30. априла, 2022

Državni praznici – pravo i naknada

Zakonom je propisano da se državni i verski praznici praznuju neradno ili radno, u zavisnosti od vrste praznika.

Državni praznici za koje zaposleni imaju pravo da ne rade u Republici Srbiji su:                                              

  • Nova godina 1. i 2. januara
  • Dan državnosti Srbije, Sretenje 15. i 16. februar
  • Praznik rada 1. i 2. maj
  • Dan primirja u prvom svetskom ratu 11. novembra

Državni praznik koji se praznuju radno je:

  • Dan pobede u Drugom svetskom ratu 9.maja

Verski praznici koji se praznuju neradno su:

  • Prvi dan Božića 7. januara
  • Vaskršnji praznici počev od Velikog petka zaključno sa drugim danom Vaskrsa

Verski praznici koji se praznuju radno su:

  • Srpska nova godina (po Julijanskom kalendaru) 14.januara
  • Sveti Sava 27.januara
  • Dan sećanja na žrtve holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu 22. aprila
  • Vidovdan 28.juna
  • Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu 21.oktobra

Pored toga, zaposleni imaju pravo da ne rade u dane sledećih verskih praznika i to:

  • Prvi dan krsne slave (utvrđena samo za pripadnike pravoslavne veroispovesti)
  • Na prvi dan Božića i dane Uskršnjih praznika prema kalendaru katoličkih i drugih hrišćanskih verskih zajednica
  • Pripadnici islamske zajednice na prvi dan Ramazanskog bajrama i prvi dan Kurbanskog bajrama
  • Pripadnici jevrejske zajednice na prvi dan Jom Kipura

Prava i  naknada zarade za vreme odsustvovanja na dan praznika

Zaposleni koji odsustvuju sa posla na dan praznika za koji je zakonom utvrđeno da je neradan dan, imaju pravo na naknadu zarade. Ovo je u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu.

Za vreme odsustvovanja sa rada na dan praznika zaposleni ima pravo na naknadu zarade obračunatu na osnovu proseka isplaćenih zarada u prethodnih 12 meseci. U slučaju da zaposleni nema prosek 12 meseci, uzima se raspoloživi prosek, odnosno prosek zarada koje su isplaćene u tom periodu kraćem od 12 meseci.

Prilikom utvrđivanja osnovice za naknadu zarade uzimaju se u obzir efektivni sati rad, kao i zarada isplaćena u periodu  koji je relevantan za obračun pomenute osnovice. Po pravilu, za vreme državnih i verskih praznika zaposlenom pripada pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada u visini od 100% utvrđene naknade.

Ukoliko jedan od datuma kada se praznuju državni praznici Republike Srbije padne u nedelju, ne radi se prvog narednog radnog dana. Međutim, ukoliko se državni praznici padaju u neradne dane (subota) i ne pomeraju se na naredni radni dan, zaposlenom koji odsustvuje za vreme praznika pripada naknada samo za one dane koji padaju u okviru radne nedelje, a ne pripada mu za dane koji su prema rasporedu radnog vremena njegovi neradni dani (dani nedeljnog odmora) u koje inače odsustvuje i nema zaradu.

U zavisnosti od toga kako je kod poslodavca raspoređeno nedeljno radno vreme (na pet ili šest radnih dana) i kako je organizovan rad (u jednoj smeni, više smena), utvrđuje se i pravo zaposlenog na naknadu zarade.

Ako zaposlenom krsna slava pada u subotu ili nedelju, nesporno je da pravo na odsustvo nema jer tog dana nije bio dužan da radi.

Ukoliko se zaposleni nalazi na prinudnom ili godišnjem odmoru u vreme kada se praznuju neki od navedenih državnih i verskih praznika, dani praznika se ne uračunavaju u dane prinudnog i godišnjeg odmora. Prinudni ili godišnji odmor će u tom slučaju trajati duže za onoliko koliko traju praznici.

Ukoliko je zaposleni na bolovanju za vreme praznika, bolovanje se ne produžava zbog praznika i zaposleni ne ostvaruje pravo za naknadu zarade za vreme praznika.

Ostvarivanje prava zaposlenog koji radi u dane praznika

Iako većina zaposlenih ostvaruje pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja tokom praznika, postoji privredni subjekti odnosno organizacije kod kojih postoji potreba za radom na dane praznika. U tom slučaju, zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu za rad na dan praznika koji je neradni dan, najmanje u visini od 110% ugovorene osnovne zarade.

Ukoliko se steknu uslovi za uvećanu zaradu po više osnova (rad na dan praznika, za rad noću, prekovremeni rad, rad u smenama) procenat zarade ne može biti niži od zbira procenata po svakom od osnova.

Na primer, ukoliko zaposleni radi 10h na dan državnog praznika koji je inače neradan dan ima pravo na uvećanu zaradu po osnovu rada na dan državnog praznika 110% za svih 10h sati rada, odnosno za ovih 10h sati rada biće mu isplaćeno 210% od ugovorene zarade na ime rada na dan državnog praznika. Pored toga platiće mu se još i 2h prekovremenog rada (10h koliko je stvarno proveo na radu umanjeno za 8h koliko traje jedan radni) koji će biti obračunat u iznosu od 26% od ugovorene zarade.

Za ogled vsebine vpiši email

Loading...