Angažovanje direktora bez zasnivanja radnog odnosa je još uvek vrlo aktuelna tema, naročito otkad je Ministarstvo finansija prošle godine objavilo Mišljenje broj br. 011-00-1137/2018-04, o čemu smo već jednom pisali u obliku kraće vesti.
Ovo mišljenje je izazvalo brojne nedoumice i polemike u praksi, pre svega jer uvodi pojam adekvatne naknade za rad direktora, a istovremeno ne definiše kriterijum za određivanje visine niti ocene adekvatnosti naknade.
Budući da još uvek dobijamo upite koji se odnose na radno angažovanje direktora, odlučili smo da detaljnije obradimo ovu temu, a u skladu sa pitanjima klijenata.
Mišljenje Ministarstva
Najpre smo izvukli nekoliko činjenica iz mišljenja čija je primena u praksi nedvosmislena:
- Ukoliko nije zaključen ugovor o radu sa direktorom, ugovor o pravima, obavezama i odgovornostima direktora bez zasnivanja radnog odnosa treba da postoji odnosno treba da bude zaključen između lica angažovanog za obavljanje poslova direktora i nadležnog organa poslodavca.
Česti su slučajevi u praksi da se previdi obaveza zaključenja ove vrste ugovora, te dolazi do problema prilikom kontrole nadležnih poreskih organa.
Preuzmite primer ugovora.
Izvor mojafirma.rs
- Ugovorom o pravima, obavezama i odgovornostima direktora treba da bude utvrđen iznos naknade za rad direktora, imajući u vidu da je čl. 48. Zakona o radu predviđeno da lice koja obavlja poslove direktora van radnog odnosa ima pravo na naknadu za rad.
- Nisu retki slučajevi u praksi da dođe do zaključenja ugovora ali bez navođenja iznosa naknade za rad direktora ili da se pak ugovoreni iznos naknade ne isplaćuje.
- Obaveza obračunavanja i uplate poreza i doprinosa na naknadu direktoru u skladu sa odredbom čl. 101. Zakona o porezu na dohodak građana odnosno čl. 57. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, dospeva u momentu isplate prihoda (ugovorene naknade).
Šta je “adekvatna naknada” za rad direktora
Zakon o radu ne definiše iznos naknade za rad direktora, način i dinamika isplate. Samim tim se postavlja pitanje koji iznos naknade se, prema pomenutom Mišljenju, može smatrati adekvatnim.
Takođe, zakonskim propisima nije utvrđen najniži iznos naknade za rad direktora kao što je to slučaj sa zaradama. Čest slučaj u praksi jeste da je naknada direktoru izuzetno niska (kao reakcija na stav da naknada mora da bude ugovorena, bez limitiranog najnižeg iznosa naknade).
U ovim slučajevima savetujemo vam oprez i promišljenost, jer Poreska uprava se može voditi načelom ekonomske opravdanosti pa tako nisku naknadu tretirati kao pokušaj izbegavanja plaćanja poreza.
Dakle, preporučujemo da u svakom ugovoru što detaljnije obrazložite naknadu direktora koji rad obavlja van radnog odnosa, naročito ukoliko je naknada simbolična. Svrha detaljnog obrazloženja jeste da pokaže ekonomsku opravdanost iznosa koji isplaćujete angažovanom direktoru.
Samo obrazloženje zavisi od okolnosti svakog konkretnog slučaja. Na primer, naš stav je da ukoliko je jedno lice direktor u više povezanih pravnih lica, postoji ekonomska opravdanost da mu naknada u nekim od njih bude simbolična. Takođe, učešće u dobiti društva može biti opravdan razlog za nisku fiksnu naknadu direktora, koja bi se kompenzovala kroz dobit ostvarenu u slučaju dobrog poslovanja.
Imajte ove stavke u vidu prilikom određivanja visine naknade kako biste poslovali što sigurnije.
Koji je poreski tretman naknade za rad direktora
Prema čl. 85. Zakona o porezu na dohodak građana i čl. 28. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje –
- Isplaćene naknade za rad direktora van radnog odnosa oporezuju se porezom na druge prihode po stopi od 20%. Osnovica na koju se plaća porez na dohodak je oporezivi prihod – bruto prihod umanjen za normirane troškove u visini od 20%.
- Obaveza obračunavanja i plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje na isplaćene naknade za rad direktoru zavisi pre svega od statusa socijalnog osiguranja direktora.
U praksi se mogu javiti različiti slučajevi zavisno od toga da li je direktor već obavezno socijalno osiguran po drugom prioritetnom osnovu ili ne, da li je rezident Republike Srbije ili nerezident odnosno rezident države sa kojom Republika Srbija ima potpisan sporazum o socijalnom osiguranju.
Takođe, ukoliko direktor obezbedi potvrdu o prestanku obaveze plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje u tekućoj godini, može biti oslobođen obaveze plaćanja doprinosa po ovom osnovu.
U svakom slučaju, stope doprinosa koje mogu biti primenjene na ugovorene naknada za rad direktora (u slučaju da ne postoje gorepomenuta oslobođenja od obaveze obračunavanja i plaćanja doprinosa) su sledeće:
· doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje po stopi od 26%
· doprinos za zdravstveno osiguranje po stopi od 10,3% (ukoliko direktor nije zdravstveno osiguran po drugom prioritetnom osnovu).
Doprinos za osiguranje za slučaj nezaposlenosti ne obračunava se i ne plaća po ovom osnovu.
Osnovica za obračun doprinosa je prihod – bruto prihod umanjen za normirane troškove u visini od 20%, pri čemu se kod ugovorenih naknada pa i kod naknade za rad direktora ne primenjuje najniža niti najviša mesečna osnovica doprinosa.
- Nakon isplate ugovorene naknade za rad direktora koja podleže obavezi obračunavanja i plaćanja doprinosa za PIO, isplatilac ima obavezu podnošenja MUN obrasca nadležnoj filijali PIO fonda (Prijava o uplati doprinosa po osnovu ugovorene naknade, odnosno naknade po osnovu ugovora o dopunskom radu i visini te naknade), u roku od 3 dana od dana isplate prihoda.
- Isplaćene naknade za rad direktoru predstavljaju prihod koji uvećava osnovicu za godišnji porez na dohodak građana.
Da li je obavezna registracija prijave direktora na osiguranje
Ukoliko direktoru pored ugovorene naknade za rad isplaćujete i naknade troškova, poreski tretman nadoknađenih troškova isti je kao poreski tretman ugovorene naknade za rad direktora.
Izuzetak od ovog pravila postoji od januara 2018. godine. Tada je Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana predviđeno poresko oslobođenje za naknade troškova službenog puta članovima organa uprave pravnih lica do iznosa troškova koji su izuzeti od plaćanja poreza na zarade po istom osnovu za zaposlene (npr. do neoporezivog iznosa dnevnice, dokumentovanih plaćenih troškova smeštaja i prevoza za zaposlene na službenom putu itd.).
Imate li još neka pitanja? Pišite nam na društvenim mrežama Facebook ili LinkedIn ili nas direktno kontaktirajte.
Podelite ovaj tekst sa svojom mrežom saradnika.
