Još 2010. je na snagu stupila zakonska obaveza zapošljavanja osobe sa invaliditetom. Ona je uređena Zakonom o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom.
Iako stručnjaci tvrde da je zakon u teoriji dobar, praksa pokazuje da se situacija sporo menja. Zapošljavanje osoba sa invaliditetom je veliki izazov u Srbiji.
U ovom tekstu ćemo podeliti sa vama proces zapošljavanja osoba sa invaliditetom, koje su obaveze, kao i razloge zašto zapošljavanje osoba sa invaliditetom treba da bude više od zakonske obaveze.
Nadamo se da ćete na kraju teksta imati dovoljno informacija i poželeti da promenite nešto u trenutnoj situaciji, koliko je to u vašoj moći.
Zapošljavanje osoba sa invaliditetom pod opštim i posebnim uslovima
Bitno je znati da, kao poslodavac, imate mogućnost da osobe sa statusom osobe sa invaliditetom zaposlite pod opštim ili pod posebnim uslovima.
Zapošljavanjem osoba sa invaliditetom pod opštim uslovima smatra se zapošljavanje kod poslodavca bez prilagođavanja poslova, radnog mesta ili poslova i radnog mesta.
Zapošljavanjem osoba sa invaliditetom pod posebnim uslovima smatra se zapošljavanje kod poslodavca uz prilagođavanje poslova, radnog mesta ili poslova i radnog mesta.
Pod prilagođavanjem poslova podrazumeva se prilagođavanje radnog procesa i radnih zadataka. Pod prilagođavanjem radnog mesta podrazumeva se tehničko i tehnološko opremanje radnog mesta, sredstava za rad, prostora i opreme – u skladu sa mogućnostima i potrebama osobe sa invaliditetom.
Ocenjivanje radne sposobnosti
Pre bilo kakvih odluka, potrebno je najpre proceniti usklađenost radne sposobnosti, potreba radnog mesta i zdravstvene sposobnosti. Prema izmenama Zakona o radu, opšta zdravstvena sposobnost nije više uslov za zasnivanje radnog odnosa.
Razlog je što preostala radna sposobnost lica sa invaliditetom može da bude dovoljna zdravstvena sposobnost za obavljanje poslova. Ostavljanje opšte zdravstvene sposobnosti kao uslova za zapošljavanje onemogućavalo bi zapošljavanje osoba sa invaliditetom ili njihov ostanak na radnim mestima.
Iz tog razloga se procenjuje radna sposobnost. Ocenu radne sposobnosti vrši komisija – organ veštačenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje koju čine:
- lekar veštak Republičkog fonda penzijskog i invalidskog osiguranja
- specijalista medicine rada
- psiholog i
- stručni radnik Nacionalne službe za zapošljavanje.
Komisija sačinjava Nalaz, mišljenje i ocenu radne sposobnosti, na osnovu čega Nacionalna služba za zapošljavanje donosi Rešenje o proceni radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održanja zaposlenja.
Skala za ocenu radne sposobnosti
Na osnovu sagledavanja sveukupnog stanja pojedinca i stanja na tržištu rada, ocenjuju se bolesti i oštećenja od uticaja na radnu sposobnost i mogućnost zaposlenja ili održanja zaposlenja na osnovu sledeće skale:
- stepen – ako ne postoje teškoće i prepreke na radu, odnosno ukoliko su zanemarljive i ne utiču na radnu sposobnost;
- stepen – ako su teškoće i prepreke male i utiču na radnu sposobnost u odnosu na zanimanje ili poslove koje lice može da obavlja a omogućavaju zapošljavanje pod opštim uslovima
- stepen – ako su teškoće i prepreke umerene, odnosno znatne u odnosu na zanimanje ili poslove koje lice može da obavlja a omogućavaju zapošljavanje pod posebnim uslovima;
- stepen – ako su teškoće i prepreke potpune ili višestruke, odnosno lice se ne može zaposliti ili održati zaposlenje ni pod opštim ni pod posebnim uslovima, odnosno čiji je radni učinak manji od jedne trećine radnog učinka zaposlenog na uobičajenom radnom mestu, bez obzira na zanimanje ili poslove.
Lice kome je utvrđen 0. stepen, u skladu sa Zakonom, ne stiče status osobe sa invaliditetom.
Broj zaposlenih i obaveza zapošljavanja osoba sa invaliditetom
Obaveza zapošljavanja*, prema Zakonu o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, jeste obaveza svakog poslodavca koji ima najmanje 20 zaposlenih da u radnom odnosu ima određeni broj osoba sa invaliditetom.
Zakon je predvideo izuzetak od obaveze zapošljavanja i to za novoosnovanog poslodavca. Novoosnovani poslodavac koji ima 20 i više zaposlenih, nema obavezu zapošljavanja osoba sa invaliditetom u trajanju od 24 meseca od dana osnivanja.
Kako se ispunjava obaveza zapošljavanja osoba sa invaliditetom
U skladu sa Zakonom i pratećim Pravilnikom, obavezu možete da izvršite na neki način od navedenih:
- Zapošljavanjem osoba sa invaliditetom,
- Uplatom 50% prosečne bruto zarade po zaposlenom za svaku osobu sa invaliditetom koju niste zaposlili Budžetskom fondu za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom; Potrebno je voditi računa da se iznos prosečne bruto zarade menja svakog meseca, neophodan podatak moguće je naći na zvaničnom sajtu Republičkog zavoda za statistiku,
- izvršenjem finansijske obaveze iz ugovora o poslovno tehničkoj saradnji, kupovini proizvoda ili vršenju usluga sa preduzećem za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom.
Primeri izmirenja obaveze zapošljavanja
1) Ukoliko imate 22 zaposlenih, dužni ste da zaposlite 1 osobu sa invaliditetom ili uplatite 50% prosečne bruto zarade.
Prema zvaničnom podatku, poslednja objavljena prosečna bruto zarada iznosi RSD 76.056,00.
Ukoliko odlučite da obavezu izvršite uplatom propisanog iznosa Budžetskom fondu, taj iznos bi bio RSD 38.028,00 (76.056,00*50%)
2) Ukoliko imate 52 zaposlenih, dužni ste da zaposlite 2 osobe sa invaliditetom ili uplatite 100% prosečne bruto zarade (2*50%).
Prema zvaničnom podatku, poslednja objavljena prosečna bruto zarada iznosi RSD 76.056,00.
Ukoliko odlučite da obavezu izvršite uplatom propisanog iznosa Budžetskom fondu, vaša obaveza iznosi RSD 76.056,00 (76.056,00*100%)
Kako se prati ispunjavanje obaveze zapošljavanja osoba sa invaliditetom
Kontrolu izvršenja obaveze zapošljavanja osoba sa invaliditetom vrši Poreska uprava. Ova obaveza se prati na mesečnom nivou, odnosno sa stanjem na kalendarski poslednji dan u mesecu.
U suštini, Poreskoj upravi podnosite izveštaj o izvršenju obaveze zapošljavanja osoba sa invaliditetom na Obrascu IOSI (Izveštaj o izvršenju obaveze zapošljavanja osoba sa invaliditetom).Njega podnosite elektronskim putem preko portala Poreske uprave ili popunjavanjem obrasca u okviru korisničke aplikacije na portalu Poreske uprave.
Izveštaj treba poslati najkasnije do 5. u mesecu za prethodni mesec. Izveštaj se podnosi posebno za svaki kalendarski mesec. Obavezu dostavljanja obrasca imaju svi poslodavci koji imaju i obavezu zapošljavanja osoba sa invaliditetom bez obzira na koji način izvršavaju ovu obavezu.
Šta ako ne ispunite obavezu zapošljavanja sa invaliditetom
Ako ne ispunite ovu obavezu ili prijavite da je zaposlena osoba koja se ne smatra osobom sa invaliditetom u skladu sa ovim zakonom, Poreska uprava utvrđuje obavezu uplate propisanog iznosa Budžetskom fondu za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom.
Uz to, propisuje vam se novčana kazna od 200.000,00 do 1.000.000,00 dinara za prekršaj, a novčanom kaznom od 10.000,00 do 50.000,00 dinara kazniće se za prekršaj i odgovorno lice u vašoj kompaniji.
Za ovaj prekršaj novčanom kaznom od 5.000,00 do 400.000,00 dinara kazniće se i preduzetnik.
Izvršenje finansijske obaveze iz ugovora o poslovno tehničkoj saradnji, kupovini proizvoda ili vršenju usluga sa preduzećem za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom
Ako u postupku javne ili druge nabavke izvršite finansijske obaveze iz ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji sa preduzećem za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, ili iz ugovora o kupovini proizvoda ili vršenju usluga tog preduzeća u vrednosti od 20 prosečnih zarada po zaposlenom u Srbiji, bićete oslobođeni obaveze zapošljavanja jedne osobe sa invaliditetom za narednih 12 meseci od dana izvršenja obaveze – odnosno na godišnjem nivou.
Drugim rečima, prema Zakonu:
- ugovor o kupovini proizvoda ili vršenju usluga s preduzećem za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom mora biti u vrednosti od 20 prosečnih zarada po zaposlenom u Republici Srbiji,
- finansijska obaveza iz tog ugovora mora biti izvršena,
- ugovor ne može biti iz oblasti trgovine na veliko.
Samo ukoliko su ispunjena sva tri uslova, možete da ostvarite oslobođenje od obaveze zapošljavanja jedne osobe sa invaliditetom za narednih 12 meseci.
Pod prosečnom zaradom se podrazumeva bruto zarada, tj. onaj iznos koji sadrži tzv. neto zaradu i poreze i doprinose koji se plaćaju iz zarade (na teret zaposlenog).
Izvršenje finansijske obaveze u vrednosti 20 prosečnih zarada, podrazumeva da je u ovu vrednost uračunat PDV.
Ostale olakšice, subvencije i uslove za zapošljavanje osoba sa invaliditetom možete da pronađete na sajtu Nacionalne službe za zapošljavanje.
Primer izvršenja obaveze iz ugovora
Prema zvaničnom podatku, poslednja objavljena prosečna bruto zarada iznosi RSD 76.056,00.
Iznos finansijske obaveze iz ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji sa preduzećem za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom mora da bude RSD 1.521.120,00 (20*76.056,00) za narednih 12 meseci.
Ako izvršite finansijske obaveze iz ugovora (jednog ili više njih) sa preduzećem za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom npr. polovinom meseca, smatraće se da ste izvršili obavezu za ceo taj mesec i naredni jedanaestomesečni period.
Najčešće prepreke pri zapošljavanju osoba sa invaliditetom
Prema izveštaju Marka Milanovića pod nazivom „U potrazi za sigurnošću. Perspektive zapošljavanja osoba sa invaliditetom“ pod pokroviteljstvom Delegacije EU kroz EIDHR program, veliku prepreku u zapošljavanju osoba sa invaliditetom su:
- Nepovoljni uslovi poslovanja, nepovoljno tržište i manjak potrebe za radnom snagom
- Neravnopravni položaj poslodavaca iz javnog i privatnog sektora
- Stav i predrasude poslodavaca prema osobama sa invaliditetom
- Nedovoljna prilagođenost radnih mesta
Sa jedne strane, kao poslodavac znate da je generalno teško pronaći osobe sa adekvatnim kompetencijama. Stvar postaje teža kada je osoba sa invaliditetom u pitanju. Treba prilagoditi radni prostor i radne procese. Iz tog razloga se mnogi poslodavci često (nažalost) odluče da plaćaju kazne umesto zapošljavanja.
Sa druge strane, deo problema su tržište i država. Nema dovoljno radnih mesta. Subvencije i olakšice često nisu dovoljne ili država kasni sa isplatama, što nažalost ne pomera rokove ili obaveze. Ako javno preduzeće ne ispuni obavezu, državni budžet je izmiri. Tu je i zakon o zabrani zapošljavanja u javnom sektoru.
Privatni sektor je previše opterećen.
Sa treće i zapravo najbitnije strane, radnici sa invaliditetom nemaju adekvatnu podršku društva, žrtve su predrasuda poslodavaca i polarizacije društva, zbog čega često i ne dobijaju prilike da ostvare ekonomski samostalan život.
Kada odrasla osoba nađe posao, to za nju predstavlja gotovo poslednji korak u osamostavljivanju. Osobe sa invaliditetom u nekim domenima gube samostalnost. Potrebna im je asistencija, a suočavaju se sa društvom koje ih često odbacuje. Sa okolinom koja često nema sluha za njihove potrebe.
To dovodi potom do izolacije i smanjenog angažovanja i učešća u životu. Do oduzimanja moći i kontrole nad svojim životom. Naročito kod mladih, koji po pravilu steknu negativnu percepciju o bilo kakvoj sposobnosti za rad ili funkcionalan život.
Da li ćemo kao društvo to promeniti? Nije to samo obaveza. To je više od obaveze. To je ljudska solidardnost.
Ako želite da saznate više o problemima sa kojima se suočavaju ljudi sa invaliditetom, preporučujemo sledeće izvore:
Portal o invalidnosti http://portaloinvalidnosti.net/
Organizacija za pomoć ženama sa invaliditetom http://www.izkrugavojvodina.org/en/front-page-en/
Izveštaj o položaju mladih sa invaliditetom u Beogradu za 2016. godinu http://portaloinvalidnosti.net/2016/11/polozaj-mladih-sa-invaliditetom-na-trzistu-rada-u-gradu-beogradu-2/#_ftn1
Izveštaj Marka Milanovića – „U potrazi za sigurnošću. Perspektive zapošljavanja osoba sa invaliditetom“ http://fmi.rs/wp-content/uploads/2013/02/Izve%C5%A1taj-Perspektive-zapo%C5%A1ljavanja-osoba-sa-invaliditetom-2014.pdf
Udruženje preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom https://www.uips.rs/
Spisak preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom prema delatnostima (Izvor: Udruženje preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom)
Tekstilna delatnost
Izrada i usluga šivenja konfekcije, zaštitne odeće i svih tekstilnih predmeta
Zaštitna radionica Željezničar d.o.o.
Proizvodnja obuće
Štamparsko – grafička delatnost
Digitalna, ofset, tampon i sito štampa, izdavačka delatnost, proizvodnja kancelarijskog, školskog i dr. materijala
Proizvodnja ambalaže od kartona
Metalska delatnost
Eko komunalna oprema, bravarija, čelične i lake konstrukcije, inženjering poslovi, auto i druge prikolice, invalidska kolica, kazani za pečenje rakije, sečenje i savijanje limova, roba široke potrošnje
Tehnički pregled i obuka vozača
Prodaja tečnih goriva
Maloprodaja tečnih goriva i TNG-a (benzinska pumpa)
Molersko-farbarske usluge
Razne usluge u građevinarstvu
Proizvodnja betona
Proizvodnja betona i izrada betonskih elemenata
Proizvodnja PVC stolarije
Galvanizacija, hladno cinkovanje i plastificiranje
Obrada drveta, izrada nameštaja i drvene ambalaže
Proizvodnja plastične ambalaže
Proizvodnja smrznutog lisnatog testa, testenina i kolača
Elektro pogoni i usluge
Remont elektro-motora, uvođenje instalacija signalizacije, montaža trafostanica, proizvodnja elektronamotaja
Proizvodnja tehničkih tečnosti
Proizvodnja tečnosti za pranje vetrobranskog stakla, tečnosti za kočnice, destilovane vode i antifriza
Održavanje zelenih površina
Hemijsko čišćenje i pranje rublja
Razno
DP „Sloga“
Izrada satova, magneta, privezaka , suvenira
