U Službenom glasniku RS, broj 25 od 3.4.2019. objavljen je novi Zakon o zdravstvenom osiguranju koji je stupio na snagu 11.4.2019. godine.
Ovaj Zakon sa sobom nosi znatne izmene u praksi u odnosu na stari zakon. Neke izmene izazivaju i određene nedoumice te se i Ministarstvo zdravlja oglasilo kako bi obezbedilo njihovu pravilnu primenu. Saznajte u nastavku o kojim je izmenama reč.
1) Promenjen je osnov za obračun naknade zarade za bolovanje preko 30 dana
Novi Zakon propisuje drugačije utvrđivanje osnova za obračun naknade zarade za bolovanje preko 30 dana. Napominjemo da je u pitanju naknada koja se isplaćuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Stari zakon (do 10.4.2019.) propisivao je da je osnov bila prosečna zarada ostvarena u prethodna 3 meseca.
Prema odredbama člana 87. Zakona, osnov za naknadu zarade za bolovanje preko 30 dana sada je prosečna zarada ostvarena u prethodnih 12 meseci, a pre meseca u kom je nastupila privremena sprečenost za rad.
Precizirano je i da prosečna zarada u prethodnih 12 meseci uključuje:
- osnovnu zaradu
- deo zarade za radni učinak
- uvećanu zaradu
Stari zakon je obuhvatao samo osnovnu zaradu i uvećanu zaradu na osnovu minulog rada.
Ukoliko osiguranik nije ostvario zaradu tokom svih 12 kalendarskih meseci koji prethode mesecu u kome je nastupila privremena sprečenost za rad (usled dužeg bolovanja, plaćenog ili neplaćenog odsustva i sl.) osnov za naknadu zarade za mesece bez ostvarene zarade čini minimalna zarada.
2) Promenjen je način usklađivanja osnova za naknadu zarade kada osiguranik prima naknadu zarade iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja duže od dva kalendarska meseca
Dosadašnji način usklađivanja osnova zasnivao se na kretanju zarada na nivou poslodavca.
Prema novom Zakonu, osnov za naknadu zarade usklađuje se sa kretanjem prosečne mesečne zarade po zaposlenom na teritoriji Republike Srbije. Kretanje se utvrđuje prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za statistiku, u odnosu na mesec za koji se vrši usklađivanje naknade zarade.
Osiguranici koji su na dan stupanja novog Zakona koristila prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, koriste ih i nadalje prema odredbama starog Zakona. Postupci započeti do dana stupanja novog Zakona na snagu takođe se sprovode prema odredbama starog zakona.
Propisi za primenu novog zakona biće doneti u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu. Dok ne budu doneti propisi, primenjuju se propisi koji su važili do donošenja novog Zakona, a pod uslovom da nisu u suprotnosti sa njim.
3) Penzioneru koji zasnuje radni odnos, prioritetni osnov osiguranja postaje zaposlenje
U skladu sa odredbom člana 15 Zakona o zdravstvenom osiguranju, penzioneri osiguranici koji su zasnovali radni odnos nemaju više obavezu da izaberu osnov osiguranja po kome će biti osigurani, već u slučaju zasnivanja radnog odnosa moraju biti zdravstveno osigurani kao zaposleni.
Prema pomenutom članu 15, za penzionere važi sledeće:
Ako je zaposlen, prioritentni osnov osiguranja je radni odnos. Za zaposlenog penzionera se plaća doprinos za zdravstvo.
- Za sve druge slučajeve, kada penzioner ispunjava uslove za osiguranika po više osnova osiguranja (npr. osnivač društva, preduzetnik, ugovor o privremenim i povremenim poslovima, ugovor o delu…) onda je prioritetni osnov osiguranja penzija. U tom slučaju se ne plaća doprinos za zdravstvo.
Prema starom zakonu (do 10.4.2019.) penzioner je mogao da bira po kom osnovu će biti osiguran. Iz tog razloga je većina penzionera birala da bude zdravstveno osigurana po osnovu penzije. U tim slučajevima poslodavac nije obračunavao i plaćao doprinose za zdravstveno osiguranje po osnovu radnog odnosa.
Dakle, prema ovom zakonu važi pravilo da poslodavac mora za zaposlene penzionere da plaća doprinose za zdravstveno osiguranje.
O ovome je i Ministarstvo zdravlja zauzelo stav u Mišljenju br. 011-00-95/2019-05 od 14.5.2019. godine.
Pravilna primena ove odredbe u praksi podrazumeva primenu na penzionere koji su zasnovali radni odnos pre 11.4.2019. kao i na penzionere koji su zasnovali radni odnos od 11.4.2019. pa nadalje. Zaposlenim penzionerima koji su bili prioritetno osigurani po osnovu penzije i članovima njihovih porodica koji su preko njih osigurani ne prekida se pravo na zdravstveno osiguranje, već im se automatski menja osnov osiguranja.
Takođe, korisnik starosne penzije ima pravo na naknadu zarade na teret sredstava Fonda, za bolovanje preko 30 dana, kao i svi drugi zaposleni.
Naravno, ovakve izmene utiču i na obračun zarade za penzionere. Ako je penzioner npr. imao neto zaradu 50.000 dinara (a poslodavac preuzima na sebe troškove doprinosa kako bi zarada penzionera ostala ista) onda se mora korigovati bruto zarada.
Neto zarada: 50.000 Porez i doprinosi po starom zakonu: 21.429,47
Neto zarada: 50.000 Porez i doprinosi po novom zakonu: 30.144,82
Dakle, novi zakon povećava troškove poslodavcu za nekih 9 hiljada dinara.
Poslodavac može prevaliti troškove na penzionera, što bi u tom slučaju smanjilo neto zaradu penzionera. Detaljniji obračun možete pronaći na sledećem linku. Sigurno je da se troškovi povećavaju više nego što se može videti na prvi pogled.
4) Visina naknade u slučaju privremene sprečenosti za rad zaposlenog u slučaju teškog zdravstvenog stanja deteta do navršenih 18 godina života
Naknada će se isplaćivati u tim slučajevima u iznosu od 100% utvrđene naknade. Ovo važi tokom prvih 30 dana sprečenosti za rad, kada isplata naknade pada na teret poslodavca, kao i od 31. dana sprečenosti pa nadalje, kada isplata naknade pada na teret Fonda.
5) Produžetak rokova u kojima postoji obaveza izabranog lekara da osiguranika uputi na prvostepenu lekarsku komisiju
To ne utiče na određivanje isplatioca naknade zarade. Naknada zarade za bolovanje do 30 dana isplaćuje se na teret poslodavca, a od 31.dana sprečenosti za rad isplaćuje se na teret sredstava Fonda.
6) Nove kategorije osiguranika – javni beležnici i javni izvršitelji
Pravo na naknadu zarade na teret sredstava Fonda dodeljeno je novim kategorijama osiguranika. Javni beležnici i javni izvršitelji izmenama Zakona sada imaju ovo pravo. (odredbe člana 11. Stav 1.tačka 23 Zakona)
7) Ostvarivanje prava na naknadu zarade tokom bolovanja prema starom i novom Zakonu
Svi osiguranici koji su otvorili bolovanje zaključno sa 10.04.2019. godine, ostvaruju pravo na naknadu zarade prema Zakonu o zdravstvenom osiguranju koji je važio do 10.04.2019.
Osiguranici koji otvore bolovanje od 11.04.2019.godine ostvaruju pravo na naknadu zarade u skladu sa najnovijim zakonskim izmenama.
Kao i prilikom primene većine drugih Zakona u praksi, očekuju se nedoumice u primeni i novog Zakona o zdravstvenom osiguranju. Verujemo da će biti donete neke izmene Pravilnika o načinu i postupku utvrđivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Isto tako očekujemo da će Fond sastaviti uputstvo za precizno i tačno utvrđivanje naknada početkom juna 2019. godine.
Pratite nas na društvenim mrežama i budite uvek u toku sa novostima iz sveta računovodstva, poreza i zakonodavstva!
