina ili paketa akcija. Integracija se uglavnom koncentriše na tržišne vrednosti, odnosno ono što se može kupovati i prodavati. Kupljene nekretnine se daju u zakup, a prihod od zakupnine nije sumnjiv. Kada novac dođe u ovu fazu, njegovo poreklo je jako teško otkriti.

 

 

Neki od najzastupljenijih načini pranja novca u Republici Srbiji su:

  • kupovina nepokretnosti,
  • kupovina motornih vozila,
  • ulaganje u kupovinu, izgradnju i adaptaciju građevinskih objekata,
  • kupovina pravnih lica,
  • kupovina hartija od vrednosti.

 

Šta predstavlja pojam finansiranje terorizma?

Finansiranje terorizma predstavlja prikupljanje i obezbeđivanje imovine ili pokušaj njenog prikupljanja ili obezbeđivanja u nameri da se koristi ili sa znanjem da može biti korišćena:

  • za izvršenje terorističkog akta,
  • od strane terorista,
  • od strane terorističkih organizacija.

Cilj navedenog je prikrivanje prirode aktivnosti za čije finansiranje su ta sredstva namenjena.

 

 

Postoje četiri faze u finansiranju terorizma:

  • prikupljanje novčanih sredstava iz legalnog poslovanja ili kriminalnih aktivnosti,
  • držanje novčanih sredstava koja su prikupljena na računima direktno ili na računima posrednika,
  • prenos novčanih sredstava teroristima, kako bi se on iskoristio za terorističko delovanje
  • Korišćenje novčanih sredstava za kupovinu eksploziva, oružja, opreme, finansiranje kampova za obuku, propagandu, političku podršku.

 

Šta je to pretnja od pranja novca?

Pretnja je definisana kao lice ili  grupa lica, objekata ili aktivnosti koji imaju potencijal da nanesu štetu državi, društvu, ekonomiji.

 

 

Sektori za koje se smatra da postoji pretnja od pranja novca klasifikovani su prema stepenu pretnje koji može biti klasifikovan od niskog go visokog. U nastavku je i prikaz njihove klasifikacije, prema kojoj su računovođe svrstane u srednje visoku pretnju od pranja novca.

 

 

Koje su to računovodstvene usluge za koje se vršioci pranja novca, najviše interesuju?

Neke od računovodstvenih usluga za koje se vršioci pranja nova najviše interesuju su:

  • Finansijsko i poresko savetovanje koje ima za cilj da se imovina stavi van domašaja drugih, kako bi se izbegle buduće obaveze,
  • Osnivanje privrednih društava predstavlja stvaranje korporativnog mehanizma, radi prikrivanja porekla novca,
  • Vršenje finansijski transakcija je oružje koje koriste računovođe kako bi obavile ili olakšale različite finansijske transakcije u ime kriminalaca,
  • Upoznavanje finansijskih institucija uz korišćenje računovođa kao posrednika, prilikom predstavljanja finansijskoj instituciji,
  • Postavljanje računovođe na funkciju direktora ili akcionara, kako bi se zavarao trag stvarnom vlasniku,
  • Računovodstvene usluge za lažne račune i utaju poreza i slično.

 

Koji su rizici sa kojima se računovođe susreću u svom poslovanju?

Računovodstvena firma je dužna da izradi i redovno ažurira analizu rizika o pranja novca i finansiranja terorima. Analiza mora biti srazmerna prirodi i obimu poslovanja, kao i veličini obveznika. Takođe je neophodno da budu uzete u obzir osnovne vrste rizika (geografski rizik, rizik stranke, rizik transakcije i rizik usluge), kao i drugi rizici u skladu sa specifičnošću poslovanja.

U skladu sa navedenim, računovođe imaju obavezu da spreče pranje novca i finansiranje terorizma. To rade tako što pažnju usmeravaju na analizu i otkrivanje potencijalnih pretnji pranja novca i finansiranja terorizma. Računovođa je u obavezi da izvrši detaljnu analizu klijenta, pre nego što sa njim stupi u poslovni odnos. Analiza obuhvata analizu geografskog porekla stranke, transakcija koje obavlja, usluga koje zahteva i drugo.

Rizik od pranja novca ili finansiranja terorizma je rizik da stranka zloupotrebiti poslovni odnos, transakciju ili uslugu u svrhu  pranja novca ili finansiranja terorizma.

 

Procena rizika treba da obuhvati procenu najmanje tri vrste rizika:

  • geografski rizik,
  • rizik stranke i
  • rizik usluge koju obveznik pruža u okviru svoje delatnosti

 

Geografski rizik

Pod geografskim rizikom se podrazumeva rizik koji  je uslovljen geografskim područjem na kojem je teritorija države porekla stranke, njenog vlasnika, većinskog osnivača, stvarnog vlasnika ili lica koje na drugi način kontroliše poslovanje stranke, odnosno na kome je država porekla lica koje sa strankom obavlja transakciju.

 

 

Države koje nose veći stepen rizika su:

  • Države prema kojima su Ujedinjene nacije, Savet Evrope, OFAC ili druge međunarodne organizacije primenile sankcije, embargo ili slične mere;
  • Države koje su od kredibilnih institucija (FATF, Savet Evrope i dr.) označene kao države koje ne primenjuju adekvatne mere za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma;
  • Države koje su od kredibilnih institucija (FATF, UN i dr.) označene kao države koje podržavaju ili finansiraju terorističke organizacije i aktivnosti;
  • Države koje su od kredibilnih institucija (MMF, Svetska banka i dr.) označene kao države sa visokim stepenom korupcije i kriminala;
  • Države koje ne dostavljaju informacije o stvarnom vlasništvu nadležnim organima;

Primer:

Visokorizična stranka je stranka koja obavlja poslovanje sa partnerima iz država sa povlašćenim poreskim sistemom (ofšor firmama).

Nisko rizična stranka je stranka koja obavlja poslovanje sa partnerima iz regiona. U navedenom slučaju postoji ekonomska opravdanost za ovakav vid poslovanja.

 

Rizik stranke

Obveznik utvrđuje pristup riziku stranke, na osnovu sopstvenih iskustava i poznavanja pravila poslovanja.

Primeri koji mogu ukazati na pojačani rizik:

  • Na pojačani rizik utiču sledeće aktivnosti:
    • Stranka prilikom upoznavanja i uspostavljanja poslovnog odnosa sa obveznikom zahteva posredno upoznavanje i izbegava lični kontakt
    • Stranka bez razloga zahteva brzo obavljanje posla, bez obzira na troškove koje to uzrokuje
    • Stranka plaća robu ili usluge koje nisu u skladu sa njenom delatnosti
    • Stranka nudi poklone, novac i druge pogodnosti kao protivuslugu za poslove koji nisu u potpunosti u skladu sa propisima
    • Stranka ubeđuje računovođu da nije potrebno da popuni ili priloži neki od dokumenata
    • Stranka izbegava da dostavi potrebnu dokumentaciju ili računovođa sumnja da je dokumentacija tačna i potpuna
    • Stranka često menja svoje računovođe
    • Stranka pokušava da uspostavi blizak odnos sa zaposlenima
    • Stranka ima odbrambeni stav kada joj se postave pitanja ili preterano opravdava transakcije
    • Nedostatak poslovnog znanja stranke, što nije uobičajeno za lica koja se bave trgovinom
    • Stranci nije poznato gde se odlaže poslovna dokumentacija
    • Stranka nema sedište ni svoje zaposlene, što nije u skladu sa obimom poslovanja
    • Stranka vrše ste promene naziva, sedišta, vlasničke strukture i slično.
  • Visok rizik nose i stranke kod kojih zbog strukture, pravne forme i nejasnih i složenih odnosa teško utvrditi identitet njihovih stvarnih vlasnika ili lica koja njima upravljaju kao što su:
    • fondacije, trastovi ili slična lica stranog prava
    • dobrotvorne i neprofitne vladine organizacije
    • ofšor pravna lica sa nejasnom vlasničkom strukturom i koja nije osnovalo pravno lice iz zemlje koja primenjuje mere za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma
  • Stranke koje obavljaju delatnosti za koje je karakterističan veliki obrt ili uplate gotovine (restorani, pumpe, menjači, kazina, trgovci automobilima, plemenitim metalima, prevoznici robe i putnika, građevinske firme..) takođe nose visok rizik od pranja novca.

  • Visok rizik nose i funkcioneri, kao stranke zbog njihovog potencijalno velikog uticaja.
  • Visokorizična stranka je i ona čiji je izvor sredstava nepoznat, ili stranka iz inostranstva koja raspolaže velikom sumom novca bez dokaza o radnom odnosu.
  • Stranka koja ima lošu reputaciju i čiju je poslovnu ponudu već odbio drugi obveznik(računovodstvena kompanija) je takođe rizična za saradnju.
  • Visokorizičnom strankom se smatraju i privatni investicioni fondovi

 

Rizik usluge

Rizik usluge podrazumeva:

  • Poslovanje koje značajno odudara od uobičajenog poslovanja stranke koja se bavi istom ili sličnom delatnošću;
  • Poslovanje koje nema ekonomsku opravdanost, ko što je učestalo trgovanje hartijama od vrednosti kada se trgovina obavlja polaganjem gotovine na namenske račune, a ubrzo zatim prodaje ispod cene, odnosno prodaja sa planiranim gubitkom;
  • Transakcije koje stranka vrši u iznosima nešto nižim od limita za prijavljivanje u skladu sa Zakonom;
  • Pozajmice pravnim licima, a posebno pozajmice osnivača iz inostranstva pravnom licu u zemlji koje nemaju ekonomsku opravdanost;
  • Plaćanje za usluge konsaltinga, marketinga i menadžmenta za koje na tržištu ne postoji određena vrednost ili cena;
  • Plaćanje robe i usluga partnerima iz ofšor zemalja (zemlje sa povlašćenim poreskim sistemom), a iz dokumentacije se jasno vidi da roba potiče iz zemalja iz okruženja;

  • Nabavka robe iz zemalja u kojima se ta roba ne proizvodi (npr. uvoz kokosa iz BiH);
  • Učestalost avansnog plaćanja za uvoz robe ili vršenje usluga, kod kojih nije izvesno da će roba biti uvezena ili usluga izvršena;
  • Višestruke uplate ili isplate za istu robu ili usluge;
  • Zloupotreba otpisa robe (stranka često i u velikoj meri vrši otpis prodate robe usled kvarljivosti, neadekvatnog smeštaja, gubitka robe usled transporta…);
  • Stranka vrši plaćanje robe ili usluga elektronskim bankarstvom, a za iste nema dokumentaciju za knjiženje;
  • Stranka vrši uplatu životnog osiguranja jednokratno u velikim iznosima za sve zaposlene;
  • Stranka polaže kod više banaka, nerealno visok iznos depozita, npr. 100% kao obezbeđenje za dobijanje kredita ili zajma;
  • Stranka prima neuobičajene uplate iz neuobičajenih izvora, što nije u skladu sa prodajom;
  • Veliki ugovori i transakcije sa očigledno nepovezanim trećim licima iz inostranstva;
  • U knjigama kompanije se kontinuirano pojavljuje prodaja ispod tržišne cene, usled čega se pojavljuju gubici, ali kompanija nastavlja da posluje na taj način bez razumnog objašnjenja;

 

Zašto je sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma bitno za računovodstvene kompanije?

Računovodstvene kompanije, kao i druga privredna društva u ovom procesu imaju ogromnu ulogu. Kako u zaštiti svoje delatnosti, tako i u zaštiti same države i svih njenih sistema.

Navedeno ne podrazumeva da su računovođe korumpirane, nego da je njihova delatnost plodno tlo za korupciju. On od korupcije moraju da se odbrane, uspostavljajući sisteme kontrole koji odgovaraju njihovom poslovanju.

Posledica kasnog otkrivanja pranja novca i finansiranja terorizma u jednoj firmi vodi  do velikih zakonskih kazni i ograničenja, ali i do loše reputacije. Samim tim firma gubi potencijalne i postojeće klijente, što dovodi do ugrožavanja njenog poslovanja.

 

Praktični primer br. 1:

Kompanija B je primila od kompanije A, 2.000.000 evra u vidu zajma, dok je sledećeg dana kompanija B dala nalog banci da izvrši prenos na sledeći način:

  • 1.000.000 evra na drugi račun kompanije B kod druge banke;
  • 910.000 evra izdavanja bankovnog čeka u korist kompanije C na osnovu ugovora o zajmu;
  • 90.000 evra podizanja gotovine bez poslovnog objašnjenja;

Nakon izvršenih transakcija kompanija B je naložila da se račun zatvori (7 meseci nakon otvaranja).

Kompanija C je primila  2.000.000 evra od kompanije A u vidu zajma. Mesec dana kasnije na račun kompanije C deponovan je bankarski ček u iznosu od 910.000 evra (od kompanije B iznad).

Sredstva su iskorišćena na sledeći način:

  • gotovinska isplata od 1.020.000 evra bez poslovnog objašnjena;
  • 1.350.000 evra izdavanja bankarskog čeka u korist kompanije D na osnovu ugovora o zajmu;
  • 90.000 izdavanja bankarskog čeka u korist kompanije E na osnovu ugovora o zajmu;
  • prenos 350.000 kompaniji F na osnovu ugovora o zajmu;
  • 100.000 evra je pretvoreno u fiksni depozit po dospeću, iz kojih su isplaćena sredstva u gotovini.

Nakon izvršenih transakcija kompanija C je naložila da se račun zatvori (7 meseci nakon otvaranja).

Kompanija D je primila 1.350.000 evra od kompanije C u vidu zajma. Nema dodatnih transakcija.

 

Upozoravajući signali

  • Zajednički nalogodavac (kompanija A) za dolazna sredstva od kompanija B i C bez očigledne veze(transakcije su izvršene istog dana);
  • Isplata gotovine bez poslovne potrebe i logike;
  • Kontinuirano kretanje sredstava od jedne do druge kompanije, moguće za sakrivanje tragova;
  • Računi su otvoreni i zatvoreni u kratkom vremenskom roku (7 meseci);
  • Sredstva su isplaćena na osnovu ugovora o zajmu bez očigledne veze između kompanija.

 

Mere koje je trebalo sprovesti

Računovodstvena firma je trebala da dobije informacije u početnoj fazi poslovnog odnosa o grupi kompanija, vrsti delatnosti svih kompanija u okviru grupe i njihovih interakcija unutar grupe.

Takođe, u slučaju kada se navedene informacije nisu podudarale sa transakcijama uključenih kompanija računovodstvena firma je trebalo da postavi pitanje o svrsi ugovora o zajmu, odnosa između kompanija i poslovnim logikama na kojima se transakcije zasnivaju.

 

Praktični primer br. 2:

ABC je firma srednje veličine, specijalizovana za pružanje velikog broja profesionalnih usluga (računovodstvenih, poreskih, revizorskih…)

G. Tompson poznati američki biznismen i pravnik po zanimanju, stupa u kontakt sa firmom i traži osnivanje 5 kompanija, sa akcijskim kapitalom od 2.000 funti za svaku od njih (ukupno 10.000 funti). Osnovne delatnosti firmi su ulaganje, za račun uglednih investitora, u nepokretnosti u Istočnoj Evropi.

Računovodstvena kompanija vrši celokupnu analizu stranke. Pribavlja sve neophodne podatke o ekonomskom profilu, kao i detaljnu pozadinsku proveru za navedeno fizičko lice. Sve to u cilju identifikovanja postojanja nekih kazni, sankcija ili negativnih pominjanja u medijima. Sprovođenjem navedenih procedura nije uočeno ništa sumnjivo što bi firmu sprečilo da prihvati novog klijenta.

Firma osniva 5 kompanija uz pomoć registrovanog ovlašćenog advokata kojeg je klijent zahtevao. G. Tompson jedini stvarni vlasnik. Sredstva od 10.000.000 funti (ukupno 50.000.000 funti) su odmah deponovana na bankovne račune svake od firmi. Svaka od ovih 5 uplata je prikazana kao zajam sa kamatom od 1%, koji se otplaćuje zajedničkom investitoru G. Vladimiru iz Moskve. Sredstva su nakon toga uložena u komercijalnu nekretninu u Istočnoj Evropi.

Tokom regulatorne provere, uočeno je da je G. Vladimir, jedini investitor zapravo bivši političar. Ima kriminalnu prošlost i osuđen je za proneveru, pranje nova i učešće u kriminalnim organizacijama.

 

Upozoravajući signali

Ne postoji ekonomsko opravdanje za osnivanje 5 kompanija, koje imaju samo jednog investitora za svih 5 kompanija, pri čemu je jedini traženi prinos na investiciju od 50.000.000 funti kamata od 1%.

Stvarni vlasnik G. Tompson je advokat. Osnovne aktivnosti, navedenih 5 kompanija, ulaganje u nekretnine, nisu direktno povezane sa njegovim osnovnim zanimanjem. Advokaturom.

Stvarni vlasnik je uložio samo 5.000 funti, a jedini investitor uložio 50.000.000 funti. Postavlja se pitanje ko je zaista stvarni vlasnih navedenih 5 kompanija.

 

Rizici po firmu

Računovodstvena kompanija je prijavljena nadzornom organu. Osnov je pružana pomoći u pranju novca zbog nedovoljno dobro sprovedenog postupka Poznavanja i praćenja stranke(dalje: PPS). Rizik po kompaniju su izricanje ozbiljnih disciplinskih mera.

Računovodstvena kompanija je prijavljena Finansijsko-obaveštajnoj službi. Ona će takođe biti biće deo istrage. To podrazumeva mogućnost pokretanja krivičnog postupka protiv njih. Osnov je pomaganje u pranju novca usled nedovoljno temeljno sprovedenog postupka PPS za konkretnog klijenta.

 

 

Mere PPS koje je trebalo sprovesti

Računovodstvena kompanija je trebalo da prepozna i sprovede odgovarajuće postupke PPS za ublažavanje rizika da korumpirana politički eksponirana lica (dalje: PEL) pre svega žele da sakriju svoj identitet, a potom i svoju imovinu. U rizična PEL lica spadaju:

  • advokati,
  • posrednici,
  • saradnici koji su u senci i skoro su uvek oni ti koji su uključeni u otvaranje računa.

Ova lica su stvarno znaci na koje treba obratiti pažnju. Odnosno, političke osobe su zapravo poslednje osobe kojih se treba paziti. Da bi navedeno bilo otkriveno, treba imati informacije o identitetima svih lica koja okružuju PEL.

Računovodstvena kompanija je trebalo da proceni ekonomsku opravdanost transakcija i obrazloženje zašto je stvarni vlasnik uložio samo 5.000 funti, dok je jedini investitor uložio 50.000.000 funti, sa prinosom od 1% i da kritički utvrdi ko je stvarni vlasnik.

Trebalo je da bude sproveden kompletan postupak PPS i za jedinog investitora, kao i da se identifikuje i temeljno proveri izvor bogatstva jedinog investitora u pogledu njegove zakonitosti.

Firma je trebalo da sprovede procedure praćenja kako bi:

  • Osigurala da su informacije o temeljnoj proceni klijenta (due diligence) ažurne, jer se dešava da postojeći klijenti nekada postanu PEL lica nakon što uđu u poslovni odnos
  • osigurala da interne procedure obuhvataju kontinuirane obuke za zaposlene, za sticanje znanja o korisnim načinima za utvrđivanje da li su klijenti PEL
  • korišćenje interneta i medija kao izvora informacija za utvrđivanje, praćenje i potvrdu informacija u vezi sa PEL
  • korišćenje dostupnih komercijalnih baza podataka, međutim ne sme se neopravdano pretpostaviti da ako se dato ime (ne)nalazi u takvoj bazi podataka da klijent jeste (nije) PEL
  • korišćenje domaćih lista PEL koje objavljuje država
  • korišćenje opštih informacija koje objavljuju nadležni organi (npr. stepen korupcije u državi, nivo prihoda za određene vrste funkcija).